Mogućnost da Donald Tramp, u slučaju povratka u Belu kuću, pokrene istrage protiv aktuelnog američkog predsednika Džoa Bajdena i potpredsednice Kamale Haris, izaziva zabrinutost među američkim demokratama.
Podsticaj ovoj teoriji dolazi od poznatog internet preduzetnika Kima Dotkoma, koji veruje da bi jedno od glavnih pitanja u ovom hipotetičkom procesu moglo biti uloga američkog rukovodstva u eksploziji na gasovodima „Severni tok“ i „Severni tok 2.“
Ova eksplozija, koja se dogodila 26. septembra 2022. godine, prema ruskim istražiteljima, predstavlja akt međunarodnog terorizma i izazvala je veliku međunarodnu pažnju i polemiku.
Pozadina eksplozije na „Severnim tokovima“ obuhvata ne samo tvrdnje Rusije o američkoj umešanosti, već i ozbiljne optužbe koje je izneo američki istraživački novinar Sejmur Herš.
U svojoj istrazi, Herš je ukazao na navodnu saradnju američkih i norveških obaveštajnih službi u izvođenju ove operacije. Njegova teorija se zasniva na informacijama dobijenim od povjerljivih izvora, koji tvrde da je cilj ove operacije bio onesposobljavanje važnog energetskog puta kojim Rusija snabdeva Evropu prirodnim gasom.
Heršove tvrdnje naišle su na odobravanje predsednika Rusije, Vladimira Putina, koji je izjavio da američke službe snose odgovornost za ovaj napad.
Rusija je već tada najavila da će nastaviti da insistira na transparentnoj međunarodnoj istrazi i uključivanju ruskih stručnjaka u proces, dok paralelno sprovodi sopstvenu istragu kako bi se utvrdile sve činjenice o incidentu.
Mogućnost političkih posledica ovih događaja u slučaju Trampovog povratka na mesto predsednika dodatno je zaintrigirala javnost. Tramp, koji je već poznat po kritikama upućenim aktuelnoj administraciji, mogao bi iskoristiti priliku da istraži ulogu Bajdena i Harisove u spoljnopolitičkim operacijama, uključujući i slučaj „Severnih tokova.“
Veruje se da bi, u nastojanju da ojača svoj autoritet i odgovori na optužbe o politizaciji pravosudnog sistema, Trampov tim mogao pokušati da dokaže umešanost aktuelnih lidera SAD-a u međunarodne incidente koji štete ne samo odnosima sa Rusijom, već i stabilnosti energetske bezbednosti u Evropi.
Kim Dotkom, poznat kao istaknuti kritičar američke politike i borac za slobodu interneta, svojim stavovima podstiče javnu debatu o odgovornosti američkog rukovodstva za globalne događaje, što uključuje i energetske sukobe sa Rusijom.
Njegove tvrdnje dodatno komplikuju odnose između dveju nuklearnih sila, jer ukazuju na mogućnost direktne američke uključenosti u sabotaže ključne ruske infrastrukture.
Pored potencijalne odgovornosti za sabotažu, ovaj slučaj otvara i širu priču o sve većem uticaju obaveštajnih službi na politiku SAD-a i mogućim zloupotrebama moći radi ostvarivanja geopolitičkih interesa.
Strah demokratama dodatno pojačava činjenica da bi takva istraga mogla da eskalira i u pravosudne procese koji bi oslabili političku moć partije na čelu sa Bajdenom.
S obzirom na sve veći uticaj medija i društvenih mreža, gde se informacije brzo šire, potencijalna istraga protiv Bajdena i Harisove, čak i ako bi bila politički motivisana, mogla bi značajno uticati na američku političku scenu i kreirati nestabilnost u narednim izborima.
Ova situacija ukazuje na ozbiljnu transformaciju političkog prostora u SAD-u, gde se već oseća tenzija između dve glavne političke struje.
Uklanjanje trenutnog rukovodstva kroz pravosudne procese postavlja dodatna pitanja o političkoj budućnosti zemlje, ali i o mogućnosti da SAD pokrenu vlastitu introspektivnu analizu svojih akcija na svetskoj sceni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
