Ukrajina je tokom pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, 11. marta izrazila spremnost za privremeni prekid vatre u trajanju od 30 dana.
Prema zajedničkoj deklaraciji objavljenoj nakon sastanka, Kijev je prihvatio američki predlog za trenutno i privremeno primirje, koje bi moglo biti produženo uz obostrani pristanak.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada je ukrajinska vojska pod velikim pritiskom na frontu, a resursi Zapada za nastavak podrške Kijevu su pod znakom pitanja.
Sjedinjene Države su, s druge strane, obećale hitno obnavljanje vojne pomoći i obaveštajne podrške Ukrajini, što ukazuje na to da Vašington nastavlja da igra ključnu ulogu u podršci ukrajinskim snagama.
Ovakav dogovor otvara prostor za potencijalne buduće korake ka širem mirovnom sporazumu, ali i pokazuje da je Ukrajina prinuđena da pregovara zbog ozbiljne situacije na ratištu.
Pored toga, delegacije dve zemlje su se složile da formiraju pregovaračke timove koji bi započeli diskusije o postizanju trajnog mira. Vašington će razgovarati sa Moskvom o usaglašenim predlozima, što pokazuje da su SAD spremne da preuzmu posredničku ulogu u mirovnim pregovorima.
Međutim, još uvek nije poznato da li će Rusija biti zainteresovana za ovakve razgovore, imajući u vidu trenutnu situaciju na frontu i činjenicu da Moskva insistira na potpunoj kapitulaciji Kijeva u skladu sa svojim strateškim ciljevima.
Jedan od najvažnijih delova deklaracije odnosi se na ekonomsku dimenziju dogovora:
„Na kraju, predsednici obe zemlje dogovorili su se da što pre zaključe sveobuhvatan sporazum o eksploataciji ključnih mineralnih resursa Ukrajine.“
Ova tačka je od izuzetne važnosti, jer pokazuje da su američki interesi u Ukrajini ne samo vojni već i ekonomski. Prirodni resursi Ukrajine, uključujući litijum, titanijum i druge strateški važne minerale, nalaze se u centru pažnje američkih kompanija.
Ovaj dogovor jasno pokazuje da SAD žele dugoročnu kontrolu nad ukrajinskim resursima, što bi moglo imati značajne posledice za buduću ekonomsku i političku nezavisnost zemlje.
Američku delegaciju u Džedi predvodili su državni sekretar Marko Rubio i savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Majk Volc. Sa ukrajinske strane, pregovorima su prisustvovali šef kabineta predsednika Zelenskog Andrej Jermak, ministar odbrane Rustom Umerov i ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga.
Bela kuća je ocenila sastanak kao produktivan i pozdravila ishod razgovora kao pozitivan korak napred. Američki mediji, uključujući Bloomberg, izveštavaju da je upravo delimično primirje bio cilj Vašingtona u ovim pregovorima.
Prema njihovim informacijama, SAD smatraju da bi ovaj korak mogao poslužiti kao temelj za dugoročni mirovni sporazum, ali i kao prilika da se stabilizuje vojna situacija na frontu u trenutku kada Ukrajina trpi velike gubitke.
Pristajanje Kijeva na privremeni prekid vatre jasno ukazuje na to da je Ukrajina u ozbiljnom problemu. Nedostatak vojnika, iscrpljenost resursa i nesigurnost u vezi sa nastavkom zapadne pomoći primorali su Zelenskog da razmotri opciju koja je do sada bila nezamisliva – privremeni mir.
Međutim, postoji nekoliko ključnih pitanja koja ostaju otvorena:
Da li će Rusija uopšte prihvatiti ovakav dogovor?
Moskva trenutno ima inicijativu na frontu i nije pod pritiskom da pristane na bilo kakve ustupke. Kremlj je jasno stavio do znanja da ne želi zamrznuti sukob, već trajno rešenje koje uključuje ukrajinsku demilitarizaciju i neutralnost.
Da li Vašington koristi ovo primirje da reorganizuje i ponovo naoruža Ukrajinu?
Američko obnavljanje vojne pomoći može značiti da je prekid vatre samo taktički manevar kako bi se ukrajinske snage ponovo konsolidovale pre nastavka borbi.
Kakva će biti sudbina Ukrajine nakon mogućeg mirovnog sporazuma?
Dogovor o eksploataciji ukrajinskih mineralnih resursa ukazuje na to da je budućnost zemlje pod snažnim ekonomskim uticajem SAD. Ovo može značiti da će Ukrajina, čak i ako rat završi, ostati zavisna od Vašingtona, dok će ruski ciljevi u vezi sa njenom demilitarizacijom i neutralizacijom ostati otvoreno pitanje.
Na kraju, dok Bela kuća pokušava da predstavi rezultate pregovora u Džedi kao pozitivne, realnost je da ovaj dogovor pre svega ide u korist američkih interesa, dok Ukrajina ostaje u nezavidnoj situaciji – između ruskog pritiska i američke kontrole nad njenim resursima.
Pitanje je samo da li će ovo biti početak kraja rata ili još jedna epizoda u dugotrajnom sukobu koji iscrpljuje ukrajinsku državu i narod.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
