Šest godina od kako je potpisan Briselski sporazum nikome nije jasno da li je on mrtav ili je još na aparatima za održavanje. Činjenica je da nije ispunjena samo odredba koja ide u korist srpskog naroda.
U vreme kada je ovaj sporazum potpisan između Beograda i Prištine, a uz posredovanje EU i tadašnje visoke predsednice EU baronice Ketrin Ešton, činilo se da se stvari pomeraju sa mrtve tače. Tako je i bilo, dok na red nije došla realizacija Zajednice srpskih opština, što je jedina dogovorena stavka koja je Beogradu garantovala prisustvo na Kosovu i Metohiji.
[adsenseyu1]
(Ne)odgovornost EU
Ketrin Ešton, „kuma“ ovog sporazuma, ističe sada da u njeno vreme nije bilo crvenih linija i da od Srbije nije traženo da prizna Kosovo, a od Kosova da sebe negira kao državu.
Gde je u međuvremeno zapelo u Briselu ili bolje rečeno — ko je u međuvremenu iscrtao te crvene linije? Da li je i koliko Evropska unija kriva što ovaj sporazum nije realizovan?
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu doktor Bojan Milisavljević kaže da nije tačno da nisu postojale crvene linije od samog početka pregovora.
„Smatram da je EU u velikoj meri odgovorna za neizvršenje Briselskog sporazuma. Što se tiče crvenih linija, EU je imala stava po kome je nezavisnost Kosova stvarnost. EU je, u stvari, od početka zaključenja ovog sporazuma bila opredeljena za podršku nezavisnom Kosovu i Metohiji“, mišljenja je naš sagovornik.
Briselski sporazum je, dodaje on, specifičan po svemu, posebno zato što se EU tu pojavila kao ugovarač između Beograda i Prištine, što je čini još odgovornijom.
„Prvo, zato što se sama nije aktivno trudila da se odredbe sporazuma sprovode, već je krivicu uglavnom prebacivala na jednu stranu (Beograd) za neizvršenje obaveza. Drugo, protok vremena je pokazao de je EU kao institucija nesposobna da razreši odnos Beograda i Prištine, a to sada pokazuje i činjenica da je Amerika imenovala svog specijalnog izaslanika za ove pregovore“, napominje doktor Milisavljević.
[adsenseyu4]
Naš sagovornik je spreman da veruje da Zajednica srpskih opština od samog početka nije bila projekat na koji je EU blagonaklono gledala i da je upravo zato ostala nerealizovana, jer oni to ne žele.
ZSO nisu ni hteli
„Oni su to i stavili u sporazum zbog insistiranja naše strane, a, iskreno, ništa od toga nisu želeli da sprovedu u praksi“, uveren je naš sagovornik.
Doktor Milisavljević ne spori, pritom, da je u određenom trenutku ovaj sporazum imao neku određenu ulogu, ali da je njegova svrha izgubljena. Strane su se u međuvremenu toliko udaljile, počev od taksi, pa nadalje, što EU nije uspela da spreči, a nije ni imala volje ni želje za to.
Sporazum su potpisali Ivica Dačić i Hašim Tači. Njime je predviđeno osnivanje Zajednice srpskih opština na severu Kosova i Metohije, koja bi se formirala nakon lokalnih izbora po kosovskim zakonima, koji su bili zakazani za 3. novembar 2013. godine. Pored toga, sporazumom je predviđeno ukidanje bezbednosnih struktura i pravosudnih institucija Republike Srbije na Kosovu i Metohiji.
Regionalnog komandanta policije za četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova trebalo bi da imenuju načelnici tih opština. Apelacioni sud u Prištini bi uspostavio komisiju u kojoj bi većinu činile srpske sudije i koja bi bila nadležna za sve većinski srpske opštine…
Brankica Ristić (Sputnik)
[adsenseyu1]
