Na prvi pogled, priča deluje tehnički i udaljeno, ali posledice sežu mnogo dalje od laboratorija. Hongkonški list South China Morning Post javlja da je u Kini razvijeno prvo mikrotalasno oružje na svetu koje može da poremeti rad satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, među njima i sistema Starlink.
Vest je kratka, ali otvara niz pitanja koja se u stručnim krugovima već neko vreme tiho premeću.
Upravo na tom mestu, u Severozapadnom institutu za nuklearne tehnologije u Sijanu, u provinciji Šanši, nalazi se uređaj koji spolja ne odaje mnogo – nosi oznaku TPG1000Cs.
Ipak, kako piše list, iza tog bezličnog imena krije se potencijalno ozbiljan problem za satelitske mreže koje se oslanjaju na nisku orbitu. U neformalnim razgovorima, pojedini analitičari ga već nazivaju najgorom noćnom morom za Starlink, mada se takve ocene, po pravilu, iznose sa dozom opreza.
Tehnički podaci su, međutim, prilično jasni. TPG1000Cs je prvi kompaktni generator visokoenergetskog mikrotalasnog oružja, sposoban da isporuči snagu od čak 20 gigavata tokom jednog minuta.
U svetu ovakvih sistema, to je broj koji se ne izgovara olako. Uređaj je dug svega četiri metra i težak oko pet tona, što ga čini dovoljno kompaktnim za ugradnju na kamione, vojne brodove, avione, pa čak i na satelite, barem u teoriji. Upravo ta kombinacija snage i pokretljivosti čini ga posebno zanimljivim, ali i zabrinjavajućim.
Da bi se razumela težina tog pomaka, vredi se vratiti korak unazad. Do sada poznati sistemi slične namene mogli su da rade neprekidno najviše tri sekunde i bili su znatno glomazniji.
Neki kineski stručnjaci procenjuju da kopneno mikrotalasno oružje snage veće od jednog gigavata može ozbiljno poremetiti, pa čak i oštetiti satelite Starlink koji operišu u niskoj orbiti. U tom svetlu, podatak o 20 gigavata tokom čitavog minuta dobija sasvim drugačiju težinu.
Sve to zajedno ne mora odmah da znači promenu pravila igre, ali jasno pokazuje pravac u kom se tehnologija kreće.
Dok se ovakvi sistemi još uvek opisuju kroz tehničke specifikacije i laboratorijske uspehe, ostaje otvoreno pitanje kako će se njihova pojava odraziti na budućnost satelitskih komunikacija i ravnotežu u svemiru koji je, barem do sada, delovao kao neutralna zona. To je tema koja tek dolazi na dnevni red, i verovatno neće biti poslednji put da se o njoj govori.
