Još pre koju deceniju, dijagnoza kamena u bubregu značila je gotovo izvesnu otvorenu operaciju.
Danas, situacija izgleda sasvim drugačije – medicina je otišla napred, a metode su sve manje invazivne. Distantna litotripsija, koja koristi usmerene udarne talase da kamen pretvori u sitne čestice, postala je standard u mnogim bolnicama.
Pacijent taj postupak uglavnom podnosi lako, a oporavak je daleko kraći nego ranije. Ali pre nego što se dođe do takve faze, postoji pitanje – može li se uopšte sprečiti stvaranje kamena?
Lekari i nutricionisti tu daju jasan odgovor: ključ je u načinu ishrane i načinu života. Nije svaki kamen isti, pa nije ni prevencija ista. Uratni kamenci, koji se stvaraju u kiseloj sredini, mogu se čak i rastopiti bez operacije – dovoljno je sredinu učiniti alkalnijom.
Tu pomažu preparati na bazi soli limunske kiseline, takozvani citrati. Oni menjaju kiselost mokraće i tako utiču na otapanje kristala. Zanimljivo je da sličan efekat može dati i jednostavno domaće rešenje – voda pomešana sa sokom jednog većeg limuna i prstohvatom soli.
Takva mešavina sadrži prirodne citrate i može da bude deo redovne preventive kod osoba sklonih uratnim kamencima.
Kada se govori o hrani, tu stvari postaju šire. Na primer, prekomerno uživanje u kafi, crnom čaju, čokoladi ili orašastim plodovima često se povezuje sa formiranjem oksalatnih kamenaca.
Kod uratnih, glavni krivci su crveno meso, jaki bujoni i alkohol. Niko ne kaže da te namirnice treba potpuno izbaciti, ali ko već ima predispozicije, mora da obrati pažnju. Svaka kap u moru dnevnih navika pravi razliku, i to se često pokaže tek kada je kasno.
U praksi, dok su neki oblici kamenja podložni rastvaranju, drugi zahtevaju intervenciju. Ako je kamen mali, često se savetuje povećan unos tečnosti i praćenje. Ali ako naraste, nema mnogo prostora za čekanje – tada se u igru uključuje savremena tehnologija.
I upravo tu je najveća promena u odnosu na prošlost: operacije sa velikim rezovima polako odlaze u istoriju, a njihovo mesto zauzimaju metode koje ne ostavljaju ožiljak.
Ipak, nijedna metoda, bila ona najmodernija ili najprirodnija, ne menja osnovnu činjenicu – telo reaguje na ono što unosimo. Prevencija je u svakodnevici: u čaši vode sa limunom, u odluci da preskočimo još jednu šolju kafe ili da zamenimo obilan obrok nečim lakšim.
Medicina nudi rešenja kada do problema dođe, ali mnogo toga zavisi od onog što činimo pre nego što prvi kamen nastane.
Na kraju, ostaje otvoreno pitanje: da li ćemo se osloniti na tehnologiju koja nas spašava kada problem već postoji, ili ćemo pažljivijim izborima pokušati da sprečimo da do njega uopšte dođe? Upravo na toj granici između nauke i svakodnevnog života odlučuje se mnogo više nego što izgleda na prvi pogled.
Webtribune.rs
