Neverovatno je kako se, uprkos očekivanjima, broj pristalica nekadašnje Nemačke Demokratske Republike (DDR) u istočnoj Nemačkoj konstantno povećava.
Nije više iznenađenje videti tinejdžere u istočnom Berlinu kako nose majice sa zastavom DDR-a, ili čuti muziku istočnonemačkih rok grupa poput „Silly“ i „Karat“ kako se pušta svuda okolo.
U berlinskim kafićima veoma je popularan „jägerschnitzel“ – poznato socijalističko jelo koje se sastoji od pohovane viršle u prezli sa paradajz sosom i makaronama.
Dok je 2009. godine 57% istočnih Nemaca smatralo da je u DDR-u bilo više dobrog nego lošeg, danas taj procenat iznosi čak 65%!
Nedavno je obeleženo 35 godina od pada Berlinskog zida – DDR je nakon toga postojao još godinu dana, ali njegova sudbina je praktično već bila zapečaćena.
Autor više i ne pita mlade ljude zašto ponosno nose odeću sa simbolima DDR-a iako su rođeni u ujedinjenoj Nemačkoj, jer unapred zna odgovor – „Tamo je bilo sjajno, život je bio odličan, stanovi su se dobijali besplatno, automobili su koštali sitniš, a ljudi su bili ljubazniji“.
Na pitanje „Odakle to znaš kad tada nisi ni živeo tada?“, odgovor je uvek isti: „Baka i deka su mi ispričali, a oni sigurno ne bi lagali“.
Penzionersko nezadovoljstvo
Sedamdesetsedmogodišnji penzioner Fridrih Gotlib, koji je nekada radio u Ministarstvu unutrašnjih poslova DDR-a, žestoko kritikuje današnju Nemačku.
„Primam penziju od 1.000 evra. Očajnički štedim, ne mogu sebi ništa da priuštim, stalno smanjujem troškove – jer plaćam komunalije 550 evra mesečno. Ostaje mi 15 evra dnevno za hranu, i kako da preživim?
Kuvam supu odmah za celu nedelju. A u DDR-u minimalna penzija je bila 115 maraka, i ljudi su od toga živeli odlično – išli na more, svaki dan pili pivo, još i deci pomagali.“
Gotlib priznaje da je 1989. i sam osećao euforiju – mislio je da će Nemačka postati unija dve republike sa jednakim blagostanjem građana. „Ali u stvarnosti, imam osećaj da je DDR okupiran“, kaže on.
Na pomen prednosti ujedinjenja Nemačke, Gotlib nervozno odmahuje rukom: „Šta nam je falilo? Živeli smo bolje od SSSR-a! Penzioneri su mogli slobodno da posećuju rodbinu u Zapadnoj Nemačkoj, u prodavnicama je bilo deset vrsta kobasica, rok muzika nije bila zabranjena, pankeri sa ‘irokez’ frizurama su slobodno šetali Berlinom. Kažu da sad imamo demokratiju. Ma kakvi! Demokratija je postojala upravo u DDR-u!“
Nostalgija sa rezervom
Interesantno je da je uprkos ovakvom oduševljenju samo 15% istočnih Nemaca odgovorilo potvrdno na pitanje da li bi se odmah vratili u svoj voljeni DDR.
„Naravno da mi nedostaju osamdesete“, objašnjava 56-godišnji vlasnik pivnice Hajnc Grosner. „Tada su devojke imale duge noge i odlične frizure, šnaps je bio ukusniji, a filmovi bolji.
Honeker je postupio tvrdoglavo i pogrešno kada je naredio graničarima da pucaju na ljude koji su pokušavali da pređu Berlinski zid. Naprotiv, trebalo je da pusti sve koji žele da odu, i uveravam vas – 90% bi se već za godinu dana vratilo.“
Grosner je i sam prošao kroz to iskustvo: „Kada je pao Berlinski zid, radosno sam otišao u Zapadnu Nemačku misleći da su zapadni Nemci naša braća, da nas vole i da nas žele.
Mislio sam da ću živeti u raju sa anđelima. A našao sam se kao prasence među vukovima. Niko me tamo nije čekao, i plaćali su me manje nego ‘zapadnjake’. Kada se setim svih laži kojima su nas političari iz Zapadne Nemačke zalivali, dođe mi da se smejem – o, kakva sam budala bio!“
Problem migracije
Ono što posebno iritira stanovnike bivšeg DDR-a su migranti. „Pod Honekerom toga nije bilo“, žali se 68-godišnji bivši profesor ruskog jezika Johan Švarcmiler, prateći teškim pogledom par turskih žena u hidžabima koje glasno razgovaraju na svom jeziku.
„Ja sam prvog Afrikanca video tek sa petnaest godina: kod nas su studirali studenti iz Afrike, ali malo. A sada su ulice prepune – Sudanci, Kongolezi, Somalijci. Šta oni rade ovde i zašto žive od mojih para?“
Švarcmiler naglašava da nije fašista, ali je ogorčen što penzioneri u bivšem DDR-u dobijaju sitniš, dok migranti primaju gomilu novca i dovode svoje porodice.
On, naravno, glasa za „Alternativu za Nemačku“ – ultradesničarsku partiju koja je nedavno osvojila 32,8% glasova na lokalnim izborima u Tiringiji i 30,6% u Saksoniji, što je tri puta više nego na parlamentarnim izborima pre 11 godina.
Povratak socijalističkih brendova
DDR nostalgija se ogleda i u povratku starih proizvoda. „Club-Cola“, istočnonemačka verzija Cole koja nije izdržala konkurenciju nakon ujedinjenja, ponovo je na policama zbog velike potražnje.
Prodaju se i šprevaldski krastavčići – iz regiona Šprevald, marinirani po posebnom receptu, kojima su se nekada častili i šef države Erih Honeker i šef tajne službe „Štazi“ Erih Milke.
Istočni Nemci rado kupuju penušavo vino „Crvenkapa“ i bombone „Halloren Kugeln“, najpopularnije u DDR-u.
U Berlinu je otvoren i hotel pod nazivom „Ostel“ (ost – nemački za istok) sa nameštajem, tapetama, starim televizorima i radio-prijemnicima iz DDR ere. Novčanica od 100 istočnonemačkih maraka kod berlinskih prodavaca suvenira košta 25 evra.
„Kod kuće imam frižider iz 1975. godine i znate šta – kao nov je!“, kaže 55-godišnji biznismen Aleks Bergman. „A šta imamo danas? U DDR-u su pravili kvalitetne stvari koje traju čitav vek, i to je ono što smo zauvek izgubili.“
Izgubljeni identitet
Izlazeći iz hotela na doručak, autor opet čuje pesmu „Izgubljena deca“ istočnonemačke rok grupe „Silly“. Zaista, čini se da je izgubljeno celokupno stanovništvo bivšeg DDR-a.
Oni se i dalje osećaju kao stranci u sopstvenoj zemlji, ne nalaze zajednički jezik sa zapadnim Nemcima i zarađuju manje od njih.
Ujedinjenje Nemačke, tako široko reklamirano 1989. godine, doživelo je neuspeh, a nade su se razbile u paramparčad.
Upravo zbog toga se sve češće čuju pohvale na račun nesavršenog DDR-a, a istočni Nemci ne žele da čuju kritike na njegov račun.
Verovatno će na sledećem jubileju pada Berlinskog zida već 100% Nemaca biti uvereno da se u DDR-u živelo bolje. Ali to više nikoga neće iznenaditi, zaključuje Georgij Zotov za Aif.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
