Bila jednom tri stabla na brdu u šumi. Razmatrali su svoje nade i snove kada prvo stablo reče: „Jednog dana, nadam se, ja ću postati kovčeg za blago. Možda ću biti ukrašen predivnom rezbarijom i svako će moći videti lepotu.“
Tada drugo stablo reče: „Jednog dana ja ću biti moćan brod. Nosiću kraljeve i kraljice preko voda i ploviću do krajeva sveta. Svako će se osećati sigurnim u meni zbog snage moga trupa.
“ Konačno, treće stablo reče: „Ja želim da narastem i da budem najviše i najravnije stablo u šumi. Ljudi će me videti na vrhu brda, gledaće na moje grane i misliće na nebesa i na Boga i kako sam im blizak. Ja ću biti najznačajnije stablo svih vremena i ljudi će me se uvek setiti“.
Nakon nekoliko godina grupa drvoseča dođe do stabala. Jedan dođe do prvog stabla i reče: „Ovo izgleda snažno stablo, mislim da ću biti u stanju da prodam drvo tesaru.“ I počne da seče stablo. Stablo beše srećno. Znalo je da će drvoseča umeti da od njega napravi kovčeg za blago.
Kod drugog stabla drvoseča reče: „Ovo stablo izgleda snažno; prodaću ga brodogradilištu.“ Drugo stablo beše srećno. Znalo je da je na putu da postane moćan brod. Kada drvoseča dođe do trećeg stabla, stablo beše uplašeno.
Jer, ako ga poseku, njegovi snovi se neće ostvariti. Jedan od drvoseča reče: „Ne treba mi ništa posebno od svog stabla, pa ću uzeti ovo.“ I on poseče stablo.
Kada prvo stablo dospe kod tesara, napraviše od njega jasle za hranjenje stoke. Staviše ga u štalu i napuniše senom. To nije bilo ono što je on molio. Drugo stablo je iskorišćeno za izradu malog ribarskog broda.
Završiše se njegovi snovi o moćnom brodu koji nosi kraljeve. Treće stablo je isečeno u velike komade i ostavljeno samo u mraku. Godine su prošle, stabla zaboraviše svoje snove.
[adsenseyu1]
Jednog dana, čovek i žena dođu do staje. Ona se porodi i staviše dete u jasle koje su napravljene od prvog drveta. Čovek je radije želeo da je mogao da napravi kolevku za dete, ali i ove jasle će morati da posluže.
Stablo je, videći lepotu detetovu i njegovu neobičnost, osetilo važnost ovog događaja, predosećajući da u sebi čuva neprocenjivo blago svih vremena.
Godinama kasnije, grupa ljudi uđe u ribarski brod napravljen od drugog stabla. Jedan od njih beše umoran i ode da spava. Dok su plovili po vodi, podiže se velika oluja i stablo uvide da nije dovoljno snažno da zaštiti ljude.
Ljudi probudiše spavajućeg čoveka; on ustade, reče: „Mir“ i oluja utihnu. Tada stablo uvide da je nosilo kralja nad kraljevima.
[adsenseyu4]
Konačno, neko dođe i uzme i treće stablo. Nošeno je kroz ulice dok su se drugi ljudi rugali čoveku koji ga je nosio. Kada dođoše do mesta, čovek beše pribijen na stablo i podignut u vis da umre na vrhu brda.
Kada nedelja dođe, stablo uvide da je dovoljno snažno da stoji na brdu i da bude blizu Boga, jer Hristos beše razapet na njemu.
Poruka ove priče: Kada stvari ne idu na vašu ruku, uvek znajte da Gospod ima plan za vas. Ako mu verujete, On će vam dati velike darove. Svako stablo dobilo je šta je htelo, samo ne na način kako je zamislilo.
Mi ne znamo uvek šta Gospod planira za nas. Znamo da Njegovi putevi (načini) nisu naši putevi (načini), ali Njegovi putevi (načini) su uvek najbolji.
