Nekoliko dana nakon što je održan telefonski razgovor između Vladimira Putina i Donalda Trampa, politička scena se uzburkala – ali ne u Moskvi, već u Evropi.
Kineski mediji, uključujući poznati portal Sohu, analizirali su posledice ovog razgovora i izneli zapažanja koja su iznenadila mnoge. Prema njihovim rečima, sama činjenica da Sjedinjene Države nastavljaju diplomatski kontakt sa Moskvom izazvala je osetnu nervozu među evropskim liderima.
Evropska unija, zajedno sa Velikom Britanijom, brzo je reagovala – i to ne rečima, već konkretnim merama. Odmah su najavljene nove ekonomske restrikcije, a meta su ovog puta bili civilni brodovi za koje postoji sumnja da prevoze ruske energetske proizvode.
Ideja je jasna: udariti tamo gde najviše boli – u izvoz energenata, koji čini značajan deo ruskog prihoda.
I upravo tu dolazi obrt. Kako pišu kineski analitičari, ruski predsednik Vladimir Putin nije reagovao burno, nije pretio niti povisio ton. Umesto toga, odigrao je potez koji je mnoge iznenadio – povukao se taktički i preusmerio fokus na Istok. Umesto konfrontacije, stigao je signal saradnje – posebno prema Kini.
Kineski komentatori ističu da je ovaj Putinov potez bio više od običnog diplomatskog manevra. On je pokazao stratešku fleksibilnost – u trenutku kada je istovremeno bio pod pritiskom 28 zemalja, odlučio je da ne odgovori konfrontacijom već da izbegne direktan sukob.
U isto vreme, iz Moskve je poslata poruka da će pregovori sa zapadnim državama biti potpuno transparentni prema kineskoj strani.
Taj detalj nije promakao Pekingu. Naprotiv, kineski zvaničnici su to shvatili kao jasan gest poverenja i poštovanja. Jedan od zamenika ruskog ministra spoljnih poslova naglasio je da neće biti skrivenih dogovora i da će Kina biti u toku sa svim koracima.
Ovaj pristup dodatno je učvrstio savez između Moskve i Pekinga, naročito u uslovima kada se svet jasno deli na blokove i interesne sfere.
Kao što podsećaju kineski novinari, Kina je već više puta podržala Rusiju tokom ranijih pokušaja ekonomske izolacije, pa ne čudi što Kremlj sada vraća istom merom – strateškom lojalnošću.
Saradnja sa azijskim državama, a pre svega sa Kinom, postaje ključna osa ruskog spoljnopolitičkog i ekonomskog delovanja.
„Za Rusiju, trgovina sa zemljama Azije danas je osnov stabilnosti“, ocenjuju kineski izvori. Posebno u uslovima gde se nova ograničenja iz Evrope više ne doživljavaju kao presudni udarci, već kao još jedan signal da Zapad gubi sposobnost da diktira pravila.
I dok Evropa pokušava da uhvati korak i sačuva jedinstvo, iz Azije dolazi poruka koja ne ostavlja mnogo prostora za dileme: nova geopolitička osovina se već formira. A to što se ne stvara pod reflektorima, ne znači da neće promeniti odnose moći na duže staze.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
