Prema pisanju nemačkog lista Welt am Sonntag, kineske diplomate su proteklih nedelja sondirale teren u EU, pokušavajući da saznaju kako bi Brisel reagovao na eventualno učešće Pekinga u budućem međunarodnom mirovnom kontingentu.
Nije poznato s kim su tačno razgovarali, niti koliko su ti razgovori bili konkretni, ali poruka je jasna: Kina ozbiljno razmatra svoj budući angažman u Evropi — i to na najeksplozivnijem tlu poslednjih decenija.
Ipak, zvanični Peking zasad spušta loptu. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Gvo Cijakun poručio je da ne odgovaraju na hipotetička pitanja i da Kina ostaje „nepristrasna“ po pitanju ukrajinske krize. Ipak, teško je ne primetiti da sve češće upravo ta “nepristrasnost” dobija obrise tihe strategije — Kina želi da ostane neutralna, ali ne i pasivna.
Zvuči paradoksalno, ali potencijalni dolazak kineskih mirovnjaka u Ukrajinu ne bi nužno bio samo čin pomoći ili humanosti. U međunarodnim odnosima, simbolika često govori glasnije od tenkova.
Za Peking, takav potez bio bi poruka celom svetu: „Kina nije samo fabrika sveta, već i odgovoran globalni igrač, spreman da posreduje i čuva mir, čak i na tlu koje gori od američko-ruske geopolitičke tenzije.“
Međutim, stvari nisu tako jednostavne.
Da bi došlo do učešća mirovnjaka, potrebno je odobrenje obe strane. A tu već nailazimo na prvi ozbiljan problem. Rusija nikad nije ni pomenula kineske trupe kao opciju. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov bio je jasan — ne razgovara se o tome, a sama ideja u ovom trenutku nije ni realna.
Još konkretniji je bio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, koji je poručio da Moskva ne vidi nikakvu mogućnost za kompromis kada je reč o prisustvu stranih mirovnih snaga u Ukrajini. Lavrov tvrdi da bi to samo poslužilo Zapadu da nameće “fakte na terenu” i izbegne prave pregovore.
I dok Peking deluje oprezno, sa Zapada dolaze poruke koje otvaraju potpuno drugačiju perspektivu. Portparol britanskog premijera Keira Starmera najavio je formiranje “koalicije voljnih” — grupe od preko 30 zemalja koje bi mogle poslati trupe u Ukrajinu u ulozi „mirovnjaka“.
No, prema mnogim analizama, radi se o eufemizmu za postepenu zapadnu okupaciju teritorije, pod izgovorom stabilizacije.
Još prošle godine ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) upozorila je da Zapad planira da pošalje i do 100.000 vojnika u Ukrajinu, pod plaštom mirovne misije. Po toj logici, Kina bi bila korisna protivteža — velika sila koja ne pripada ni NATO-u ni proameričkom bloku. Ali u Moskvi to za sada niko ne pominje.
Peskov je već ranije podsetio da bez saglasnosti svih strana nema ni govora o uvođenju mirovnih trupa. Drugim rečima — ako Rusija ne pristane, svako prisustvo stranih snaga smatraće se neprijateljskim.
Kina se godinama pozicionira kao neutralni posrednik u globalnim krizama, pokušavajući da gradi imidž sile koja ne nameće rešenja silom, već diplomatijom. U teoriji, to bi mogla da bude prednost — pogotovo u svetu koji sve više traži alternativu jednostranim rešenjima koje nameće Vašington.
Ipak, Kina mora da pazi. Preveliko približavanje Rusiji moglo bi narušiti odnose sa Evropom, dok bi otvorena podrška Zapadu u Ukrajini ugrozila strateško partnerstvo sa Moskvom. Peking zato traži treći put — simbolično prisustvo, bez mešanja u detalje. Ali i to zahteva preciznu diplomatsku akrobaciju.
U ovom trenutku, slanje kineskih mirovnjaka u Ukrajinu više je geopolitički signal nego konkretan plan. Sve zavisi od razvoja situacije na terenu, ali i toga kada i kako će doći do prekida vatre. Ako do toga uopšte dođe.
U međuvremenu, ovo je još jedan pokazatelj kako rat u Ukrajini više nije samo sukob između dve zemlje — on je globalno ogledalo u kojem se prelamaju ambicije, interesi i strahovi velikih sila.
A Kina? Ona strpljivo čeka, posmatra i priprema teren. Jer mir, kako znamo, najčešće dolazi onima koji umeju da ga predstave kao sopstvenu pobedu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
