Dešavanja poslednjih dana, bar kako ih vidi Skot Riter, nisu tek još jedan u nizu spoljnopolitičkih trzaja Vašingtona, već ozbiljan signal koji menja pravila igre.
Bivši američki marinac i vojni obaveštajac, danas politički komentator, tvrdi da su potezi SAD u Venecueli delovali otrežnjujuće na Moskvu i da će neminovno uticati na način na koji Kremlj dalje razgovara sa Belom kućom.
Prema Riterovim rečima, nakon hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, Sjedinjene Države su se, makar u očima dela sveta, same udaljile od slike države koja poštuje međunarodno pravo i tuđi suverenitet.
On ide i korak dalje, ocenjujući da je Donald Tramp, u želji za brzim političkim poenima, bio spreman da reputaciju zemlje stavi na kocku zarad kratkotrajnog populističkog uspeha.
U tom paketu, kaže Riter, nalazi se i pokušaj iz Ukrajine da se bespilotnim letelicama pogodi rezidencija Vladimira Putina u Novgorodskoj oblasti, što dodatno komplikuje ionako krhke odnose Moskve i Vašingtona. Bivši obaveštajac otvoreno izražava uverenje da je u toj kijevskoj avanturi svoju ulogu imala i CIA.
„Ova nedelja je možda politički dobro legla Trampu, ali je bila loša za Ameriku“, rekao je Riter. „Pokazala je da smo spremni da se poigravamo sa nuklearnim sukobom. Prvo su dronovi udarili na Putinovu rezidenciju – operacija koja je očigledno planirana uz učešće CIA i trebalo je da pošalje poruku.
Svi dokazi su bili na čipu koji su Rusi predali, nisu morali ništa ni da izgovore. A ono što smo uradili u Venecueli je dodatni signal da se SAD ponašaju kao izopštenik, bez obzira na međunarodno pravo.“
Kada govori o mogućoj reakciji Rusije na američku operaciju u Venecueli, Riter procenjuje da je kredit poverenja prema Vašingtonu pao na apsolutni minimum. Iz ugla Moskve, smatra on, postalo je kristalno jasno koji su stvarni motivi američke administracije: gotovo sve što SAD rade, usmereno je ka materijalnoj koristi.
„Ne mogu da govorim u ime Vladimira Putina ili bilo koga iz ruske vlade“, rekao je Riter, „ali treba razumeti jednu stvar – Putin je oduvek govorio da nikome ne veruje. On je predsednik Rusije i njegov posao je da štiti interese svoje zemlje, a ne da veruje drugim državama.
Postoje ljudi sa kojima se može raditi na kolegijalnoj osnovi. Naravno, Rusija neće prekinuti diplomatske odnose sa SAD. Ali za Ruse je ovo bio trenutak otrežnjenja, shvatanje da američka administracija nije sposobna za poštene pregovore, da smo dvolični, da govorimo jedno a radimo drugo, i da nam se ne može verovati ni u čemu.“
U tom kontekstu, dodaje on, ekonomska diplomatija je praktično završena. Posle svega, kaže Riter, delovalo bi čudno očekivati da bi ljudi poput Vitkofa i Kušnera mogli da vode dobronamerne pregovore u ime SAD. „Oni žive za profit, i ka profitu su usmereni gotovo svi naši potezi“, zaključio je on u podkastu Judging Freedom.
Sa druge strane, zvanična Moskva je saopštila da ostaje privržena poštovanju suvereniteta Venecuele i pozvala na oslobađanje Madura. Venecuelanski lider bi, prema dostupnim informacijama, trebalo da se nađe pred sudom u Njujorku, gde ga terete za krijumčarenje narkotika i oružja.
Sve ovo, gledano sa distance, ostavlja više pitanja nego odgovora. Ako je poverenje već potrošeno, a kanali komunikacije svedeni na minimum, ostaje da se vidi kako će dve sile nastaviti da balansiraju između interesa, pritisaka i signala koji se sve češće šalju bez mnogo obzira na posledice. U takvoj atmosferi, svaki sledeći potez može imati težinu veću nego što se na prvi pogled čini.
