Predsednik Rusije Vladimir Putin je zauzeo oštar stav u odnosu na zapadne države, tvrde evropski i američki mediji nakon godišnje poruke ruskog lidera, koja je između ostalog, bila posvećena unutrašnjoj politici Rusije.
Neki su bili razočarani što Putin u svom govoru skoro da nije obratio pažnju na Ukrajinu, u kojoj je primećena eskalacija građanskog rata koji traje skoro sedam godina. Drugi, zbog problema sa vakcinacijom u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, primetili su reči „hvalisanja“ na temu razvoja tri vakcine protiv virusa korona u Rusiji.
Španski list „ABC“ je primetio da je Putinov govor trajao sat i dvadeset minuta i time postao „najkraći govor od 17 otkako je došao na vlast 2000. godine“.
„U odnosu na ranije godine, ovaj put nije saopšti ništa senzacionalno“, navodi list.
Oštar stav
„Neprijatelji Rusije će zažaliti“, tako počinje članak španskog lista „Pais“, posvećen Putinovom govoru, koji je navodno bio „ulepšan pretnjama Zapadu“. List obraća pažnju da Putin ne želi da „ruši mostove“ i namerava da „ima dobre odnose sa svim članovima međunarodne zajednice“.
„Njujork tajms“ takođe piše o „godišnjem obraćanju, punom pretnji Zapadu“.
„Izjave Putina u njegovom godišnjem obraćanju naciji su pokazale da ruski lider zauzima oštar stav u odnosu na svoje navodne protivnike“, rezimira časopis „Val strit žurnal“.
Neki zapadni mediji su u citatu Putina iz „Knjige o džungli“ videli aluziju na odnose Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.
„Citirajući ‘Knjigu o džungli’ engleskog pisca Radjarda Kiplinga, predsednik Rusije je naveo da takve (neprijateljske) akcije izvode mali i odvratni likovi, poput šakala Tabakija, imajući u vidu Evropljane koji slede tigra Širkana (SAD). Kao u Kiplingovoj priči, oni zavijaju da odobrovolje svog gospodara“, piše španski list „ABC“
Kako se napominje u izdanju „sa jasnim nagoveštajem Ukrajine i njenih saveznika“, lider Rusije je upozorio da će „zažaliti svi organizatori bilo koje provokacije, jer već dugo nisu ni za čim zažalili“.
Ukrajina i razočaranje
Zapadni mediji pomno su pratili ono što je Putin rekao u svojoj poruci na temu Ukrajine. Izgleda da su neki od njih razočarani.
Kako piše „NJujork tajms“, analitičari su očekivali da će, na temu situacije na granici sa Ukrajinom, Putin iskoristiti svoj govor tokom „posebno očekivane godišnje poruke“ i „najaviti moguće slanje vojske u Ukrajinu“.
„Bez obzira na povećanu napetost u Ukrajini, on se uzdržao od objave novih koraka u vojnoj sferi ili spoljnoj politici“, navodi list.
Na to su obratili pažnju i „Vašington post“ i „Fanenšnal tajms“, naglasivši da Putin u svojoj poruci skoro nije ni pomenuo Ukrajinu.
Zapadne države u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog navodnog intenziviranja „agresivnih akcija“ Rusije u Ukrajini. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija premešta vojsku unutar svoje teritorije i po svom nahođenju. Prema njegovim rečima, ovo nikome ne preti i ne sme nikoga da brine. Moskva je više puta izjavila da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
Vakcine
Razvoj tri ruske vakcine protiv virusa korona nisu ostavile ravnodušnim zapadne medije.
„Predsednik Rusije se 21. aprila u svom godišnjem govoru Federalnoj skupštini pohvalio naučnim potencijalom Rusije“, komentariše list „Mundo“ reči predsednika Rusije.
„Vašington post“ je takođe obratio pažnju da je Putin počeo obraćanje temom o pandemiji i borbi protiv nje.
„Pozvao je stanovništvo da se vakciniše. Zemlja ima oko 4,6 miliona zaraženih virusom korona, ali vakcine se polako širi“, piše „Mundo“.
Rusija je prva zemlja koja je razvila vakcinu protiv virusa korona. Ruska vakcina „Sputnjik Ve“ (Sputnik V) registrovana je u 60 zemalja sa ukupnom populacijom od tri milijarde ljudi. Efikasnost vakcine iznosi 97,6% na osnovu analize podataka o učestalosti virusa korona među Rusima vakcinisanim sa obe komponente leka u periodu od 5. decembra 2020. godine do 31. marta 2021. godine.
Interna agenda
Mnogi zapadni mediji su obratili pažnju da je veći deo Putinovog govora bio posvećen internoj agendi. Po mišljenju nemačkog „Velta“ Putin je „svojim obraćanjem narodu nezvanično otvorio predizbornu kampanju Dume“. Ovog mišljenja je i „Fanenšnal tajmsa“.
„Vašington post“ je otišao dalje u svojim pretpostavkama. Prema njegovom mišljenju, izlažući socijalne programe za pomoć preduzećima i porodicama sa decom, Putin je pokušao da objasni razloge svog ostanka na vlasti.
„Sada, u svojoj trećoj deceniji na vlasti, izgleda da je više zaokupljen nego ranije svojom posebnom i istorijskom ulogom oca ruske nacije, koji se bori i kod kuće i u inostranstvu protiv kukavičkog, licemernog i moralno propadajućeg Zapada“, piše američki list.
(sputnik)
