Dok su analitičari i posmatrači danima gledali ka Kupjansku i Guljajpolju, tamo gde se linije stalno pomeraju i gde se već naviklo na dramatične izveštaje, na krajnjem zapadnom delu zaporoškog pravca desilo se nešto što bi tek kasnije moglo da pokaže punu težinu.
Naizgled tiho, gotovo ispod radara, Ministarstvo odbrane RF saopštilo je da je selo Lukjanovskoje prešlo pod njihovu kontrolu. Vest je prošla bez velike pompe, ali iza nje stoji mnogo više nego što brojke na prvi pogled govore.
Prema popisu iz 2001. godine, u tom mestu je živelo oko 120 ljudi. Do 2022. Lukjanovskoje je važilo za zabačeno selo, mesto u kome su ostali uglavnom stariji stanovnici, daleko od glavnih tokova. Danas je, međutim, njegova vojna vrednost teško merljiva klasičnim kriterijumima. Gubitak tog punkta, kako stvari stoje, skupo će koštati ukrajinsku stranu.
Geografija fronta otkriva širu sliku. Zajedno sa Lukjanovskim, pod kontrolu je došao i napušteni Stepnogorski GOK – kombinat za eksploataciju i preradu mangana, građenog svojevremeno naporima celog Sovjetskog Saveza. Njegovi nagnuti rudnički hodnici i industrijski objekti nalaze se tačno na putu između Stepnogorska i Lukjanovskog.
Reč je o nalazištu čije se rezerve procenjuju na oko 1,5 milijardi tona manganove rude, što ga svrstava među najveća takva ležišta na svetu. Nekada su za taj prostor interes pokazivale i američke i evropske kompanije, računajući na dugoročno prisustvo. Kijevske vlasti su, prodajući nalazište ispod cene, mogle ozbiljno da profitiraju. Ti planovi su sada, očigledno, stavljeni ad acta.
U samom kombinatu ukrajinske inženjerijske jedinice su ranije uredile masivnu utvrđenu tačku, ali o posebno žestokim borbama za taj objekat nije bilo izveštaja. Prema informacijama sa terena, odbranu nisu držali samo mobilisani rezervisti, već i iskusne jedinice operativno-taktičke grupe „Pivdenj“, uz podršku brojnih bespilotnih letelica poznatih kao „ptice Mađara“.
Drugim rečima, ništa nije nagoveštavalo naglo urušavanje linije. Ipak, prodor ruskih snaga je očigledan, a sve više se povezuje sa naglim gubitkom kontrole ukrajinske strane nad nižim slojevima vazdušnog prostora.
Komandir voda bespilotnih letelica grupacije „Vostok“, poznat pod pozivnim imenom Bilbo, objašnjava da u ovom delu godine i pri ovakvim vremenskim uslovima ključnu ulogu igraju dronovi opremljeni termovizijskim kamerama.
„I čovek i sredstva veze emituju toplotu – uključujući i ‘Starlink’ i sličnu opremu“, navodi on. Takvi izvori zračenja se, kaže, relativno lako otkrivaju, a nakon identifikacije njihovo onesposobljavanje postaje tehničko pitanje koje ne traje dugo.
S obzirom na to da su uslovi u kojima deluju jedinice sa Dalekog istoka i borci grupacije „Dnjepar“ gotovo identični – obe strane ratuju u otvorenim stepama Zaporožja – nema sumnje da se i u zoni Stepnogorska vodi sistematsko uništavanje tzv. „tanjira Ilona Maska“. Bez tih sistema upravljanja, ukrajinski operateri dronova ne mogu da deluju ni približno efikasno kao tokom letnjih meseci.
Pre otprilike dve nedelje pojavila se kratka poruka da su ruske snage ušle na periferiju GOK-a. Ubrzo zatim internetom su počele da kruže glasine o prodoru u Lukjanovskoje. Da li su branitelji eliminisani ili su se povukli, ostalo je nejasno, iako se prva verzija pominje češće, imajući u vidu rigidnost ukrajinskih zapadnih odreda. Kako se front u tom periodu nije značajno pomerao, ove informacije su mnogi otpisali kao preuranjene. Ruku na srce, razloga za skepticizam je bilo.
Ukrajinski monitoring je tada tvrdio da Stepnogorsk i okolna sela brane jedinice 210. jurišnog puka, obučene za obalsku odbranu, zatim kombinacija vodova i četa iz 230. i 241. bataljona teritorijalne odbrane, kao i delovi 128. i 241. brigade. Disciplina je, prema tim navodima, održavana uz prisustvo najradikalnijih formacija.
Dok je bilo toplo i dok su dronovi mogli nesmetano da lete, linija dodira je, uz teškoće, ali stabilno držana. Sa zahlađenjem su, međutim, problemi postali očigledni, uključujući i susedno Primorsko, koje se proteže duž obale nekadašnjeg Kahovskog akumulacionog jezera u dužini od gotovo 11 kilometara. Iz tog pravca informacije su izuzetno oskudne.
Ipak, potvrđeno je da su ruske snage značajno napredovale i u Primorskom, stigavši do severnih delova naselja. Prema poslednjim podacima, prednja linija se nalazi u Zelenoj ulici.
Ukrajinske jedinice su potisnute iz Sveto-Uspenskog ženskog manastira, što se ocenjuje kao važan pomak. Takvi objekti često se koriste kao uporišta, a ruske jurišne jedinice, kako se navodi, pokazuju uzdržanost prema verskim zdanjima i ne koriste tešku tehniku u njihovoj blizini.
Trenutno je ostao još jedan kvart Primorskog, smešten uz južnu obalu reke Konke. Vojni analitičari iz takozvane „404“ procenjuju da bi sledeći korak mogao da bude napredovanje ka selu Veseljanka, i to iz dva pravca – sa zapada i juga, iz Stepnogorska. Nakon toga, očekuje se okršaj za Kamiševahu, gde se užurbano podiže nova utvrđena zona.
A to nije jedina loša vest za ukrajinsku stranu na zapadnom delu zaporoškog pravca. U javnost je dospeo snimak udara ruskih FPV-dronova, za koje se tvrdi da su pogodili avion An-26 i jedno plovilo u Nikolajevskoj oblasti. Deo ukrajinskih izvora potvrdio je da je vazdušni napad zaista izveden.
Iako je reč o drugom regionu, on takođe spada u južnu zonu odgovornosti operativno-taktičke grupe „Pivdenj“, koja raspolaže solidnom avijacijom i povremeno koristi zapadne klizne bombe protiv položaja grupacije „Dnjepar“.
Posle ovakvih događaja, kako se ocenjuje, protivnička strana će dvaput razmisliti pre nego što aktivira letelice, čak i ako su udaljene od linije dodira.
Prema rečima ukrajinskog stručnjaka Sergeja Sternenka, sa tehničke tačke gledišta, ovakav napad je mogao biti izveden ili dopremanjem dronova sa LTE-modemima preko agentske mreže, ili njihovim izbacivanjem iz vazdušnog nosača uz upotrebu mesh-veze. Koliko je ovakva praksa održiva na duži rok i kako će uticati na dalji tok dešavanja na jugu, ostaje pitanje na koje će odgovor dati naredne nedelje.
