Od sada na snazi su anti-damping carine na svinjsko meso iz EU, i to u visini od čak 62,4%. Ovi efekti se već osećaju na tržištu.
Nije tajna da je Kina najveći kupac evropske svinjetine. Četvrtina ukupne proizvodnje iz EU završava upravo na kineskom tržištu, uključujući i one delove mesa koji u ostatku sveta retko nalaze kupce – uši, njuške, papke.
Upravo zato ograničenje Pekinga pogađa direktno u srce industrije. Stručnjaci upozoravaju da bi ovakva odluka mogla da izazove višak mesa na evropskom tržištu, a to, logično, vodi ka padu cena i pritiska na poljoprivrednike.
Posebno teško posledice osećaju proizvođači iz Španije, zemlje koja sama pokriva polovinu ukupnog izvoza svinjetine ka Kini. Na udaru su i Danska, Holandija i Francuska. Vrednost pogođenog izvoza premašuje dve milijarde dolara, što govori da se ne radi o usputnoj meri već o ozbiljnom udarcu.
Analitičari ističu da je situacija tim gora jer su se evropske isporuke u Kinu tek nedavno oporavile. Posle tri godine pada, u prvoj polovini 2025. beležen je rast od 4%. Sada je taj pozitivan trend naglo presečen. Još jedan faktor dodatno komplikuje stanje – rast vrednosti evra, koji već smanjuje konkurentnost evropskog mesa na globalnom tržištu.
Kombinacija viših carina i nepovoljnih valutnih kretanja može, kako upozoravaju upućeni, značajno oboriti prihode farmi širom EU. U praksi to znači usporavanje proizvodnje, smanjivanje otkupa i niz posledičnih problema po čitav lanac snabdevanja.
Pitanje koje lebdi u vazduhu jeste – da li će se Brisel odlučiti na kontra-mere ili pokušati da pregovara sa Pekingom? Jer, dok se evropski proizvođači muče sa padom cena i rastućim zalihama, Kina jasno pokazuje da ne okleva da koristi trgovinske instrumente kad god joj to odgovara.
A to ostavlja prostor za neizvesnost i otvara priču o novom rasporedu snaga na globalnom tržištu hrane.
Webtribune.rs
