Klimatska kriza postepeno postaje životna činjenica. Ogromna prostranstva zemlje širom sveta postaju suva, ljudske populacije su primorane da migriraju, čitave vrste izumiru, a ekstremni prirodni fenomeni dešavaju se sa sve većom učestalošću.
I naučnici i politički lideri duboko su zabrinuti zbog opasnosti koje predstoje za život na Zemlji. Međutim, svi se drugačije snalaze u dešavanjima. Svaka kriza je prilika, veruju oni, i za Rusiju klimatska kriza predstavlja zlatnu priliku.
Pre deceniju, geolozi su procenili da je 30 procenata svetskih rezervi prirodnog gasa i 13 procenata naftnih ležišta zarobljeno ispod ledenih arktičkih krugova, zajedno sa retkim mineralima i drugim vrednim resursima.
Kako rastuća temperatura topi ledene sante, ne samo da će ti resursi postati dostupni, već, kako je u maju rekao američki državni sekretar Majk Pompeo, „Stalno smanjenje morskog leda otvara nove prolaze i nove mogućnosti za trgovinu.
[adsenseyu1]
To bi potencijalno moglo da smanji vreme potrebno za putovanje između Azije i Zapada za čak 20 dana. Arktičke morske staze mogle bi postati Suecki i Panamski kanal 21. veka. “
Izveštaj UN-ovog komiteta za 2014. godinu utvrdio je da se oko 80 procenata svetske trgovine obavlja pomorskim brodarstvom, te da Suecki kanal ostaje glavna pomorska komercijalna ruta između Evrope i istočne Azije.
Međutim, raširena upotreba severoistočne rute u Arktičkom okeanu za brodarstvo smanjiće udaljenost između Evrope i Dalekog Istoka za jednu trećinu.
Štaviše, severozapadna ruta u Arktičkom okeanu skratiće udaljenost između Azije i Severne Amerike za skoro 20 procenata, stvarajući alternativu Panamskom kanalu. Primarni korisnici ovog razvoja biće zemlje sa lukama na Severnom i Baltičkom moru – naročito Rusija.
Otapanje arktičkih ledenih santi će sve više otvoriti komercijalne rute od severne ruske obale do istočne Azije, sa velikim implikacijama na globalnu trgovinu.
Lako je zamisliti da se veliki deo kineskog izvoza u Evropu isporučuje preko Rusije. Ovo bi takođe olakšalo Rusiji da isporuči sopstvenu robu, dajući prednost Moskvi nad zapadnim konkurentima.
[adsenseyu4]
Prednosti za Kinu
Ledene sante se zaista tope. Prošlog maja u Arktičkom okeanu su izmerene temperature od 29 stepeni Celzijusa, 17 stepeni više od letnjeg proseka u toj regiji. Jun 2019. je bio najtopliji mesec od kada je počelo merenje temperatura 1880. godine, pre nego što je stigao jul i oborio taj rekord, tako da je trend jasan: Zemljina klima se menja najbržim tempom ikada.
Čak i ako bi svaka zemlja sveta napravila potpuni prelazak na obnovljive izvore energije, ipak bi došlo do porasta temperature od 1,5 stepeni. U svetlu toga, mnogi istraživači veruju da će do 2024. godine smanjenje količine leda u Arktičkom okeanu omogućiti slobodno kretanje brodova koji nose samo laganu opremu za lomljenje leda.
[adsenseyu1]
Deluje da svi bahato gledaju kako se led topi. Zajedno sa sve većim vojnim prisustvom u regionu Sjedinjenih Država, Kanade i Francuske, čak se i Kinezi nadaju da će uspeti da stanu nogom na vrata Arktika.
Oni su veoma zainteresovani za nove mogućnosti, koje bi mogle da otvore nove trgovinske i transportne rute do evropskih tržišta. To će imati velike posledice na globalnu trgovinu; troškovi prevoza biće smanjeni i povećaće se dostupnost – a samim tim i konkurentnost – proizvoda iz Kine.
Rusija, sa Severnim polom u svom dvorištu, radi na realizaciji takvog globalnog trgovinskog scenarija uporedo sa Kinezima, a u nekim slučajevima i u saradnji sa njima.
Godine 2017. ruski tanker je prvi put prošao kroz Arktički okean, bez potrebe za ledolomcima. Rusija je već pojačala svoje civilno prisustvo u regionu, a njeno vojno prisustvo dostiglo je nivo koji nije viđen od vremena hladnog rata.
Vojne baze napuštene nakon raspada Sovjetskog Saveza obnovljene su i ponovo postavljene; prema ruskom ministarstvu odbrane, na tom području je izgrađeno 475 novih vojnih objekata od 2012.
Nedavno je osnovana nova polarna brigada, a prošlog aprila list Izvestia je preneo da će do kraja 2020. najnapredniji ruski sistem protivvazdušne odbrane, raketni sistem S-400, biti raspoređen i duž obala Arktičkog okeana i na brojnim ostrvima u regionu.
[adsenseyu4]
U aprilu, mesec dana pre sazivanja Arktičkog saveta, u Sankt Peterburgu se održao Međunarodni arktički forum. Na tom događaju, ruski predsednik Vladimir Putin najavio je novu strategiju za razvoj regiona.
Već ove godine, on je najavio postavljanje tri ledolomca na nuklearni pogon. Prema zvaničnim izvorima u Moskvi, onima koji investiraju u tom području biće ponuđene poreske olakšice.
Sve je ovo deo šire ruske šeme koja je osmišljena da izazove globalnu trgovinsku mapu, jer je ona napravljena političkim odlukama Zapada, a na čelu Sjedinjenih Država.
Putin nema količinu resursa koju poseduje njegova susedska supersila na istoku, ali stvari se menjaju. Pored novih trgovinskih pravaca koji bi se mogli otvoriti, Rusija će takođe imati i drugih koristi od zagrevanja planete: pristupačnosti zemljištu za poljoprivrednu proizvodnju.
Izveštaj UN-a za hranu i poljoprivredu za 2018. godinu utvrdio je da bi poljoprivredna proizvodnja u zapadnoj Evropi do 2050. godine mogla da se smanji za 2,9 procenata, a u Indiji za 2,6 procenata u odnosu na nivo iz 2018. godine. Istovremeno, očekuje se da porast temperatura poveća poljoprivrednu proizvodnju u Rusiji za 0,9 odsto.
U umerenim zemljama poput Rusije i regionima u kojima se nalazi većina razvijenih zemalja, toplije vreme može imati pozitivan uticaj na prinose useva.
Rizik u koncentraciji poljoprivrede je što glavni izvoznici mogu hranu i poljoprivredu koristiti kao političko i strateško sredstvo u političkim sukobima i trgovinskim ratovima.
Ipak, nije sve tako sjajno za Rusiju.Ona zapravo postaje toplija 2,5 puta brže od svetskog proseka – što, naravno, povlači za sobom brojne nedostatke.
Izveštaj ruskog Ministarstva prirodnih resursa i životne sredine za 2018. godinu kaže da se ta zemlja suočava sa „klimatskom apokalipsom“. Već je primetan porast broja požara, oluja, suše i poplava u većem delu zemlje.
Ali svakako ne možemo zanemariti da će globalno zagrevanje dovesti do mnogih promena u svetskoj trgovini.
I kako sada stvari deluju, vrlo je moguće da će Putin uspeti da pretvori Rusiju u velesilu samo prodajom pšenice, a da čak i ne mora da pribegava vojnoj sili.
Webtribune.rs
UPOZORENJE: Zabranjeno nezakonito kopiranje, prisvajanje i falsifikovanje ovog članka, sajtu Kurir.rs
