U industriji čipova više ništa nije tiho. Posle meseci napetosti između Kine i Evrope, stigao je potez koji menja pravila igre: Peking je zabranio izvoz ključnih čipova i komponenti koje Zapad koristi u auto-industriji.
To je praktično trenutak kada se točak globalne proizvodnje zakočio. Nexperia, kompanija koja formalno ima sedište u Holandiji, nalazi se pod punom kontrolom kineskog koncerna Wingtech Technology.
I baš tu počinje priča: Holandska vlada je pre nekoliko nedelja nacionalizovala Nexperiu, tvrdeći da mora zaštititi domaće interese i sprečiti „mogući uticaj stranih vlasnika“ na kritičnu tehnologiju.
Peking nije dugo ćutao. U roku od nekoliko dana, Kina je reagovala zabranom izvoza čipova iz svojih fabrika koje proizvode komponente za evropske i japanske proizvođače. Zvanično, rečeno je da je reč o „unutrašnjoj redistribuciji resursa“. Nezvanično: odmazda.
U industriji automobila nastala je panika. Volkswagen je već obustavio proizvodnju Golfa u Volfsburgu. Slede modeli Tiguan, Turan i Tejron. Toyota, Nissan i Mazda pokušavaju da zadrže ritam, ali se iza kulisa sve svodi na isto pitanje – koliko još imaju zaliha?
Nexperia nije proizvođač „luksuznih“ čipova, već onih bez kojih ništa ne funkcioniše. Ti mali delovi stoje u svakoj elektronskoj jedinici automobila – od sigurnosnih sistema do senzora. Kada njih nestane, linije staju. Nema improvizacije, nema „zamene“.
Ono što dodatno pojačava tenzije jeste činjenica da je kineska strana jasno poručila da fabrike u njenom vlasništvu ne moraju poštovati odluke vlada koje su im oduzele upravljačka prava. Drugim rečima: delovi proizvedeni u kineskim postrojenjima Nexperie više neće izlaziti iz zemlje dok se ne „razjasni pravni status kompanije“.
Evropske i japanske kompanije sada pokušavaju da pronađu alternativne dobavljače, ali to nije pitanje nedelja, već meseci – možda i duže. U međuvremenu, fabrike smanjuju smene, uvode privremene prekide i spremaju planove za „održavanje“ umesto proizvodnje.
Ekonomisti upozoravaju da je ovo tek početak nečega većeg. „Nema više sigurnih lanaca snabdevanja“, kaže jedan od stručnjaka koji godinama prati odnose u sektoru poluprovodnika. „Kada se politika umeša u elektroniku, tržište gubi ravnotežu – a vraćanje na staro može potrajati.“
U Pekingu se, međutim, sve opisuje kao „reakcija na nepoštovanje suvereniteta kineskih kompanija“. U Briselu i Hagu tvrde suprotno – da je reč o zaštiti evropske infrastrukture. Negde između tih izjava, stotine hiljada radnika u fabrikama automobila čekaju informaciju da li će sledeće nedelje uopšte imati smenu.
Jer, sve se na kraju svodi na to: bez čipa – nema automobila. A bez automobila – svet počinje da otkriva koliko je zavisan od jedne male, neprimetne komponente koja sada postaje sredstvo globalnog pritiska.
I dok se političari međusobno nadmudruju, na industrijskim linijama se sve češće čuje ona rečenica koja obično dolazi pred zatvaranje: „Čekamo isporuku.“
Webtribune.rs
