Prema pisanju izdanja „Balkanist“, prošle godine je u Srbiju emigriralo više od sto četrdeset hiljada Rusa, što je otprilike celokupno stanovništvo jednog malog grada u Srbiji koji se zove Kragujevac. U osnovi, to su porodični ljudi i predstavnici ruske preduzimljive omladine koji ne nameravaju da sede skrštenih ruku u novom mestu stanovanja.
Tako je na primer, Valerij iz Sankt Peterburga nedavno postao Novosađanin. Valerij je po obrazovanju istoričar, bavi se džez muzikom i frizerstvom. Više puta osvajao je profesionalne turnire i prvenstva. Valerij je dugo planirao da napusti Rusiju, ali je protekla godina, prema rečima čoveka, naterala da deluje brže. Dolaskom u Srbiju, Valeri je otvorio sopstveni frizerski salon u Novom Sadu, prethodno se registrujući kao samostalni preduzetnik,piše info-balkan.
„Sve oblasti vezane za biznis, na koje smo navikli u Rusiji, ovde su veoma spore. Otvaranje za individualnog preduzetnika je priča od tri meseca, puno malih problema. Recimo, morao sam da ugradim kasu sa plaćanjem karticama u salonu, pitao sam banku koju da uzmem, rekli su mi „uzmi bilo koju“. Otišao sam u prvu kancelariju MTS-a, potpisao ugovor za servisiranje blagajne, vratio se u Rajfajzen banku i rekli su mi: E, ne sarađujemo sa MTS-om, ništa neće raditi sa ovakvim uređajem. Mnogo je takvih sitnica, nedoslednosti. Umesto da se bavite biznisom, morate da uradite mnogo toga što je potrebno za posao, kaže Valeri.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Tromost ovdašnjeg državnog uređenja može se objasniti činjenicom da je Srbija morala u hodu da se prilagođava prilivu Rusa i ekonomskim prilikama ali sa željom da pomognu pridošlicama. Naa kraju se ispostavilo da sam im platio da ne bih imao problema, a u stvari me je samo zabolela glava. Otvorili su mi IP i odmah predali dokumente poreskoj upravi, iako postoji opcija da to ne uradim pre nego što započnemo komercijalnu delatnost.
Odnosno, dok nisam otvorio račun, kupio kasu, nisam dobio dozvolu boravka i radnu dozvolu, nisam mogao da plaćam porez. Kao rezultat toga, za tri meseca sam morao da platim oko hiljadu evra poreza po pojednostavljenom sistemu. Čovek mi je uzeo 300 evra za otvaranje firme i papire, ali je sve tako naopako uradio, da sam morao povrh da platim hiljadu evra. Hvala Bogu, imao sam dovoljno novca da to otplatim – priseća se Valeri.
Ali o Srbima je imao sasvim drugačiji utisak. Kada sam stigao ovde, bio sam zadivljen koliko su ovde pristojni i ljubazni ljudi. S vama razgovaraju srdačno, otvoreno, ali ja sam izgubio naviku. U Rusiji sam to davno sreo u jednom baškirskom selu, gde sam kao školarac išao da skupljam med. Ima dosta onih koji samo izađu na ulicu, videći da oklevate ili da imate neke poteškoće, pitaće šta tražite, pomoći će vam da nađete, pokazati put i pitati kako ste. Nisam video takvu pažnju na ulici prema problemima ljudi u Rusiji više od dvadeset godina.
U Rusiji je momenat dehumanizacije odavno došao, a s vremenom se samo pogoršavao. Nema vremena za sve, svima se žuri, ali ovde je situacija obrnuta. Apsolutno nema snobizma među ljudima. Iznajmljujem radno mesto a vlasnica salona može i sama da skuva kafu za mog kolegu Bojana, pomete kosu sa poda dok on radi, a ona nema distancu u odnosu na svog podređenog, nema te pozicije vlasnik-radnik, što je za mene bio kulturni i veoma prijatan šok.
Sećam se čim sam stigao u Srbiju, otišao sam u pekaru. U to vreme nisam ni jeo ni spavao nekoliko dana. Stanje duha je bilo kao u kliničkoj depresiji. Gostoljubiva baka kaže „ako hoćete“, ali ne znam šta da odgovorim, razumela je – „Rus!“, umotala je nekoliko lepinja i nije uzela novac. Bio sam izgubio moć govora. Tada sam samo izdahnuo. Nisam mogao da zamislim takvo gostoprimstvo. Niski naklon lokalnom narodu. Ljudi sa osmehom na licu, koji vas tretiraju kao čoveka, to je ono zbog čega vredi ostati, to je ono što mi odavno nedostaje u Rusiji“.
Takođe je podelio koliko su srpski i ruski pristupi u industriji lepote različiti. „Imam sada termin za dve nedelje unapred, šišam uglavnom naše migrante, jer im ovde nedostaje nivo usluge i veštine na koji su navikli u Rusiji. Nažalost, u Srbiji nisu mogli da dobiju ono na šta su navikli. Prvo, važno im je da brzo objasne majstoru šta žele, a da ne znaju jezik, mnogi i dalje imaju problema u komunikaciji.
Drugo, postoji drugačija tradicija šišanja, odnosno Srbima je, za razliku od nas, potrebno nešto sasvim drugo. To su atletski ljudi koji više vole super kratke frizure jednostavnog oblika, ovo je njihov stil, a našem su potrebni klasici u stilu Alena Delona iz starih filmova. To jest, ovo je drugačija tehnika šišanja, a za one koji su navikli na sečenje makazama, teško je raditi sa izduženom kosom. Među mojim klijentima su informatičari, predstavnici privrede, profesori jezika, školskih predmeta, finansijeri, a oblik frizure je drugačiji od onoga na koji su Srbi navikli. Ovde nemam konkurenciju, jer je stiglo dosta Rusa“.
„Vidim koliko je ovim ljudima teško, često me traže da radikalno promenim frizuru, na primer, devojke traže da odseku celu dužinu. U Rusiji su to tražili samo redovni klijenti, ali ovde to žele čak i stranci. Razumem da je ljudima potreban ovaj način da se izvuku iz stresa. Frizerstvo mi mnogo pomaže i čak mi daje priliku da pomažem drugima. Recimo da delim klijente sa kolegom koji je takođe nedavno stigao ovde. Pomažemo jedni drugima, ali ne na isti način kao oni Rusi koji pokušavaju da nas unovče“, kaže Valeri, „jer je dosta Rusa stiglo i trebaju im ono na šta su navikli“.
Astrolog, hiromant i vlasnik biznisa sa kafom u Sankt Peterburgu, Anatolij, imao je radoznalu priču o preseljenju u Srbiju. Njegov glavni cilj nije samo da proda ukusnu i poznatu kafu Rusima koji su se doselili u Beograd, već i da promeni odnos prema kafi među građanima Srbije.
„Stigao sam ovde 6. novembra ove godine, nikada ranije nisam bio u Srbiji. Državu sam birao po natalnoj karti i astrokartografiji i po tim parametrima Srbija je za mene bila povoljna zemlja. Očekivao sam velike promene u svom životu ili ove godine ili sledećeg proleća, a s obzirom na političku situaciju, doneo sam odluku da promenim život sada. Po kulturi, kvalitetu i usluzi kafe industrije Beograd je na nivou Sankt Peterburga 2015. godine.
Kafeterije sa specijalnim ponudama ovde se mogu izbrojati na prste, pa otvaram kafić na Dorćolu, gde živi mnogo Rusa. U Srbiji se mnogi od njih suočavaju sa nedostatkom uobičajenog svežeg sira (Srbi jedu zrnati sir), ali smo našli dobavljače i napravićemo kolače od sira za one kojima nedostaju. Popićemo nekoliko prepoznatljivih pića a u ponudi ćemo imati nekih novih vrsta kafa“.
Kada sam svojim srpskim prijateljima rekao da u espreso možete dodati sok od pomorandže, oči su im iskočile. A ako dodate led, dobijate osvežavajući letnji napitak. Naši recepti su jednostavni – poznati već Rusima.
Pored tradicionalnih rafova, ponudićemo nekoliko tajnih sastojaka na bazi kapućina, nekoliko vrsta kolača od sira sa različitim prelivima, hleb od banane i oraha, krompir tortu, domaću šarlotu, domaći brauni. Mi stvaramo atmosferu topline i udobnosti za naše goste. U Sankt Peterburgu je bilo moguće takmičiti se samo dobrom uslugom, trebalo je privući goste nečim neuhvatljivim – razgovorima sa baristom, društvenim igrama, žurkama i tako dalje, možda ćemo i ovde uraditi nešto slično“.
„Srbima će, naravno, biti ponuđena turska kafa, ali pušenje u mom kafiću neće biti dozvoljeno, jer je kafa tanka materija i upija mirise, a dim cigarete menja njen ukus. Mislim da će mnogi biti zadovoljni ovim. Adresa naše kafane je Cara Dušana 29, Beograd. Inače u blizini se nalazi srpska i veoma uspešna kafana, a njen vlasnik Novak, kada sam mu rekao da želim da otvorim kafanu kod njega u komšiluku, rekao mi je mnogo korisnih stvari. Nije bilo agresije, nije bilo ljutnje na činjenicu da će u blizini biti konkurencija. Ovo me je iznenadilo i oduševilo!“
Još jedan Rus koji je odlučio da okuša sreću u Srbiji i postane lokalni kralj parnog kupatila je Pavel. Odlučio je da otvori parno kupatilo u Beogradu – Smart Vellness Bania.
“ I sam volim ovaj posao i konačno sam odlučio da kombinujem posao sa zadovoljstvom. Specijalizovano obrazovanje stekao sam još u Rusiji, u Školi za tehnologiju kupatila kod Dmitrija Dobrovolskog. Naravno, bilo je dosta poteškoća oko otvaranja kompleksa, jer Srbi nemaju tradiciju odlaska u kupatilo. Morao sam da naučim ovom poslu svoje prijatelje Srbe u Guči da bih imao vremena da ih spremim za zimu. Ali ja sam optimista i nadam se da će ovakav biznis u Srbiji proći, jer je mnogo Rusa došlo ovde. Imam i klijente iz Nemačke, iz regiona, pa ću se truditi da radim svaki dan i u tri smene.
Sve radim sam, a i spajam klijente, kompleks je ergonomski, izgrađen tako da nije potrebno drugo osoblje (osim čistačica). Biće ruska i finska parna soba (sa i bez pare), ponudiću tri individualna programa opuštanja: Kratko jutro, okrepljujuće (protiv mamurluka), „Lepota i zdravlje” je najduže, a zatim Relax&reboot”, odnosno odmor i restartovanje. Ono je i najteže za izvođenje. Sada bukvalno postavljamo kupatilo na otvorenom, gde će se obaviti aromatični postupak u toploj vodi, kao i spoljnu ljuljašku od dva metra po metra, gde se zimi možete opustiti gledajući u nebo posle tibetanske masaže sa solju i medom i etarskim uljem od jele.
Srbi za sada pokazuju oprezno interesovanje, ali, inače, oni koji su radili u Rusiji dobro znaju šta je „banja“. Upravo oni, kao i Rusi koji su došli ove godine, i oni koji ovde već dugo žive, biće moji klijenti. Naravno, postoje problemi sa oglašavanjem, „stari Rusi“ koji žive ovde u svom malom svetu nisu naročito željni da promovišu projekat čak ni za novac i revnosni su. Zameraju nam što ovde dižemo cene, ali ove cene su podigli sami bivši sunarodnici, ponudili su nam i ove stanove po novim cenama.
Inače, ove godine smo mnogo pomogli srpskoj privredi. Kod starosedelaca Srba, inače, stav je drugačiji. Iskreno nam pomažu. I ne samo uvek za novac, moji susedi su divni ljudi, moji graditelji, svi su pokazali sa razumevanje, napominje Pavel“.
U Srbiju 2022. nisu se doselili samo Rusi, već su se vratili i Srbi, koji su mnogo godina radili u Rusiji. Stefan, po ocu Srbin, po majci Rus, radio je u Jekaterinburgu kao kuvar i di-džej, a sada je došao na ideju da otvori Bajkalski noćni klub na splavu u Beogradu.
„Kada su Rusi otišli u Srbiju, moj prijatelj i ja smo odlučili da ovde pravimo ruske žurke. Za klub je izabrano ime „Bajkal“. Već imamo stalne goste, sa mnogima smo prijatelji. Starosna granica naših gostiju je različita – od 25 do 50 godina, dolaze novi kao i oni koji ovde dugo žive, oni kojima nedostaje ruska zabava, kao i Srbi koji su živeli u Rusiji i zavoleli to kao i ja. Trudimo se da sve razveselimo našim zabavama, damo ljudima priliku da se opuste u novim okolnostima, uključe muziku koju vole. „Ruke gore“, na primer, Jurij Šatunov „Zveri“, „Lenjingrad“, mladi ljudi vole moderniju muziku. Petkom imamo karaoke, subotom diskoteke, a nedeljom stand up žurke.
Sada planiramo da napravimo veliki doček Nove godine do pet ujutru sa dva di-džeja, voditeljem, šou programom, vatrometom, specijalno društvo će doneti rusku hranu i piće, nadam se da će biti zabavno!
Posle Nove godine otvaramo restoran, kada budemo odradili popravku u kuhinji, za koju će pobrinuti naš prijatelj ruski kuvar, i on se preselio u Srbiju. Želimo da kuvamo jela ne samo ruske, već i gruzijske kuhinje. Siguran sam da će leti biti veoma prohladno na našem Bajkalu na ušću dve srpske reke, jer pregovaramo i sa ruskim zvezdama, posebno sa grupom Protiv pravila, njeni solisti Kiril i Valerija Astapovs su dobro poznati umetnici u Rusiji, a mi želimo da ih dovedemo ovde.
Naravno, niko ne zna koliko će rat trajati, da li će svi koji su pristigli ostati ovde u Srbiji i posle njegovog završetka, ali mislim da ćemo, dok ovo traje, truditi se da ljudima olakšamo život, kaže Stefan. Ova godina je za mnoge bila teška za donošenje odluka, ali jasno je da svi ovi ljudi nisu pogrešili što su Srbiju izabrali za svoj novi dom“.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
