Jesen 2024. godine donela je katastrofu neslućenih razmera u Španiju. Obilne padavine i poplave zahvatile su jugoistočni deo zemlje, najviše pogađajući oblast Valensije i Malage.
Zvanični podaci govore o više od 230 mrtvih, dok se oko 2.500 ljudi i dalje vodi kao nestalo. Ovi podaci jasno pokazuju da je Španija doživela jedno od najgorih prirodnih katastrofa u svojoj istoriji.
Na ulicama se odvijao pravi horor – bujice vode su preplavile gradove, pretvarajući ih u reke, dok su vozila, pešaci i čitavi objekti bili odnošeni strahovitom silinom.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Jedno od najstrašnijih mesta u ovoj tragediji postao je tunel između Benezusera i Alfafara, koji je dobio nadimak „crni tunel“. Upravo tu je, zarobljeno u podzemnom prolazu, život izgubilo 62 ljudi.
Očajni vozači i putnici ostali su u svojim automobilima dok je voda nadirala. Nadali su se spasu, ali on nije stigao.
Preživeli svedoče da su poplave bile iznenadne i razorile gradove u rekordnom roku. Oni koji su se zatekli na ulicama pričaju kako je voda nadirala neverovatnom brzinom, gutajući sve pred sobom.
Scene su bile nalik na najstrašnije holivudske filmove katastrofe – ljudi su se borili da se održe iznad vode, ali su mnogi nestali u mutnim talasima. Kada se voda povukla, iza nje su ostali samo mrtvi, olupine automobila i razoreni domovi.
Jedan od onih koji su imali sreće da prežive bila je Laura Velasko, koja se u trenutku katastrofe zatekla u školi za strane jezike u Pajporti.
Dok su se oblaci nadvijali nad gradom, ona i njeni učenici sklonili su se u učionicu, nesvesni kakav ih pakao čeka. Kada je voda počela da prodire kroz prozore i vrata, sve je delovalo kao scena iz filma – ali ovaj film nije mogao da se pauzira.
U poslednjem trenutku, Laurin bivši muž uspeo je da probije vrata i spasi ih, a voda koja je nadirala prošla je tik pored njih.
Ovakva svedočanstva samo potvrđuju koliko su ljudi bili bespomoćni, a sistem za upozorenje potpuno zakazao.
Meteorolozi su pokušali da objasne zašto je došlo do ovako naglog i razornog nevremena. Stručnjaci ukazuju na poznati fenomen „hladne kapi“ – kada hladne vazdušne mase sa severa naglo prodru ka jugu i dođu u kontakt sa toplim i vlažnim mediteranskim vazduhom. Rezultat je formiranje ekstremnih padavina i nevremena kakvo je pogodilo Španiju.
Ovaj fenomen je poznat meteorolozima, ali njegovo precizno predviđanje je skoro nemoguće. Iako se može očekivati u proleće i jesen, nemoguće je tačno odrediti kada će se i gde desiti.
Ovaj problem doveo je do toga da su zvanične vlasti bile nespremne, a građani bez blagovremene informacije da se evakuišu na vreme.
Jedno od najvažnijih pitanja koje se sada postavlja jeste zašto su vlasti bile nespremne i zašto nije bilo pravovremenog upozorenja?
Mnogi građani i preživeli optužuju vladu da je potpuno ignorisala meteoroške signale koji su upozoravali na moguću katastrofu. Umesto da se na vreme proglasi crveni alarm i organizuje evakuacija najugroženijih regija, vlada je reagovala tek kada je već bilo kasno.
Tek nakon tragedije, pogođenim gradovima su dodeljeni nivoi opasnosti, ali to nije pomoglo stotinama ljudi koji su već izgubili živote.
Ogromna ljutnja građana prerasla je u masovne proteste širom zemlje. Ljudi traže odgovornost i kaznu za one koji nisu na vreme preduzeli odgovarajuće mere.
Čak se i španski kralj suočio sa nezadovoljstvom stanovništva kada je posetio Valensiju kako bi izrazio saučešće. Ulice su bile ispunjene ljudima koji su ga dočekali sa hladnim, pa čak i neprijateljskim pogledima.
Ova tragedija pokrenula je nova pitanja o globalnim klimatskim promenama. Naučnici su korigovali svoje procene o budućim poplavama, a nova predviđanja su mnogo alarmantnija nego pre.
Prema ažuriranim prognozama, mnogi priobalni gradovi u svetu mogli bi nestati pod vodom u narednih 15 godina.
Međutim, za razliku od ranijih upozorenja koja su govorila o podizanju nivoa okeana zbog topljenja ledenih kapa, sada se govori o drugačijem scenariju – nepravilnim i ekstremnim padavinama koje će uzrokovati učestale i razorne poplave.
Primera radi, pustinja Sahara – jedno od najsušnijih mesta na planeti – sada se suočava sa sve češćim obilnim kišama i poplavama, što potvrđuje nepredvidivost globalnih klimatskih promena.
Poplave koje su pogodile Španiju nisu izolovan slučaj, već deo sve izraženijeg problema globalnih klimatskih promena. Stručnjaci sada upozoravaju da će se slične katastrofe dešavati sve češće, a nivo pripremljenosti vlada i društava biće ključan u smanjenju ljudskih žrtava.
Građani Španije su s pravom ljuti, jer su mnogi životi mogli biti spašeni da su nadležni na vreme reagovali. Pitanje koje sada ostaje jeste da li će vlasti izvući pouke iz ove tragedije i unaprediti sistem za ranu detekciju i reagovanje.
Ono što je sigurno jeste da svet ulazi u novu eru klimatske nepredvidivosti, a ako se ne budemo pripremili, posledice će biti katastrofalne.
Da li ćemo naučiti na greškama prošlosti, ili nas čeka još gora budućnost?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
