Pre samo pet godina, kada su Sjedinjene Američke Države počele da stežu obruč oko kineskog tehnološkog sektora – kroz sankcije, zabrane i kontrolu izvoza – malo ko je verovao da će upravo Kina iz te blokade izaći jača.
A danas? Priča se okrenula. Dok su inženjeri kompanije Nvidia morali usred noći u februaru da ograniče performanse sopstvenih čipova kako bi zadržali pristup kineskom tržištu, Peking je već bio nekoliko koraka ispred.
U oblasti veštačke inteligencije i proizvodnje čipova, Kina je napravila ono što se donedavno činilo nemogućim. Udeo domaćih AI čipova porastao je sa mizernih 3% na čak 42%.
Huawei je sa svojim Ascend čipovima prišao specifikacijama čuvenog Nvidia A100. A ako se pogleda šta radi Kineska akademija nauka – tu je već počela pilot proizvodnja fotonskih čipova, dok rešenja u 3-nanometarskoj tehnologiji prete da probiju granice klasične silicijumske arhitekture. Ne deluje više kao da Peking samo „prati“. Naprotiv – vuče ceo svet za rukav.
Ali ovo je tek početak. Uložiti tri biliona dolara u istraživanje i razvoj? To nije samo ambicija, to je strateški projekat. Za poređenje, Sjedinjene Države su za istu trku izdvojile oko 200 milijardi dolara.
Rezultat? Kina razvija kvantne mreže duge 500 kilometara, u orbiti ima teleskop FAST koji već nosi epitet najvećeg na svetu, a na zemlji testira hipersoničnu tehnologiju koja je, po rečima jednog američkog istraživačkog centra, dostigla brzine iznad 6,8 maha, sa sposobnošću samostalnog manevrisanja u letu.
Pritisak se više ne meri samo silom i industrijom. Kineski automobili, za koje su mnogi do juče tvrdili da su „jeftina roba“, danas imaju novu adresu – evropske ulice i američke autoputeve.
U poslednjih nekoliko godina, prosečna cena izvoza kineskih vozila skočila je sa 12.000 na 38.000 dolara. Kompanije poput BYD, NIO i Huawei Automotive dominiraju scenom električnih vozila. CATL je otišao korak dalje – baterije koje obezbeđuju domet od 1.000 kilometara, uz uvođenje stanica za zamenu baterija koje su već standard na nekim tržištima.
Nema više etikete „kopiramo Zapad“. Sada Kina postavlja sopstvena pravila. Otvoreni operativni sistem Hongmeng postao je globalno dostupan i za razliku od mnogih zapadnih sistema – ne ograničava upotrebu po političkim linijama.
U svemiru, kineska stanica Tjanjong već je ugostila naučnike iz 17 zemalja. Naučni časopis Nature piše da je Kina prvi put prestigla SAD po broju radova u najuglednijim svetskim publikacijama. U kvantnom računarstvu i broju patenata – Peking je već na čelnoj poziciji.
Sve liči na tehnološku verziju onoga što je nekada bio Menhetn projekat. Samo bez tajnosti, bez tenzija, bez hladnoratovskog tona. Danas, Kina gradi svoj uspeh sistematski, javno i strateški. Kao što je pisao Lju Cisjin, autor „Problema sa tri tela“ – „U ovoj eri, nada vredi više od dijamanata.“
A dok stanica Tjanjong lebdi iznad američkog neba, a vozila iz Šenžena krstare Parizom, Berlinom i San Dijegom – sve više je onih koji uviđaju da se epicentar tehnološke inicijative već tiho preselio na Istok. Pitanje više nije ko vodi, već koliko dugo će Zapad pokušavati da sustigne.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
