U Pokrovsku, na istoku Ukrajine, stvari su odavno izmakle kontroli. Grad se urušava, kažu oficiri na terenu, i to brže nego što je iko očekivao.
Najmanje 250 ruskih vojnika već je u gradu. Bore se u uskim ulicama, pucaju na sve što se pomera i, kako kažu ukrajinski izvori, ciljano eliminišu operatere dronova.
Logistika je praktično mrtva: Dronovi prate svako vozilo, svaku putanju, svaku senku. Vojnici sada pešače i po 15 kilometara do položaja, noseći zalihe, vodu i municiju na sopstvenim leđima.
Ukrajinska Pravda prenosi izjave dvojice oficira iz brigada koje deluju u zoni Pokrovska. Situacija je, kažu, više nego kritična. Nakon kratkog perioda mira tokom jula, ruske snage su se sredinom avgusta vratile i učvrstile – uz prugu, kod Hrišine, pa sve do linije Dačenka–Novopavlivka–Gnativka. Te pozicije danas predstavljaju mrežu malih, tvrdokornih uporišta iz kojih ruske jedinice vode ulične borbe.
Oficiri s terena govore bez mnogo iluzija: „Pešadija je praktično odsečena od komande. Čujemo ih na radiju i pokušavamo dronovima da im dostavimo vodu. Na položajima su već tri meseca, što je predugo. Inače ih rotiramo, ali sada to nije moguće. U gradu ih ima najmanje 250, možda i više. Borbe su svakodnevne, u svakoj ulici. Imamo gubitke svaki dan.”
Čini se da se front ne raspada, već se – topi. Položaji južno od grada još uvek drže, iako je komunikacija s njima skoro nestala. Neki su u međuprostoru između linija, drugi postoje samo na mapama, gde su ostali ranjeni ili više nema nikoga. Iza svake od tih koordinata krije se priča o ljudima koji nisu stigli da odu.
Evakuacija ranjenika je gotovo nemoguća. Jedan od oficira opisuje jutro koje se pretvorilo u noćnu moru: „Uspeli smo da izvučemo dva vojnika koji su se nekako probili do predgrađa, ali ih je pogodio FPV dron. Obojica su u kritičnom stanju. Poslednji poginuli vojnik imao je preko sto kilograma – trebalo je šest ljudi da ga nose, a četvorica su povredila leđa.”
Najveći teret nosi logistika. Deo puta se još može preći vozilom, ali onda sledi pešačenje od deset do petnaest kilometara pod stalnim nadzorom ruskih dronova. „Svaka staza je pod optičkim vlaknima, svaki korak se vidi”, kažu izvori. Robotski sistemi koji bi trebalo da olakšaju transport stigli su prekasno. Na terenu su sada improvizacije, ručni prenos, a često i gola volja.
Pogoršanje situacije u Pokrovsku odražava se i na Mirnograd. Logistički put koji povezuje ta dva grada dug je 20 kilometara, ali bez Pokrovskog – taj put praktično ne postoji. Na severnim ivicama Mirnograda već su primećene ruske izviđačke grupe.
„Pokrovsk se urušava. Sever Mirnograda je već pod pritiskom, a male grupe ulaze i sa juga. Situacija tamo još uvek deluje bolje, ali to može da se promeni u svakom trenutku”, kaže drugi oficir.
Ako Pokrovsk padne, Mirnograd ostaje bez izlaza. Komunikacija se već svodi na minimum. „Ne možemo da rotiramo jedinice, ne možemo ni mrtve da izvučemo. Rusi pritiskaju iz pravca Rodinska. Červoni Liman je već pod njihovom kontrolom. Ljudi rade na granici izdržljivosti i svi znaju – obruč se zatvara”, dodaje on.
Pokrovsk i Mirnograd su već mesecima pod neprekidnim nadzorom dronova, koji lebde nad putnim pravcima i čekaju metu. FPV tehnologija sada je postala oružje koje menja sve: Logistika je gotovo neizvodljiva, a svaki pokušaj da se pošalje pojačanje može da se završi katastrofom.
Krajem oktobra, oba grada bi mogla da se nađu u potpunom okruženju. A tada, kako kažu vojnici, neće više biti ni linija fronta – samo gradovi u tišini, gde radio više ne odgovara, a ljudi hodaju kroz prašinu znajući da ih neko odozgo stalno posmatra.
Možda je to, na kraju, najteži deo priče, ta neprekidna tišina pre nego što dron ponovo zazuji negde iznad krova.
Webtribune.rs
