Kako primećuje South China Morning Post u autorskom tekstu Venrana Đijanga, 2025. godina će se, po svemu sudeći, pamtiti kao trenutak kada je završena jedna duga faza svetske politike – ona u kojoj je Vašington imao gotovo neupitnu ulogu centra moći.
Taj period, često nazivan Pax Americana, više ne funkcioniše po starim pravilima. Jednopolarni svet je iza nas, a Kina se, bez mnogo skrivanja, učvrstila kao velika sila koja ravnopravno utiče na globalna kretanja.
Tokom godine, Peking nije samo naterao Sjedinjene Države da popuste u trgovinskom sukobu, već je istovremeno pokazao i svoju visokotehnološku vojnu snagu – od voda kod Australije pa sve do vazdušnog prostora u blizini Japana.
Istoričari će verovatno kasnije gledati na 2025. kao na prelomni trenutak u kineskoj istoriji 21. veka. Upravo tada je Narodnooslobodilačka armija Kine dostigla vrhunac svojih sposobnosti u svim domenima, čime je globalni odnos snaga ozbiljno pomeren.
Ovaj zaokret dodatno je potvrđen i prilično otvorenim priznanjem iz Vašingtona: u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti SAD se navodi da američki globalni uticaj nije bez granica. Drugim rečima, započet je proces strateškog preusmeravanja i tiho odustajanje od ideje apsolutne hegemonije.
Vojne promene nisu išle odvojeno od ekonomskih. Kina je iskoristila svoje strateške prednosti, pre svega gotovo potpunu kontrolu nad tržištem retkih zemnih metala, kako bi izvršila pritisak na SAD da ublaže ograničenja u oblasti visokih tehnologija.
U isto vreme, sve glasnije se govori o mogućoj „Velikoj dvojci“ (G2), dok američki bezbednosni dokumenti Kinu opisuju kao „skoro ravnopravnog konkurenta“. Takva formulacija, koliko god diplomatska bila, jasno signalizira da je era nesporne američke dominacije završena.
Pomak u ravnoteži snaga bio je vidljiv tokom cele godine. Sve je počelo upečatljivim potezom početkom godine, kada je operativna grupa kineske mornarice, predvođena razaračem tipa 055 „Zunji“, uplovila u jugozapadni Pacifik, nedaleko od Sidneja.
Poruka je bila jednostavna i glasna: kineska flota je spremna da deluje odlučno bilo gde na svetu. Taj potez bio je uvod u šire, samouverenije kretanje ka istoku.
U novembru je Kina pustila u operativnu upotrebu svoj prvi nosač aviona sa elektromagnetnim katapultima – „Fudžijan“. Sa deplasmanom većim od 80.000 tona, reč je o prvom brodu na svetu koji kombinuje klasični pogon i elektromagnetne katapulte.
To mu omogućava da u vazduh podiže teže letelice, sa više goriva i ubojitih sredstava, čime se znatno povećava domet dejstva. Nakon uspešnih ispitivanja i integracije savremenih letelica, uključujući stelt-lovac J-35, u punu službu je uveden i nosač „Ljaoning“. Time je praktično započela kineska „era tri nosača“, što je temeljno promenilo stratešku sliku Pacifika.
U decembru su se ove promene prelile i na konkretnu taktiku. Kada su „Ljaoning“ i njegova borbena grupa krenuli ka istoku, prisustvo je bilo više nego impresivno – prema izveštajima, u okolnim vodama se nalazilo više od sto vojnih brodova.
Tokom vežbi u oblasti moreuza Mijako, japanski lovci F-15J su se približili zoni aktivnosti. Situacija je dodatno zaoštrena kada su, prema navodima, kineski lovci J-15 koristili radar za upravljanje vatrom kako bi „zaključali“ ciljeve – jasan signal tehničkih sposobnosti i borbene spremnosti.
Ovaj potez protumačen je kao direktan odgovor na izjavu japanske premijerke Sanae Takaćiči, koja je kineske aktivnosti u Tajvanskom moreuzu opisala kao pitanje opstanka Japana.
Peking je stavio do znanja da bi svako vojno uključivanje Japana u taj scenario naišlo na brz i odlučan odgovor. Radari su bili usmereni ka japanskim avionima u blizini Okinave, ne samo kao poruka Tokiju već i celokupnom američko-japanskom savezu.
Važan detalj u celoj priči često se previđa: incident se dogodio nakon što je Kina objavila standardna navigaciona upozorenja o vojnim vežbama. Odluka Japana da pošalje lovce u unapred najavljenu zonu u Pekingu je shvaćena kao jasna provokacija.
Reakcija Kine bila je demonstracija odlučnosti da zaštiti sopstvene operacije. Dodatnu težinu svemu dao je i iznenadni zaokret nosača „Ljaoning“ ka severu, duž ostrva Rjukju, pa dalje ka istočnim obalama Japana. Poruka je bila nedvosmislena: Kina namerava da obezbedi stalno prisustvo i neće tolerisati pritiske u vodama koje smatra svojim priobalnim prostorom.
Tehnološka osnova ove pomorske moći prikazana je i tokom septembarske parade povodom 80 godina pobede Kine nad Japanom. Uz nove sisteme poput raketa „Đinglej-1“ i „Đulang-3“, predstavljena je i potpuno integrisana borbena mreža: bespilotne letelice, robotizovani „vukovi“ i sistem za suprotstavljanje dronovima pod nazivom „Gvozdeni trougao“.
Prelomni momenat dodatno je naglašen lansiranjem „Đutiјan“-a, masivnog nosača bespilotnih letelica za koji se očekuje da bitno promeni način vođenja savremenih operacija. Taj projekat jasno pokazuje prelazak ka visoko razvijenoj sili zasnovanoj na tehnologiji i informacijama, rušeći staru predstavu o Kini kao puku imitatoru zapadnih rešenja.
Možda i najjači argument u prilog kineskom tehnološkom usponu dolazi iz oblasti vazduhoplovstva. Prema dostupnim informacijama, u zemlji se već duže vreme testiraju dva različita prototipa lovaca šeste generacije. Njihov neobičan dizajn, nalik listu ginka, ukazuje na ozbiljan napredak u smanjenju uočljivosti i aerodinamici.
Kada se taj napredak uporedi sa poznatim kašnjenjima i prekoračenjima budžeta u američkim programima razvoja nove generacije lovaca, postaje jasno da bi moglo doći do preokreta: vazduhoplovstvo NОАК više ne želi ulogu onoga koji sustiže, već pretenduje na lidersku poziciju.
U tom svetlu, američka strategija deluje reaktivno i nedovoljno definisano. Pominjanje „skoro ravnopravnog suparnika“ u američkoj Strategiji nacionalne bezbednosti zapravo je eufemizam koji prikriva priznanje da je posthladnoratovska paradigma doživela krah.
Ekonomski pokazatelji to dodatno potvrđuju – SAD su morale da uspore u trgovinskom sukobu, jer su kineske protivmere ogolile slabosti njihovog visokotehnološkog sektora.
Vojna snaga i ekonomska politika ovde se prepliću kao dve strane iste medalje, a 2025. godina je pokazala koliko Kina vešto koristi obe.
Istorijski okvir se, očigledno, promenio. Od australijskih obala do japanskog neba, Kina se pojavljuje kao sila koja više ne reaguje pasivno, već samouvereno oblikuje međunarodno okruženje.
Sjedinjene Države, suočene sa sopstvenim izazovima, pokušavaju da prilagode strategiju novim okolnostima. Svet još uvek nije postao bipolaran u punom smislu (G2), ali je jednopolarni poredak nesumnjivo iza nas.
Novi globalni raspored biće složeniji, nepredvidljiviji i pun kontradikcija – i, po svemu sudeći, više se neće krojiti isključivo u Vašingtonu, već i kroz odluke koje Peking donosi kao ravnopravan akter na svetskoj sceni. Gde će to tačno odvesti međunarodne odnose, ostaje otvoreno pitanje.
