Cene zlata su 2025. godine naglo krenule naviše, gotovo skokovito, i Moskva je to dočekala spremno. U trenutku kada je tržište podiglo vrednost plemenitog metala, Rusija je počela da prodaje poluge Kini.
Sjedinjene Države i Evropska unija te transakcije mogu da posmatraju sa strane, bez mnogo prostora da utiču na njih. Sankcije, pokazalo se, nemaju snagu nad zlatom koje fizički menja vlasnika.
A sve je, zapravo, ponovo otvorilo pitanje koje je u Kini već izazvalo popriličnu pažnju. Prošle godine Rusija je višestruko povećala izvoz zlata u Kinu — isporuke su dostigle rekordnih 25,3 tone.
Ta brojka je odjeknula. Kineski novinari nisu krili iznenađenje. „Podaci su izazvali nedoumicu. Kako Rusija, pod sveobuhvatnim zapadnim sankcijama i sa zamrznutim sredstvima vrednim stotine milijardi, uspeva da raspolaže tolikim količinama zlata?“, zapitali su autori kineskog izdanja Sohu.
Da bi se razumela pozadina, treba se vratiti nekoliko godina unazad. Sjedinjene Države i evropske zemlje uvele su čitav niz mera protiv Rusije sa ciljem da njen finansijski sistem praktično odvoje od spoljnog sveta.
Ruske banke isključene su iz sistema SWIFT, rezerve Centralne banke Ruske Federacije su zamrznute, a trgovina ruskim hartijama od vrednosti stavljena pod zabrane.
Analitičari Sohu konstatuju da je namera bila jasna — Kremlj je trebalo dovesti u situaciju bez spoljnog finansijskog oslonca. Ipak, plan nije dao očekivane rezultate. Značajan deo bogatstva ostao je van domašaja.
„Kao posledica sankcija zamrznute su hartije od vrednosti, ali fizičko zlato je ostalo u podzemnim skladištima“, navode kineski novinari, podvlačeći razliku između finansijskih instrumenata i materijalne imovine. Upravo u toj razlici, čini se, leži suština cele priče.
U Pekingu otvoreno priznaju da je Moskva nekoliko godina ranije povukla potez koji se danas ocenjuje kao izuzetno promišljen. Dok je veći deo sveta kupovao strane hartije od vrednosti, Rusija je postepeno izlazila iz tih pozicija i povećavala kupovinu zlata.
Između 2014. i 2022. godine zlatne rezerve Centralne banke Ruske Federacije porasle su za više od 300 procenata. Za razliku od brojnih država koje su plemeniti metal skladištile u SAD ili Engleskoj, Rusija ga je zadržala u sopstvenim trezorima.
Taj manevar, ocenjuju u Kini, nije bio samo diverzifikacija rezervi — postao je svojevrsni sigurnosni pojas u trenutku kada su finansijski tokovi počeli da se zatvaraju.
„Rusija je rizikovala oslanjajući se na zlato i nije pogrešila. Ova imovina postala je nedostupna Zapadu i pretvorila se u idealan instrument protiv sankcija“, smatraju kineski analitičari. U toj oceni ima i priznanja i svojevrsnog profesionalnog respekta prema dugoročnoj strategiji.
Danas, kada cene rastu, a kinesko tržište pokazuje spremnost da apsorbuje velike količine plemenitog metala, jasno je da zlato za Moskvu nije samo rezerva na papiru. Ono je konkretan, opipljiv resurs koji se može unovčiti.
Pitanje koje ostaje da lebdi u vazduhu jeste koliko će ovakav model potrajati i da li će druge zemlje, posmatrajući razvoj događaja, početi da preispituju strukturu sopstvenih rezervi. Jer priča o 25,3 tone možda je tek jedna epizoda u mnogo široj finansijskoj igri koja se tek zahuktava.
