Kina je 2015. postavila ambiciozni desetogodišnji plan nazvan „Mejd in Čajna 2025“ da postigne samoodrživost, inovacije i snagu u proizvodnoj industriji u roku od 10 godina.
Osam meseci do 2025. godine, „Saut Čajna morning post“ istražio je napredak Kine.
Kada je plan prvi put iznet 2015, većina automobila na kineskim putevima bila je zapadnih proizvođača, nebom su dominirali avioni američke kompanije „Boing“ ili evropskog „Erbasa“.
Mnoge kineske fabrike nisu mogle da rade bez uvoznih alatnih mašina. Čipovi, operativni sistemi i softver u računarima i mobilnim telefonima uglavnom su nabavljani iz SAD. Čak i baze podataka koje koriste banke oslanjale su se na multinacionalne korporacije za kodiranje i održavanje.
Tada je Kina stajala na donjem kraju globalnog industrijskog lanca, proizvodeći uglavnom jeftine i tehnički zaostale proizvode. Plan „Proizvedeno u Kini 2025“ je nastojao da to promeni.
Godine 2018. tadašnji američki predsednik Donald Tramp pokušao je da poremeti plan Kine pokretanjem trgovinskog rata. Američka vlada je sankcionisala kineska preduzeća visoke tehnologije, postavila visoke carine i sprovela istragu širom zemlje o naučnicima koji sarađuju sa Kinom. Nakon što je Džozef Bajden preuzeo dužnost američkog lidera 2021, otišao je korak dalje nametanjem mera kao što je zabrana izvoza čipova Kini.
„Post“ je sakupio više od 260 ciljeva kineskog desetogodišnjeg plana koji obuhvataju 10 ključnih oblasti, od kojih mnoge uključuju visoko specijalizovane i složene tehnologije.
Analiza potvrđuje da je više od 86 odsto ovih ciljeva ostvareno, a neki drugi će verovatno biti završeni kasnije ove ili sledeće godine. U međuvremenu, neki od ciljeva, kao što su električna vozila i proizvodnja obnovljive energije, umnogome su premašeni, navodi se u tekstu „Saut Čajna morning posta“.
Kao direktan rezultat upornosti i napretka plana „Proizvedeno u Kini 2025“, došlo je do korenitih promena u kineskom društvu.
Broj električnih vozila koje su kupili kineski potrošači sada je premašio broj vozila na fosilna goriva, a najpopularniji su lokalni brendovi. Putnički avion kineske proizvodnje C919 počeo je da opslužuje neke od najprometnijih ruta, a široko usvajanje 5G tehnologije omogućava putnicima na železnici u Kini da uživaju u brzom internetu čak i kada prolaze kroz tunele.
Takođe, Kina ima više pametnih fabrika i automatizovanih terminala od bilo koje druge zemlje. Vrhunski telefoni koji koriste domaće čipove i operativne sisteme postali su najprodavaniji, a proizvodni kapacitet kineskih brodogradilišta je, između ostalog, nadmašio kapacitet SAD za preko 200 puta.
Neki ciljevi ostaju neispunjeni, uključujući naprednu tehnologiju fotolitografije koja se koristi u proizvodnji kola, interkontinentalnim putničkim avionima i širokopojasnim internet satelitskim mrežama. Kineska vlada je ove godine predložila još jedan ambiciozan plan za razvoj „novih proizvodnih snaga“, koji se smatra nastavkom inicijative „Proizvedeno u Kini 2025“.
Sada, suočen sa visokokvalitetnim i jeftinim visokotehnološkim proizvodima iz Kine, posebno u fotonaponskim sistemima, velikim vetroturbinama i električnim vozilima, Zapad razmišlja o pokretanju nove runde trgovinskih ratova i sankcija.
Ali neizvesno je koliko bi oni mogli biti uspešni. Gledajući restriktivne mere koje je Zapad uveo do danas, one su se pokazale ograničenima u svojoj efikasnosti – a ponekad čak i kontraproduktivnim.
Jedna od oblasti u kojoj se Kina suočava sa najvećim preprekama je industrija informacionih tehnologija.
SAD i njihovi saveznici ne samo da sprečavaju kineske kompanije da pristupe naprednoj tehnologiji čipova, već i otežavaju ulazak telekomunikacionih proizvoda kineske proizvodnje, kao što su bazne stanice 5G, na evropsko i američko tržište.
Uprkos ovom izazovu, Kina je postigla većinu ciljeva postavljenih u integrisanim kolima, komunikacionoj opremi, operativnim sistemima, industrijskom softveru i pametnoj proizvodnji.
Takođe, danas su kineski pametni telefoni sa AI funkcijama veoma konkurentni, a u oblasti tehnologije fotolitografije, „Huavej tehnolodžis“ postigao je proces dvostruke ili višestruke ekspozicije za vrhunsku proizvodnju čipova.
Cilj proizvodnje opreme za merenje i detekciju takođe nije ostvaren, delom i zbog manjeg broja američkih sankcija u ovoj oblasti. Prema najnovijim industrijskim podacima, većina pametnih merača i opreme za onlajn kompozicionu analizu koja se koristi na kineskom tržištu i dalje su strani brendovi.
U svetu električnih vozila, globalni potrošači nestrpljivo traže tehnološki napredna vozila proizvedena u Kini, što je dovelo do toga da Kina nadmaši Japan kao najvećeg svetskog izvoznika automobila prošle godine.
U stvari, što više priznanja kineska električna vozila dobijaju, to je više sankcija za njih: oni su postali glavna meta nove runde sankcija i carina SAD i nekih evropskih zemalja koje navode intervenciju kineske vlade kao razlog za taj potez.
Čak ni kineska vlada nije očekivala brzi rast potražnje za električnim vozilima. Prema ciljevima „Proizvedeno u Kini 2025“, godišnja prodaja električnih vozila trebalo je da dostigne tri miliona do sledeće godine, ali su kineski proizvođači automobila prodali gotovo 10 miliona prošle godine.
Naravno, neki ciljevi su postavljeni previše optimistično. Na primer, oni koji se tiču karakteristika baterija za automobile. Takođe, osim „Huaveja“, većina kineskih proizvođača automobila se i dalje oslanja na američke kompanije kao što je „Envidija“ za svoje čipove za autonomnu vožnju.
Proizvodnja satelita jedan je od najduže sankcionisanih sektora u Kini. Kineski sateliti i rakete ne mogu da koriste američke čipove, komponente ili tehnologiju. Nezapadni sateliti koji koriste američku tehnologiju ne mogu biti lansirani u Kini. Naučnicima Nase takođe je zakonom zabranjena bilo kakva komunikacija sa kineskim kolegama.
Stroga pravila značila su da su kineski naučnici i inženjeri morali da se oslone isključivo na sopstvene napore – i to se isplatilo. Ostvarili su skoro sve ciljeve, uključujući istraživanje sletanja na Mars, globalni satelitski navigacioni sistem, svemirsku stanicu, sletanje na drugu stranu Meseca i izgradnju najveće svetske komercijalne satelitske mreže za posmatranje Zemlje.
Međutim, brzina izgradnje ogromne internet satelitske konstelacije koja bi se takmičila sa „Starlinkom“ bila je sporija nego što se očekivalo.
U kineskom sektoru tehnologije električne opreme, prema istrazi „Posta“, plan „Proizvedeno u Kini 2025“ doveo je do transformacije zemlje iz sledbenika u lidera.
Kineski naučnici i inženjeri razvili su najefikasnije i najčistije proizvodne jedinice na svetu na ugalj, kao i novu generaciju tehnologija nuklearne energije. Takođe su izgradili najmoćnije hidroelektrane na svetu, najefikasnije solarne elektrane, najmoćnije turbine na vetar i najnapredniju mrežu za prenos i distribuciju na velike udaljenosti.
U oblastima robotike, poljoprivredne opreme, biofarmaceutike i brodogradnje, svi postavljeni ciljevi su ostvareni.
Lekovi protiv raka koje su razvile kineske kompanije počeli su da ulaze na američko tržište, a cene su samo delić sličnih lekova koje nude zapadne farmaceutske kompanije.
Tehnološki napredak je takođe značajno povećao kinesku poljoprivrednu proizvodnju. Uprkos ograničenoj obradivoj zemlji, Kina proizvodi više od polovine svetskog povrća, zahvaljujući upotrebi dronova, automatskih sejalica i biotehnologije.
Osim toga, Kina je sada postala najveća fabrika za brodogradnju na Zemlji, sposobna da proizvodi sve vrste civilnih i vojnih plovila, pri čemu je većina ključne opreme samostalna.
Sektor sa najnižom stopom dovršenosti plana „Proizvedeno u Kini 2025“ su novi materijali, gde procenat ispunjenosti iznosi samo 75 odsto.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
