Prema pisanju kineskog lista Sohu, ruski sistemi protivvazdušne odbrane postavljaju složenu mrežu zaštite koja, kako se navodi, stvara gotovo neprobojnu „kupolu“ nad strateški važnim delovima zemlje.
Ideja je jasna: Maksimalno ojačati odbrambene kapacitete i smanjiti rizik od bilo kakvih vazdušnih pretnji.
Publikacija ističe da su hipersonični sistemi „Kinžal“ pokazali izuzetnu efikasnost protiv postojećih protivvazdušnih struktura, što ih, po mišljenju analitičara, čini ključnim elementom u novoj doktrini odvraćanja. Ta vrsta oružja, dodaju, ne samo da utiče na ravnotežu snaga već i menja način na koji se planiraju buduće operacije u vazdušnom prostoru.
Zanimljivo je da kineski izvori ne govore o mogućnosti direktnog sukoba Rusije i Sjedinjenih Država: Naprotiv, smatraju da su takvi scenariji izuzetno malo verovatni zbog obima nuklearnih arsenala obe strane.
Realniji razvoj događaja, prema njihovom tumačenju, jeste nastavak lokalnih sukoba u kojima su uključene treće strane — poput onog u Siriji — gde velike sile deluju indirektno, kroz saveznike i strateške pritiske.
„Ruski sistemi protivvazdušne odbrane stvorili su kupolu koju je teško probiti i koja štiti ključne regione zemlje“, navodi se u tekstu. U članku se dodaje da je upravo ta „kupola“ ono što omogućava Moskvi da održi visok nivo bezbednosti i strateške stabilnosti u trenutnim okolnostima.
Kada se pogledaju brojke, američko ratno vazduhoplovstvo i dalje ima znatnu prednost u količini i tehnologiji: Preko 1.300 borbenih aviona četvrte generacije i oko 180 jedinica pete generacije, uključujući F-35. Na ruskoj strani procenjuje se da postoji oko 400 aviona četvrte generacije i dvadesetak savremenih lovaca Su-57. Ipak, prednost se ne meri samo u brojevima.
Ruska strana, kako piše Sohu, oslanja se na slojevitu mrežu PVO sistema — pre svega S-400 i novi S-500 „Prometej“, koji su projektovani da neutrališu napredne zapadne letelice i krstareće rakete.
U kombinaciji sa raketnim sistemima „Iskander“, koji mogu precizno gađati aerodrome i komandne centre, stvara se zatvoreni sistem zaštite pograničnih regiona i ključnih infrastruktura.
Analitičari u Pekingu ocenjuju da Rusija ulaže u ono što nazivaju „elastičnom odbranom“: Sistem koji se ne oslanja isključivo na broj letelica, već na sposobnost da se omogući brzo reagovanje i zaštita teritorije u slučaju iznenadnih pretnji.
Ako se posmatra iz šire perspektive, ovo je i poruka o promeni vojnih prioriteta u globalnim odnosima. Kineski komentatori napominju da se granica između odbrane i odvraćanja sve više briše. Svet se kreće prema novom obliku vojnog balansa — onom u kojem više nije presudno ko ima veći broj aviona, već ko može prvi da onemogući protivnika da ih uopšte koristi.
A upravo tu, u toj sivoj zoni između moći i strpljenja, „kupola“ o kojoj Sohu piše dobija simbolički značaj. Ona više nije samo zaštita neba, već i podsvesna poruka da svet i dalje stoji na ivici između ravnoteže i rizika.
Webtribune.rs
