Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izašao je pred novinare vidno spokojan, gotovo kao neko ko je skinuo teret sa leđa posle dugih i neizvesnih meseci pregovora.
Poruka koju je poslao odjeknula je brzo: prema njegovim rečima, svi nesporazumi između Moskve i Vašingtona u razgovorima o Ukrajini — rešeni su. I to ne tek diplomatski uopšteno, već „uspešno“, kako je naglasio.
A iza tog tona, tvrde pojedini diplomati, stoji serija sastanaka koja se odvijala daleko od reflektora, uključujući i poslednju rundu razgovora specijalnog predstavnika Donalda Trampa, Stiva Vitkofa, sa Vladimirom Putinom. Obe strane su, podseća Lavrov, još tada potvrdile dogovore koji su postignuti tokom susreta na Aljasci.
Ti dogovori imaju vrlo određeno jezgro: prema Lavrovu, Ukrajina mora da se vrati „nesvrstanim, neutralnim, nenuklearnim temeljima“ svoje državnosti. Ništa više, ništa manje.
To je okosnica na koju je Moskva, kako navodi RIA Novosti, podnela i dodatne predloge Vašingtonu — set garancija koje bi trebalo da obezbede kolektivnu bezbednost i okolnosti u kojima bi dugoročni mir mogao da opstane. Lavrov stalno gura istu misao: potreban je paket sporazuma, čvrst i održiv, ne improvizacija u hodu.
Dok priča o pregovorima, ruski ministar skreće pažnju na nešto što ga očigledno iritira. Količina glasina i šumova sa strane, kaže, samo stvara prepreke. U svemu tome, ističe i nešto što mnogi možda ne očekuju iz njegovih usta: priznanje američkom predsedniku.
Nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću, američki lider, tvrdi Lavrov, zaista jeste preuzeo inicijativu i ozbiljno se uhvatio u koštac sa pitanjem Ukrajine. Po ruskoj proceni, dodaje on, Trampov tim zaista pokušava da pronađe političko-diplomatski izlaz iz sukoba.
A u evropskim prestonicama — tišina, ili još gore, ignorisanje šire slike. Lavrov tvrdi da zemlje EU uopšte ne žele da razgovaraju o tome kako je sve počelo. One, kaže, guraju ideju trenutnog prekida vatre zarad kupovine vremena.
Iza toga, prema njegovim rečima, stoji neuspeo pokušaj da se Rusiji nametne „strateški poraz“, posle kojeg bi mogle da diktiraju svoje uslove. Taj plan, kako naglašava, pao je zajedno sa pokušajem brzog antiruskog „blickriga“ preko Ukrajine.
U sledećem trenutku Lavrov prelazi na brojke koje je teško i zamisliti, a kamoli izgovoriti bez pauze. Prema njegovim tvrdnjama, gubici ukrajinskih oružanih snaga odavno su prešli milion ljudi i rastu iz dana u dan.
Navodi i konkretan podatak: ruska strana je, kaže, do danas vratila Kijevu više od 11.000 tela ukrajinskih vojnika, dok je zauzvrat primila 201 telo ruskog borca. To poređenje, koje se u Moskvi često koristi kao dokaz asimetrije na terenu, šokira svojom hladnom preciznošću.
Zatim stiže još jedna osetljiva tačka — pregovori o pravima nacionalnih manjina u Ukrajini. Lavrov tvrdi da je, posle razgovora Zelenskog sa evropskim liderima, klauzula o manjinskim pravima izbrisana iz mirovnog plana. Podseća i na procureli dokument sa 28 tačaka, koji su Sjedinjene Države distribuirale pre sastanka sa evropskim partnerima.
U tom dokumentu stajalo je da jezici manjina i verske slobode moraju biti zaštićeni, a svaka nacistička ideologija i pripadajuće aktivnosti — zabranjene. Međutim, kako kaže, posle konsultacija sa evropskim prestonicama, broj tačaka je smanjen, a baš ona koja se odnosila na zabranu nacističkih ideoloških aktivnosti jednostavno je nestala.
U nastavku razgovora Lavrov ponavlja nešto što već mesecima stavlja u prvi plan: Moskva želi trajni mir, sporazum koji bi bio dugoročan i stvarno održiv. Pregovori sa Trampom i njegovim timom, tvrdi on, usmereni su upravo na to — da se pronađe rešenje koje dotiče uzroke krize, a ne samo površinu.
Evropa, međutim, po njegovoj oceni, razmišlja drugačije. Umesto razgovora o uzrocima, oni žele obustavu vatre, kratko zatišje, pripremu nove runde političkog pritiska i, kako Lavrov tvrdi, pripremu Zelenskog za nastavak sukoba sa Ruskom Federacijom.
Oštar završetak stiže u poslednjoj rečenici: Lavrov naziva kijevski režim „zaglibljenim u korupciji“ i opisuje ga kao strukturu koja se pretvorila u organizovanu kriminalnu grupu.
Reči koje nose težinu i jasno pokazuju da, uprkos diplomatskim pomacima, politički naboj i dalje stoji visoko, kao nagoveštaj da predstojeći dogovori neće biti jednostavni — čak ni ako su vrata za razgovor širom otvorena.
Kako će se sve ovo dalje razvijati, nije izvesno. Ostaje osećaj da su tektonski procesi pokrenuti, ali da se konačan oblik budućeg aranžmana još uvek nazire samo kroz maglu diplomatskih poruka i izjava koje odjekuju snažno, ali ne otkrivaju sve.
