Sudeći po izveštajima medija, beloruski predsednik Lukašenko je reagujući na grubo mešanje i pritiske Zapada u vezi sa izborima, rekao, pored ostalog:
„Nisam ja njima problem kao što ni Srbiji nije bio problem Slobodan Milošević, već nacionalno blago Srbije, rudnici, fabrike, banke… U Srbiji skoro da više ništa ne pripada državi, već strancima koji su im uništili apsolutno sve fabrike i sve banke. Pokupovali im za badava i uništili celokupnu ekonomiju! Zar želite da i našu zemlju okupiraju zemlje EU da ne bi bankrotirale, da i nama unište fabrike, da nam opljačkaju sve ono što smo godinama mukotrpno stvarali? E, to neće moći ni po koju cenu!“
[adsenseyu1]
Nema sumnje da je odnos Zapada prema novoj ubedljivoj pobedi Lukašenka na izborima, motivisan geopolitičkim razlozima i ciljevima, a ne „brigom za demokratiju i ljudska prava“.
Uostalom, i predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, još je u svom programskom govoru istakla da će strategija Komisija EU biti geopolitika.
SUROVA ANALIZA SRPSKOG PUBLICISTE: Sve je suprotno od onog što ste čuli o Belorusiji – Ovo se ustvari tamo događa – Istina o Hrvatskoj i Srbiji – VIDEOhttps://t.co/n4OixyTcFT
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) August 27, 2020
Osnovni principi međunarodnih odnosa i rezolucija Generalne skupštine UN ne dopuštaju nikakvo mešanje sa strane u izborne procese nezavisnih država. Rukovodeći se geopolitičkim ciljevima, EU u odnosu prema izborima u Belorusiji, očigledno ne poštuje te principe niti rezolucije UN.
[adsenseyu4]
To se jasno vidi i u nedavno usvojenoj Deklaraciji EU kojom se izbori u Belorusiji karakterišu kao nedemokratski, nefer, a rezultati izbora ne priznaju.
Kad izdaš prijatelja pa se nadaš milosti onih koji te mrze i otimaju ti teritorije
Sudeći ponovo po izveštajima medija, Srbija se naknadno pridružila Deklaraciji EU i na taj način posredno i sa izvesnim zakašnjenjem, prihvatila sve stavove iz tog dokumenta i na taj način se umešala u izborni proces prijateljske, savezničke zemlje.
Interesantno je da o ovom pridruživanju Srbije jednom dokumentu EU neprincipijelne suštine, srpska javnost saznaje posredno od Sema Fabricija i Entonija Gotfrija, prvih diplomatskih predstavnika EU, odnosno SAD u Beogradu, dakle „iz stranih izvora“, a ne od zvaničnih predstavnika srpske diplomatije, ili Vlade, što je praksa suverenih i nezavisnih zemalja.
Zašto je tako, ostaje nejasno.
[adsenseyu1]
Da li je, možda, nekome zasmetalo što je Lukašenko podsetio na slučaj Srbije, na svojevremeno mešanje Zapada u izbore u Srbiji i na sve „blagodeti“ koje su Srbiju potom, stigle?
Šta stoji iza „kašnjenja“ Srbije u „pridruživanju“ Deklaraciji EU?
Nije li neko u međuvremenu „ohrabrivao“ nezavisnu Srbiju da se pridruži Deklaraciji EU?
Srbija i Belorusija su prijateljske savezničke zemlje.
Beloruski borci su 1944. godine učestvovali u oslobađanju Beograda.
Lukašenko 1999. godine posećuje Beograd pod bombama, da bi izrazio solidarnost sa Srbijom i oštro osudio zločinačku agresiju NATO.
Belorusija je pružila Srbiji i značajnu humanitarnu pomoć.
[adsenseyu4]
Belorusija je 2020. godine poklonila više borbenih aviona i druge vojne opreme odbrambenog karaktera.
Belorusija principijeno podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, nije priznala niti jednostranu secesiju Kosova i Metohije, niti bili čime pokazuje da bi takav stav promenila.
Vlada Lukašenka je podržala bescarinsku trgovinu Srbije i EAU.
Srbija se pridruživanjem Deklaraciji EU umešala u izborni proces Belorusije, iako to predstavlja kršenje principa i odluka UN. Sa druge strane, Srbija ne želi da se meša u izborni proces u Crnoj Gori, pozivajući se na principe nemešanja u unutrašnje poslove suverenih država.
Ovaj principijelni stav se saopštava direktno, a ne iz stranih izvora.
Šta je zajedničko u ovim oprečnim stavovima?
Verovatno, geopolitika širenja na Istok.
Autor: Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih
