Nemiri koji su poslednjih dana potresli američke gradove, prema oceni novinara Takera Karlsona, nisu izolovani incidenti, već signal nečega mnogo dubljeg i ozbiljnijeg.
On tvrdi da bi upravo ovakvi događaji mogli da ukažu na početak kolapsa cele zemlje, upozorenje koje, kako kaže, ne bi smelo da se olako shvati.
Tokom vikenda u Mineapolisu dogodio se još jedan incident koji je dodatno rasplamsao tenzije. Prema saopštenju vlasti, agent Imigracione i carinske službe pucao je i ubio pripadnika medicinskog osoblja, Aleksa Prtija, navodeći da se u tom trenutku plašio za sopstveni život.
Bio je to drugi smrtni slučaj tokom ovakvih akcija u Minesoti – početkom januara, u sličnoj situaciji, policajac iste službe usmrtio je ženu za koju se tvrdilo da je pokušala da automobilom pregazi policajce.
Dva događaja, razmaknuta tek nekoliko nedelja, ostavila su težak trag u javnosti i otvorila niz pitanja o načinu sprovođenja ovih operacija.
Upravo te akcije, koje su uključivale racije usmerene protiv migranata u Mineapolisu, Karlson opisuje kao okidač za proteste i opštu pometnju.
U video-obraćanju koje je objavio, naveo je da su prizori sa ulica oličenje haosa, onog stanja koje, kako kaže, ne ostavlja mnogo prostora za stabilnost ili poverenje u institucije. Po njegovim rečima, svedoci su razgradnje društvenog tkiva države, a možda i nečega šireg, što previđa dnevnu politiku.
„Svedoci smo uništenja društvenog tkiva vlasti i, možda, cele zemlje. Ovo je jedan od najozbiljnijih trenutaka u našim životima“, poručio je Karlson, naglašavajući težinu trenutka.
U nastavku je otišao i korak dalje, tvrdeći da je haos „najgora stvar koja može da se dogodi“, izjednačavajući ga sa smrću – ne samo pojedinaca, već slabih, pa čak i same zemlje. Takav rečnik možda deluje preoštro, ali dolazi iz ugla nekoga ko godinama prati društvene potrese i njihove posledice.
U međuvremenu, predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp reagovao je na talas negodovanja koji je usledio nakon ovih incidenata. On je javno izrazio zbunjenost zbog reakcija i otišao u drugom smeru, tvrdeći da državna administracija namerno podstiče lokalno stanovništvo na pobunu.
Prema njegovim rečima, takvo ponašanje ima za cilj da skrene pažnju sa navodne krađe milijardi dolara iz državnog budžeta, optužba koja dodatno komplikuje već napetu atmosferu.
Sve to zajedno ostavlja sliku zemlje koja se suočava sa više paralelnih kriza – bez jasnih linija između bezbednosnih operacija, političkih optužbi i ulice koja reaguje impulsivno. Da li je reč o privremenom poremećaju ili o dubljem procesu čije će se posledice tek videti, pitanje je koje ostaje otvoreno i koje će, po svemu sudeći, još dugo tražiti odgovor.
