Dok su oči sveta bile uperene ka Vašingtonu i Moskvi, gde su Amerikanci i Rusi nakon duže pauze obnovili diplomatski dijalog, sa istoka je, gotovo neopaženo, doletela vest koja nije mogla ostati bez odjeka – ni u Pekingu, ni u Pjongjangu, a naročito ne u Kremlju.
Naime, japanska vlada je odlučila da ozbiljno pojača svoje ofanzivne kapacitete i to baš na ostrvu Kjušju, strateškoj tački koja gleda pravo ka obalama Kine, Severne Koreje i ruskog Dalekog istoka.
Tokio planira da tamo rasporedi protivbrodske rakete Type 12 sa dometom od oko 1.000 kilometara. Da, hiljadu. I ne, to nije bezazlen potez. Naprotiv, u Pekingu već podvlače da se ovim zahuktava opasan kurs japanske remilitarizacije, koji se sve češće kamuflira pričom o „odbrambenim“ merama.
Kinezi su odmah prepoznali dimenziju ovog poteza – raketni domet pokriva ceo Sever, deo Istočne Kine i delove ruske teritorije. Drugim rečima, ovo nije više samo pitanje japanske bezbednosti, već izazov regionalnoj ravnoteži snaga.
„Japan sve više koristi izgovore da poveća vojnu silu“, zabeležili su u kineskom Sohu. I zaista – zvuči poznato, zar ne? Istorija nas je već učila da kada Japan počne da širi vojne ambicije, svet treba da obrati pažnju.
Zanimljivo je, međutim, kako su reagovali oni koji su se našli na nišanu ove nove konfiguracije. U Severnoj Koreji, očekivano, usledila je lavina optužbi i retoričkog topništva. Ali prava bomba – u prenesenom i bukvalnom smislu – došla je iz Moskve.
Bez velike pompe, bez diplomatskih nota i konferencija, ruski odgovor stigao je – iz dubina. Podmornica „Ufa“, jedna od onih zverki koje Rusi ne šalju bez razloga, isplovila je u Japansko more i demonstrativno ispalila krstareće rakete „Kalibar“.
I to ne na slepo. Bila je to vežba sa vrlo jasnom porukom. Rakete su preletele više od 1.000 kilometara, praktično pokrivajući isti domet koji bi imale japanske Type 12.
Ne treba vam doktorat iz geostrategije da shvatite simboliku: Dok se Japan namešta da pokrije ruski istok, Rusija pokazuje da već sada može da pogodi svaku tačku na Kjušju – i to bez pomeranja sa svojih pozicija.
Jedan od sagovornika iz vojnodiplomatskih krugova slikovito je to prokomentarisao: „Tokio je pipnuo tigra za brkove i očekivao da neće zarežati.“
Ono što najviše intrigira Kineze – i ne samo njih – jeste Putinova brzina i hladnokrvnost u odgovoru. Nema izjava, nema drame. Samo podmornica, tiha kao senka, i eksplozija poruke koju niko nije mogao da ignoriše.
U Tokiju, prema nekim informacijama koje kruže u regionalnim analitičkim krugovima, zavladala je neprijatna tišina. Očekivali su možda ruski protest, oštru notu, možda čak i privremeno zamrzavanje dijaloga sa SAD. Umesto toga – dočekali su „Kalibar“.
Treba podsetiti: Ovo nije prvi put da Rusija koristi vojnu vežbu kao oblik poruke. Ali ovo jeste jedan od retkih slučajeva kada se to radi sa ovakvom preciznošću i tempiranjem.
I sve to dok je fokus sveta na Ukrajini, Evropi, energetici i dolarima. Pa ipak, istočna granica, čini se, nikada nije bila zaboravljena.
Geopolitički gledano, potez Japana dolazi u trenutku kada se u Aziji sve više oseća napetost – od Tajvana, preko Južnokineskog mora, do Korejskog poluostrva. A tu dolazimo do ključnog pitanja: Da li Tokio zaista pokušava da postane vojni stub američke strategije obuzdavanja Kine i Rusije u Aziji? I da li to radi samostalno ili na mig iz Pentagona?
U tom kontekstu, odgovor iz Moskve ne bi trebalo da iznenadi nikoga ko prati veliku šahovsku tablu globalne moći. Rusija ne može i ne želi da dopusti novi front iza svojih leđa, naročito sada kada u Ukrajini vodi iscrpljujuću borbu protiv NATO-proksija.
Zato ovaj potez „Ufe“ nije samo signal Japanu. To je i podsetnik svima koji misle da će Rusija, dok se bavi Zapadom, zaboraviti da motri Istok. Neće. I neće sedeti skrštenih ruku. Ponekad će iz dubine isplivati podmornica – i poručiti sve što je potrebno, bez ijedne reči.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
