Sarajevo će apsolutno iskoristiti Karadžićevu presudu da u potpunosti podupre sledeću fazu argumenta za raspuštanje Republike Srpske.
To je argument rodoslovlja. Zato što je Karadžić osnovao Republiku Srpsku, i pošto je Karadžić proglašen krivim za ratne zločine, onda njegovo delo – Republika Srpska – takođe mora biti ukinuta kao (autonomna) polu-slobodna republika unutar BiH. Prema tome, sve protivhegemonističke, anti-NATO / anti-atlantističke snage moraju raditi kako bi se uverile da je Karadžićeva presuda poništena i da je oslobođen i pušten.
Postojali su, i sada postoje, potezi za raspuštanje Republike Srpske. Republika Srbija na čelu sa Vučićem sarađuje sa liderom Republike Srpske, Dodikom, kako bi se uključila u testiranje referenduma o nezavisnosti, koje podržava Rusija analizira ruski fortruss.
Jedan od problema je ovaj: Vučić ne priznaje nezavisnost Krima, na osnovu toga što ne priznaje Kosovo. On će morati da finalizuje temu Kosova na neki način, pre nego što bude međunarodno i interno konzistentan u pogledu budućeg priznavanja nezavisnosti Republike Srpske, ako stvari idu tim putem, a one se svakako kao takve često pojavljuju od 2013.
Lavrov je 2014. rekao da će Rusija priznati poteze srpskog entiteta u BiH za otcepljenje. To bi na kraju značilo njegovu integraciju sa Beogradom. S druge strane, istoriju pišu pobednici i možda neće biti važno da bude teorijski konzistentan, sve dok pobeđuje. Za dve stotine godina neće biti bitno da li se pitanje priznavanja odvijalo na koherentan ili „pošten“ način – ali je važno sada i biće važno za 200 godina ako se Srbi na kraju etnički očiste.
Aleksej Toporov: Nedelju dana nakon izricanja doživotne kazne prvom predsedniku Republike Srpske, Radovanu Karadžiću, koji je naišao na aplauz muslimanske javnosti, počelo je da se govori o masakrima Srba devedesetih u BiH. Naravno, i sami Srbi su počeli da govore, pošto su im svetski vladari prepisali ulogu počinioca „genocida“ i naredili ( istorija i islamsko-zapadni svet) da svoje dželate posmatraju kao nedužne žrtve.
Nedavno je školski program u muslimansko-hrvatskoj Federaciji BiH, na temu nedavne istorije, zvanično uključivao sekcije kao što su “genocid u Srebrenici” i “opsada Sarajeva”. Naravno, to se dešava u naraciji „srpskih agresora koji su masovno uništili miroljubivo, pretežno muslimansko stanovništvo.“ O hiljadu Srba, koji su bili mučeni u blizini Srebrenice kao i samih sarajevskih Srba, u ovim odeljcima se, naravno, ne govori. . To je u skladu sa duhom verzije bosanskog konflikta koji su promovisali zapadni politički tehnolozi, opravdavajući i jačajući razaranje Jugoslavije i otcepljenje Bosne i apsorpciju Balkana od strane Zapada.
Priče protiv činjenica
Već smo pisali da je Republika Srpska, u očajanju traženja pravde u međunarodnim instancama, osnovala dve svoje međunarodne komisije, među kojima su bili i nezavisni stručnjaci iz različitih zemalja Evrope, Amerike, Azije i Afrike – Komisija za istraživanje zločina protiv Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine i Komisija za istraživanje zločina protiv svih nacija u regionu Srebrenice od 1992. do 1995. godine.
Pre toga, centralna vlada BiH trivijalno je ignorisala odluku lokalnog Veća za ljudska prava, podržanu od strane Ustavnog suda, tražeći istragu masakra i zločina nad Srbima u bosanskoj prestonici. Posebna komisija Saveta ministara zemlje, koja je radila 2006. godine, očekivano je bila usmerena na progone Muslimana i Hrvata.
Dakle, od strane bosanskih Srba, bila je veoma ispravna odluka da se na čelo obe komisije postave izraelski naučnici koji su ranije vodili slične studije o progonu jevrejskog naroda tokom Hitlerove vladavine i u drugim epohama modernog doba ( na primer, na arapskom istoku).
Znajući koliko je sveto pitanje holokausta i genocida nad Jevrejima na Zapadu, biće veoma teško kriviti poznate izraelske naučnike za predrasude i želju da igraju na strani Srba.
Komisija za istragu patnji i masakra sarajevskih Srba na čelu sa Rafael Izraelom, profesorom istorijskih i islamskih studija na Jevrejskom univerzitetu, nedavno je održala svoj prvi konstitutivni sastanak u glavnom gradu Republike Srpske, Banja Luci, ali njegovi članovi su odlučili da ne informišu javnost o detaljima njihovog rada dok se ne pojavi konačni zaključak.
Naredne sedmice, očekuje se da će naredni sastanak predvoditi još jedan izraelski profesor, istraživač holokausta Gidion Grif, komisija za Srebrenicu – njen predsednik, koji je ranije razgovarao s novinarima u gradu Bijeljini, uverivši javnost da će se rad tima na čijem je čelu „Bazirati isključivo na istini i potvrđenim činjenicama.“
I kako neko da se ne seti nedavne doživotne kazne Radovana Karadžića, na koju je uložena žalba protiv optužbe koja se uglavnom ne temelji na činjenicama, već isključivo na iskazima svedoka, od kojih je polovina bila zaštićena.
(Napomena urednika – malobrojni su svesni da je svedocima navodno dodeljen broj za projektovanje svog identiteta, ali stoga nije postojao način da se utvrdi stvarna, fizička, ljudska egzistencija navedenih svedoka, osim tvrdnji tužioca, da su postojali samo kao brojevi na papiru, u spisima, koji su u teoriji mogli biti napisani od strane bilo koga ili čak jednog muškarca ili žene, štaviše, i logično sledi, da je Karadžića – kao što je bio slučaj i u slučaju protiv Šešelja i Miloševića – bilo nemoguće unakrsno ispitati. U međuvremenu su mnoge optužbe bile nejasno definisane, a svedoci se nisu pojavili i nisu mogli biti ispitani – definicija kafkijanske pravde)
U intervjuu koji je hvalio bosanski portal Avangard, Amir Akmič, bivši predstavnik BiH u Hagu, podsetio je javnost da se optužnica temelji na svedočenjima, mišljenjima istoričara, političara i javnih ličnosti, „hrabrih ljudi“, „hrabrih majki“ , kao i na člancima sarajevskih novina „Slobodna Bosna“. Ali kada je Avangard upitao Akmiča kako sada, nakon izricanja presude prvom predsedniku i, u stvari, osnivaču RS, treba rešavati pitanje same republike, odgovorio je nejasnom formulacijom koja je opet bila izuzetno jasna:
“Karadžićeve plodove je priznao sud UN-a. Međunarodni sud pravde u Hagu nije priznao odgovornost Srbije za genocid, sprebacujući je na vojsku i policiju RS. Odnosno, odmah su dva međunarodna suda donela odluke o državnoj, pravnoj i individualnoj odgovornosti. Suština svake takve presude je kazna. Ostaje da se završi sa ovim jer pitanje je još uvek otvoreno. Dozvolite mi da vas podsetim da je Međunarodni sud pravde odbacio optužbe Srbije za “agresiju NATO-a”, pozivajući na izvršenje odluka MKSJ-a o zločinima na Kosovu, jasno stavivši do znanja da je savez zaustavio ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava od strane srpskog režima, na čelu sa Slobodanom Miloševićem. „
Kako kažu, komentari su ovde suvišni, baš kao što ni, nakon takvih reči, odluka Žalbenog veća Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MOMUT), da revidira Karadžićevu kaznu sa četrdeset godina na doživotnu, objavljena na godišnjicu agresije NATO-a, ne izgleda slučajno. Što se tiče prvog predsednika RS-a, u njegovim godinama, četrdeset godina ili doživotna, nažalost je svejedno. Međutim, presuda “najpristupačnijeg suda” postala je prilično jasna poruka.
I poruka je, naravno, saslušana. Nije slučajno da je u muslimanskim zajednicama BiH presuda uživo prenošena, kao fudbalska utakmica, a odluka sudije je dočekana aplauzom, kao da je postignut gol. Prethodno oslobođen u Hagu po istom osnovu, a zatim se Apelacioni sud bosanskog muslimanskog zapovednika (u pravom smislu reči) Naser Orića nije ograničio od izjave: “Karadžić zaslužuje da trune u zatvoru! – Rekao je ratni zločinac izdanju „Dnevnog avaza“. „Ali život za njega nije trijumf pravde, jer kriminalac nije osuđen za genocid u drugim opštinama (osim Srebrenice, ostale optužbe protiv Karadžića su odbačene. – autor) I zato što suđenje nije dirnulo Srbiju . ”
Poznati bosanski glumac Emir Hadžihafizbegović potpuno se istakao, rekavši da „Karadžić ne može pripadati ljudskoj rasi“. Naravno, veoma je pogodno za muzu da izrekne psovke osuđenom političaru u leđa i oplakuju sarajevske stanovnike koji su ubijeni tokom duge srpske opsade, kao i ratne zarobljenike Armije BiH koji su streljani u Srebrenici.
Ali bez razmišljanja o sudbini ubijenih u koncentracionim logorima Bočnjačkih boraca sarajevskih Srba (po raznim procenama, od 7 do 8 hiljada ljudi), na najsuroviji nacin su posekli vise od tri hiljade Srba – seljaka u blizini iste Srebrenice, kao i hladnokrvno pucanje u nenaoružane regrute Jugoslovenske narodne armije (JNA), u skladu sa sporazumima koji su konvojom odvedeni u Srbiju iz njegove rodne Tuzle.
Da, poruka suda je saslušana. Međutim, nakon presude su čuli reči Karadžića:
„Moja žrtva je mnogo manja od žrtvovanja drugih. Hiljade i hiljade mladih gradilo je Republiku Srpsku svojim životima. Mnogi su postali ratni invalidi. Najveću štetu je pretrpele majke, čiji su sinovi dali živote za slobodu srpskog naroda. Svi smo se zajedno borili za slobodu i jednakost srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Stoga, bez mržnje prema našim susedima, sa ponosom i samoodricanjem, štitimo ono što je veće od nas – našu Republiku Srpsku. „
Onda, uprkos svemu, nisu se bojali. I nastavili su da brane svoju istinu. Tako je 26. marta predsednik Predsedništva BiH, bivši predsednik RS-a, Milorad Dodik, stigao u selo Sijekovac, gde su na isti dan 1992. godine hrvatski i bošnjački militanti, koji su tamo provalili i masakrirali lokalno srpsko stanovništvo (zajednicu su naseljavali predstavnici sva tri naroda u BiH, kao i određen broj porodica sa identitetom “Jugoslovena”). Tada su razbojnici ubili devetnaest ljudi, među kojima 72-godišnji Jovo Zečević i 17-godišnji Dragan Milošević. I takođe su spalili pravoslavnu crkvu i petnaest kuća. Ubice su dugo ostajale u selu kao autoritet, a za to vreme broj ubijenih Srba porastao je na 46 ljudi. Svedoci tih događaja kažu da je zapovedništvo 101. brigade Hrvatskog saveta odbrane potajno dopustilo militantima da opljačkaju srpske stanovnike i nekažnjeno siluju srpske žene. Nakon toga, za ovaj zločin, bosanski sud je kaznio samo jednog od razbojnika – običnog Hrvata Zemira Kovačevića, koji je osuđen na deset godina zatvora.
“U prošlom ratu, ubijeni smo u Sarajevu, Tuzli, Sijekovcu, nije nam bilo dopušteno da unesemo kiseonik za decu u porodilište u Banja Luci”, rekao je Milorad Dodik o žalosnim događajima. – Onda je bila agresija NATO-a na srpski narod, koju ne smemo zaboraviti, pa sam uveren da BiH ne bi trebalo i neće postati članica ovog saveza … Republika Srpska je naš život, a srpski narod nikada neće biti slobodan ako nema vlastitu državu “.
Politička intriga protiv srpske istine
Ali i Zapad i njegove muslimanske sluge u Bosni ne žele, a i nije korisno da čuju glas Srba. Upravo u tu svrhu lider bosanske zajednice BiH i šef najstarije nacionalističke partije bosanskih Muslimana, Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović, već skoro pola godine sabotira stvaranje vlade. . Čini se da uz prećutnu saglasnost visokog predstavnika UN-a za BiH, muslimani jednostavno troše vreme i čekaju da istekne osam meseci ovog mandata Milorada Dodika:
„Oni dolaze sa različitim razlozima, na primer, priča o ratifikaciji Nacionalnog programa za saradnju sa NATO-om (koji Dodik ne želi da potpiše – autor)“, rekao je predsedavajući predsedništva. „Iako to nema nikakve veze sa formiranjem Saveta ministara.“
I očigledno je da se Izetbegovićeva stranka već sprema za budućnost, kada će Dodika zameniti muslimanski predstavnik Šafić Džaferović i hrvatski predstavnik Željko Komšić. Nedavno je SDA objavila da je postignut dogovor sa Demokratskim frontom Komšića o stvaranju vladine koalicije.
Istovremeno su se, predstavnici opozicionih stranaka RS Mladen Ivanić (bivši šef Predsedništva BiH, lider stranke Demokratski napredak) i Vukota Govedarica (Srpska demokratska stranka) susreli s novim američkim ambasadorom u BiH Erikom Nelsenom , žaleći se na nedostatak prava, slobode, transparentan pravosudni sistem, policijsku brutalnost i korupciju.
A u samoj Srbiji sve je daleko od jednostavnog. Tako je na natpisu na nadvožnjaku na ulazu u glavni grad autonomne pokrajine Vojvodine, grada Novog Sada, istaknuta zastava koja kaže da je “Karadžić heroj!” Nije dugo visila. I ona je spaljena na fotografijama i video snimcima mladih u maskama, koji predstavljaju određenu organizaciju “Mladi Vojvodine”, tražeći republički status za region. Na Kosovu, i u samoj Bosni, proces odvajanja od Beograda je takođe počeo sličnim akcijama.
„Kraljevstvo podeljeno unutar sebe neće opstati.“ Sada je izuzetno važno za Srbe da se konsoliduju oko onoga što je ostalo.
Webtribune.rs
