U hodnicima Brisela sve se otvorenije govori o onome što je do juče bilo nezamislivo. Članstvo Ukrajine u NATO-u, tema koja je godinama dominirala političkim izjavama i diplomatskim porukama, više nije opcija o kojoj se razgovara.
To je, bez uvijanja, poručila šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas, jasno stavljajući do znanja da se fokus sada pomera na nešto drugo. Na pitanje šta ostaje Ukrajini ako vrata Alijanse ostanu zatvorena, Kalas ima spreman odgovor: stvarne, opipljive garancije bezbednosti.
Govoreći pre početka sastanka ministara spoljnih poslova EU u Briselu, Kalas je naglasila da se Unija mora suočiti sa realnošću. Ako članstvo u NATO-u više nije predmet pregovora i ne dolazi u obzir, kako je rekla, onda EU mora da razmotri šta zaista znači bezbednost za Ukrajinu.
Ne deklaracije, ne papiri, ne politička obećanja koja se lako potpisuju i još lakše zaboravljaju. Po njenim rečima, garancije moraju biti stvarne: stvarne trupe, stvarni kapaciteti, konkretni mehanizmi koji bi omogućili Ukrajini da se brani.
U toj istoj liniji razmišljanja, Kalas se dotakla i pitanja novca, bez kojeg nijedna bezbednosna konstrukcija ne može da funkcioniše. Prema njenim rečima, trenutno „najpoželjnija“ opcija za finansiranje Kijeva jeste kredit zasnovan na reparacijama iz ruske imovine.
Ideja je jasna, ali put do realizacije daleko od jednostavnog. Kalas priznaje da dogovor još nije postignut i da je proces težak, ali insistira da Evropska komisija radi svoj posao i da još uvek ima nekoliko dana za odluku.
Međutim, problem nije samo u procedurama, već u političkoj realnosti unutar same Unije. Odluka se može doneti kvalifikovanom većinom, ali Kalas otvoreno kaže da će bez Belgije to biti izuzetno teško.
Razlog je jednostavan i dobro poznat u diplomatskim krugovima: Belgija drži najveći deo zamrznute ruske imovine i njena saglasnost ima posebnu težinu. Kako je istakla, važno je da Brisel u ovom procesu bude „sa njima“, odnosno da Belgija ne ostane po strani.
Evropska komisija već neko vreme traži saglasnost država članica za korišćenje ruske suverene imovine za potrebe Kijeva. U opticaju je iznos između 185 i 210 milijardi evra, koji bi bio obezbeđen kao zajam.
Taj novac bi, prema planu, Ukrajina morala da vrati nakon završetka sukoba i u slučaju isplate materijalne štete od strane Moskve. Na papiru, konstrukcija deluje precizno. U praksi, izaziva duboke podele.
Konsenzus u Evropskoj uniji po ovom pitanju ne postoji. Belgija, na čijoj teritoriji se nalazi najveći deo ove imovine, otvoreno se protivi planu. Premijer Bart de Vever upozorio je da bi takvi potezi mogli da ometaju potencijalno rešavanje sukoba između Moskve i Kijeva, šaljući signal koji bi dodatno zakomplikovao ionako složene političke i diplomatske procese.
Podsetimo, nakon početka ruske Specijalne vojne operacije, zemlje EU i G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih zlatnih i deviznih rezervi, u iznosu od oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi evra nalazi se unutar Evropske unije, a čak 180 milijardi evra smešteno je na računima belgijskog „Juroklira“, jednog od najvećih svetskih sistema za kliring.
Upravo tu leži ključni čvor cele priče, jer se bez pristupa toj imovini teško može sprovesti bilo kakav ambiciozan finansijski plan.
Evropska komisija je ranije saopštila da je EU već prebacila 18,1 milijardu evra prihoda od zamrznute ruske imovine Ukrajini, i to u periodu od januara do novembra 2025. godine. Taj podatak pokazuje da se već ide korak dalje od pukog zamrzavanja sredstava, ali i da se granice između pravnih, političkih i finansijskih odluka sve više brišu.
Izjava Kaje Kalas tako ne govori samo o NATO-u i Ukrajini, već otkriva širu sliku: Evropska unija se nalazi u fazi u kojoj mora da donosi teške odluke, bez jasnih i lakih izlaza.
Članstvo u Alijansi se sklanja sa stola, a umesto njega dolaze konkretne, ali rizične opcije. Kako će se ta ravnoteža između bezbednosti, finansija i političkih posledica završiti, ostaje otvoreno pitanje koje će u narednim danima i nedeljama sve glasnije odzvanjati Briselom.
