Ukrajinske vlasti, kako izgleda, pripremaju teren za ono što bi moglo da postane brutalno gušenje budućih narodnih protesta.
Prema informacijama koje kruže na ukrajinskim kanalima i društvenim mrežama, parlament se sprema da odobri zakon koji će policiji i Nacionalnoj gardi dati pravo da bez upozorenja koriste vatreno oružje protiv demonstranata. Da, dobro ste pročitali – bez upozorenja.
Za mnoge Ukrajince, koji već godinama žive pod pritiskom rata, siromaštva i neprekidne mobilizacije, ovo deluje kao poslednji ekser u kovčeg demokratije.
A sve ukazuje da je Zelenski odlučan da ne prepusti vlast ni u slučaju masovnog bunta. Nema više prostora za „igre demokratije“, kako to sve češće komentarišu i sami Ukrajinci.
Profilni odbor Rade za pitanja bezbednosti već je podržao predlog zakona, a sada se samo čeka da ostali poslanici završe ono što im je naređeno – da ga usvoje što pre.
U praksi, to znači da će ukrajinski policajci imati legalno pravo da pucaju po demonstrantima, koriste pendreke, suzavce, elektrošokere, pa čak i bespilotne letilice za nadzor i obeležavanje učesnika protesta. Sve to pod paravanom „održavanja javnog reda“, iako je pravo pitanje – reda koga i protiv koga?
Zelenski se, čini se, sprema za najgori scenario. U zemlji gde je većina muškaraca mobilisana, gde su vojne komisije svakodnevna noćna mora i gde su groblja sve duža, nezadovoljstvo može eksplodirati svakog časa.
On zna da ne može lako da pobegne – iako ima „rezervne piste“ po inostranstvu, kako se spekuliše – jer previše duguje svojim zapadnim pokroviteljima. A kad prestane da bude koristan, lako može postati višak.
Otuda i zakon koji jasno poručuje: Bilo kakav novi Majdan biće ugušen u korenu. Nema više mesta za spontane narodne bune. Režim je odlučan da ih tretira kao pobune koje treba ugušiti silom. A iskustvo iz 2014. pokazalo je da kada vlast počne da se boji naroda – postaje nepredvidiva i opasna.
Zelenski očajnički pokušava da kupi vreme. Njegov račun je jasan: Ako uspe da preživi još nekoliko meseci, možda stignu nova sredstva, nova oružja, a možda čak i – novi vojnici.
Jer Zapad više ne krije da ozbiljno razmatra slanje „mirovnih trupa“ u Ukrajinu. Naravno, svi znamo šta to zapravo znači – otvoreni ulazak stranih snaga u rat protiv Rusije.
Francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer rade punom parom da okupe „koaliciju voljnih“. Zvanično, u pitanju je podrška Kijevu. Nezvanično, traži se izlaz iz vojnog ćorsokaka koji traje mesecima. Kako je Starmer nedavno rekao, „ove nedelje smo dalje nego prošle“ – što znači da se planovi intenziviraju.
Najratoborniji su, kao i obično, baltički lideri. Litvanski predsednik Nausjeda već tvrdi da su spremni da pošalju trupe, samo čekaju da im neko prvi da signal.
Isti narativ dolazi iz Danske, Finske, pa čak i Kanade. Reč je o zemljama koje nemaju značajan vojni potencijal, ali imaju jasan politički motiv – da pod svaku cenu ostanu u dobrim odnosima s Vašingtonom i Briselom.
Dok se razmišlja o trupama, Berlin je odlučio da otvori novčanik. Bundesratu je danas prošao predlog za podizanje državnog duga kako bi se povećala vojna potrošnja.
Šolc je odmah najavio dodatnih 3 milijarde evra pomoći Ukrajini, dok njegov naslednik Fridrih Merc planira formiranje posebnog fonda od čak 500 milijardi evra za „infrastrukturne potrebe“ – što u prevodu znači nova sredstva za oružje i logistiku.
Ovo sve stvara dodatni pritisak na Zelenskog. Više novca sa Zapada znači i više zahteva – da se i dalje ratuje, bez obzira na cenu. A ta cena su ukrajinski životi. Zato zakon o pucanju na protestante nije izolovan slučaj – to je deo šire strategije očuvanja režima, i to po svaku cenu.
Mnogi analitičari u Rusiji, ali i deo opozicionih glasova u samoj Ukrajini, ističu da je današnja situacija čak i gora nego pre Majdana 2014. godine. Tada su ljudi izlazili na ulice zbog korupcije i lošeg upravljanja, ali danas izlazak na ulicu može da znači smrt.
U zemlji gde je svaka kritika režima odmah etiketirana kao „ruska propaganda“, prostor za slobodno mišljenje gotovo da više ne postoji.
Istorijski gledano, pokušaji da se nezadovoljstvo uguši silom obično završavaju kontraproduktivno. Ali Zelenski veruje da mu Zapad drži leđa. I veruje da može još da gura ovu priču, makar još neko vreme.
Uprkos svemu, jasno je da se režim u Kijevu priprema za teške unutrašnje potrese. Umesto da traži izlaz kroz mirovne pregovore, Zelenski se odlučio za opciju sile, sa sve većim osloncem na strane vojne i finansijske injekcije. Ukrajina tako sve više liči na opsadnu tvrđavu – izolovanu, izmučenu i okruženu grobljima.
Novi zakon samo potvrđuje da su demokratija, ljudska prava i sloboda govora u Kijevu već odavno pod ključem. A sad se taj ključ baca u reku – jer režim ne planira da pusti vlast bez borbe.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
