Nedavno objavljeni podaci iz deklasifikovanog geološkog izveštaja ukazuju na to da rezerve torijuma u Kini mogu biti daleko veće nego što se ranije mislilo, što bi moglo osigurati zemlji energetske resurse za čak 60.000 godina.
Prema pisanju lista South China Morning Post (SCMP), samo u rudnom području Bajan-Obo u Unutrašnjoj Mongoliji može se nalaziti do milion tona ovog metala.
Torijum kao energetska alternativa u odnosu na uran pokazuje značajan potencijal – može obezbediti čak 200 puta više energije u odnosu na uranijum. To bi Kini moglo omogućiti gotovo neiscrpan energetski resurs, čime bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva i drugih uvoznih energetskih izvora.
Torijum – potencijalno rešenje za energetsku bezbednost Kine
Jedan od kineskih geologa, koji je želeo da ostane anoniman, istakao je značaj ovog otkrića:
„Više od jednog veka, države su vodile ratove zbog fosilnih goriva. Ispostavilo se da se neiscrpni izvor energije nalazi direktno pod našim nogama.“
Prema podacima SCMP, u rudnim otpadnim materijalima koji nastaju eksploatacijom gvožđa u Bajan-Obo regionu, nalazi se dovoljna količina torijuma da zadovolji energetske potrebe kineskih domaćinstava za više od hiljadu godina. Ovaj podatak dodatno naglašava ogromne potencijale torijuma kao alternativnog izvora energije.
Planovi za izgradnju prve torijumske elektrane
Kina je već krenula u realizaciju ambicioznih planova za iskorišćavanje torijuma. U pustinji Gobi, do 2029. godine, planira se otvaranje prve na svetu elektrane na bazi torijuma sa rastopljenom soli, snage do 10 megavata.
Ovaj eksperimentalni projekat bi mogao označiti početak nove energetske ere i globalni pomak ka korišćenju torijuma kao stabilnog i dugotrajnog izvora energije.
Geološko istraživanje iz 2020. godine identifikovalo je 233 zone u Kini sa visokim koncentracijama torijuma. Ovaj metal se često nalazi u rudama zajedno sa retkim zemnim elementima, naročito u provincijama Guangdong i Fucijan, kao i na ostrvu Hainan. To znači da bi Kina, pored dominacije na tržištu retkih zemnih metala, mogla postati i lider u proizvodnji torijuma.
Izazovi u eksploataciji torijuma
Iako potencijal torijuma izgleda izuzetno obećavajuće, njegova komercijalna upotreba još uvek nailazi na prepreke. Ključni problem je složenost ekstrakcije – torijum je često vezan za druge minerale, što zahteva intenzivne hemijske procese i korišćenje velikih količina kiselina i energije.
Ovo ne samo da povećava troškove eksploatacije, već i pokreće ekološka pitanja, s obzirom na mogući uticaj na životnu sredinu.
Kina je poznata po svojoj agresivnoj strategiji razvoja novih tehnologija i infrastrukture. Ako uspešno reši tehničke izazove, može očekivati energetski bum koji bi dodatno ojačao njenu poziciju u globalnoj ekonomiji.
Geopolitičke posledice i konkurencija sa drugim silama
Povećane rezerve torijuma u Kini dolaze u trenutku kada mnoge zemlje traže alternativne izvore energije zbog rastućih cena fosilnih goriva i političkih nesigurnosti. Pitanje energetske samodovoljnosti postaje sve važnije u kontekstu sve složenijih međunarodnih odnosa.
Interesantno je da su i druge velike sile, poput SAD i Rusije, prepoznale značaj torijuma i retkih zemnih metala. Rusija je već najavila značajno povećanje proizvodnje retkih metala, pa čak i moguću saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama na ovom polju.
Ovaj potez može se posmatrati kao deo šire strategije diversifikacije izvora energije i smanjenja zavisnosti od tradicionalnih fosilnih goriva.
Ipak, Kina se nalazi u povoljnoj poziciji jer već dominira globalnim tržištem retkih zemnih metala, što joj omogućava brže i efikasnije pokretanje torijumskih energetskih projekata.
Ako uspešno razvije tehnologije za njegovu ekstrakciju i korišćenje, mogla bi da postane prva zemlja u svetu koja će u velikom obimu koristiti torijum kao primarni energetski resurs.
Jedan od ključnih faktora u budućnosti energetske politike
Otkrivanje daleko većih rezervi torijuma u Kini nego što se ranije procenjivalo moglo bi drastično promeniti globalni energetski pejzaž. Kina već radi na tehnološkim rešenjima za njegovu eksploataciju, a ako uspešno razvije i implementira torijumske reaktore, mogla bi obezbediti sebi energetsku samodovoljnost na desetine hiljada godina.
Iako postoje tehnički i ekološki izazovi, jasno je da torijum predstavlja jedan od ključnih faktora u budućnosti energetske politike Kine.
Njegov potencijal nije samo u snabdevanju domaće potrošnje, već i u mogućnosti izvoza energije i tehnologije na globalnom nivou, čime bi Kina dodatno učvrstila svoju poziciju u svetskoj ekonomiji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
