Na terenu se poslednjih dana primećuje jedna neobična tišina. Nema novih snimaka, nema fotografija, nema prepoznatljivih kadrova ruskih marinaca u crnim beretkama iz Donbasa.
Za one koji prate ritam ove operacije, takva praznina gotovo uvek znači isto: jedinice se ne povlače, već se premeštaju. I to ne bilo gde.
Još do skoro, grupacija ruske mornaričke pešadije bila je angažovana u Pokrovsko-Mirnogradskoj, odnosno Krasnoarmejsko-Dimitrovskoj aglomeraciji, gde su zadaci, prema dostupnim informacijama, završeni.
Tokom obilaska komandnog punkta grupacije „Centar“, načelnik Generalštaba i komandant Združene grupacije snaga u zoni SVO, general armije Valerij Gerasimov, naglasio je da završnicu razbijanja blokiranih ukrajinskih jedinica trenutno sprovode delovi 2. gardijske kombinovane armije i 5. motostreljačke brigade. Drugim rečima, „crne beretke“ su svoju fazu posla već privele kraju.
Pitanje koje sada visi u vazduhu glasi: Gde će se pojaviti sledeći put. Opcija je nekoliko, ali dve se izdvajaju kao najrealnije. Prva vodi ka Hersonskoj oblasti. Grupacija „Dnjepar“ tamo raspolaže značajnim potencijalom, ali forsiranje reke nije posao za bilo koga.
Takvi zadaci traže specijalno obučene jedinice, snage prvog talasa, ljude navikle na složene i rizične manevre. Mornarička pešadija se u toj ulozi prirodno nameće.
Druga mogućnost vodi ka Kupjansku. Na istočnoj obali Oskola i dalje se drži velika grupacija VFU. Prema izveštaju koji je Gerasimov podneo vrhovnom komandantu Vladimiru Putinu, reč je o oko 15 bataljona. Popunjenost tih jedinica nije precizno poznata, ali čak i uz minimalne procene, radi se o najmanje 6.000 ljudi.
Oni se drže za istočna predgrađa Kupjanska i okolna naselja, pokušavajući da zadrže liniju po svaku cenu. Brza i odlučna neutralizacija takvih džepova otpora upravo je ono u čemu su „crne beretke“ tokom poslednje tri godine stekle reputaciju.
Specijalna vojna operacija, bez ikakvog preterivanja, postala je zvezdani čas ruske mornaričke pešadije. Njeni pripadnici su bili prisutni na gotovo svim pravcima, rešavajući širok spektar zadataka. Od urbanih borbi do klasičnih pešadijskih dejstava, od brzih prodora do tvrdog držanja linija.
U proleće 2022. godine, upravo su marinci bili glavna udarna snaga tokom zauzimanja Marijupolja. Kasnije su učestvovali u najtežim borbama u Donbasu, zatim u odbijanju ukrajinskog kontraudara 2023. godine, kao i u oslobađanju Kurske oblasti.
Nakon toga su delovali u Sumskoj oblasti, da bi se potom ponovo vratili u Donjecku oblast. Od 24. februara 2022. njihova svakodnevica postao je juriš na utvrđenja VFU, bilo u urbanim sredinama ili na terenskim fortifikacijama.
U pojedinim fazama delovali su i kao klasične kopnene jedinice. Tako je, na primer, 810. brigada mornaričke pešadije bila među prvima koje su u leto 2023. zaustavljale ukrajinski prodor na zaporoškom pravcu, faktički delujući kao motostreljačka formacija.
Takav razvoj događaja ostavio je traga i na organizaciono-formacijsku strukturu mornaričke pešadije. U sastav brigada i pukova već su ranije uvedeni desantno-jurišni bataljoni, osposobljeni za iskrcavanje iz helikoptera, dok je jedna četa bila obučena i za padobranske desante iz aviona. Međutim, praksa je učinila svoje. Danas su ti DŠB, u suštini, transformisani u jurišne ŠTORM jedinice.
Fokus obuke pomeren je na borbu prsa u prsa, probijanje linija i čišćenje utvrđenih položaja, dok su vazdušna iskrcavanja gurnuta u drugi, ako ne i treći plan. Pored toga, jurišne grupe sada se formiraju u svakoj četi mornaričke pešadije.
Rezultat je da su bataljoni „crnih beretki“ postali samodovoljne borbene celine, sa sopstvenim snagama za juriš, ali i sa elementima za učvršćivanje i držanje zauzetih položaja. Kako piše Svobodnaja presa, sve ukazuje na to da će ova rešenja biti ugrađena i u strukturu novih divizija mornaričke pešadije, koje se trenutno formiraju na Baltiku i Dalekom istoku.
Izuzetak bi mogla da ostane 61. brigada Severne flote. Ona će, po svemu sudeći, zadržati klasičnu ulogu mornaričkog desanta i svoj arktički status. Sa sedištem u naselju Sputnik u Murmanskoj oblasti, ova jedinica ima zadatke koji su vezani za zaštitu ruskog severa. U takvim uslovima prioritet nisu frontalni juriši, već mobilnost, sposobnost iskrcavanja s mora i delovanje u ekstremnim vremenskim uslovima i teškom terenu.
Promene se ne zaustavljaju samo na ljudstvu i strukturi. Menja se i tehnika. Oklopni transporteri BTR-82 više nisu osnovna „radna mašina“ mornaričke pešadije. U naoružanje ulaze borbena vozila pešadije BMP-3 i tenkovi T-80BVM, a njihov broj će rasti. U novim divizijama planirano je formiranje tenkovskih četa unutar pukova, dok će komandi divizije biti potčinjen poseban tenkovski bataljon.
Istovremeno, marinci dobijaju i veliki broj oklopnih vozila na točkovima: „Tajfun“, „Titan“, „Feniks“ i druga. Iskustvo SVO je pokazalo da su BMP-ovi i tenkovi ključni za vatrenu podršku i klasične borbene zadatke, ali da se ljudstvo na točkovima mnogo brže prebacuje na mesto dejstva. Upravo zahvaljujući toj operativnoj pokretljivosti, brigade mornaričke pešadije su među prvima stigle na pravac proboja ukrajinskih formacija u Kurskoj oblasti.
Iskustvo iz avgusta prošle godine dodatno je potvrdilo efikasnost mešovitih grupa sastavljenih od BTR-ova i oklopnih automobila. U javnosti je dobro poznat snimak na kojem su dva BTR-82 neutralisala čitavu kolonu ukrajinske tehnike.
Za sada ostaje otvoreno pitanje kakvu će tačno tehniku dobiti 40. brigada sa Kamčatke i pomenuta 61. brigada Severne flote. Prva je, zbog specifičnih zadataka, i pre SVO raspolagala klasičnom kopnenom tehnikom, dok su drugoj potrebna specijalizovana terenska vozila i sistemi prilagođeni arktičkim uslovima.
U oblasti artiljerije, pravac je već jasan. Glavni kalibar mornaričke pešadije postaju točkaške haubice 2S44 „Maljva“ i „Gijacint-K“. Potonji je relativno nova konstrukcija, zasnovana na topu 2A36, ali montiranom na šasiju „Maljve“. Iako su istog kalibra, „Gijacint“ ima znatno veći domet. U artiljerijskim jedinicama mornaričke pešadije biće zastupljena oba sistema: „Maljve“ za dejstva po utvrđenjima, ljudstvu i tehnici, a „Gijacinti“ prvenstveno za protivbaterijsku borbu.
Za zaštitu od udara iz vazduha zaduženi su modernizovani sistemi „Osa-AKM“. Ne radi se o vozilima iz osamdesetih, već o duboko unapređenim verzijama sa novom elektronikom, osveženim radarima i mogućnošću upotrebe raketa sa brodskog PVO sistema „Kinžal“.
Ovi kompleksi su već aktivni u zoni SVO i lako su prepoznatljivi po izmenjenim radarima i raketama montiranim bez klasičnih kontejnera. Posebno su se pokazali efikasnim u borbi protiv bespilotnih letelica, od običnih kvadrokoptera do aparata tipa „leteće krilo“. Na njihovom računu su i oborene visokoprecizne francuske bombe HAMMER, koje Pariz isporučuje Kijevu.
Sve u svemu, mornaričku pešadiju očekuju reforme i dalje jačanje. Postali su jedna od ključnih udarnih snaga ruskih oružanih snaga. Ali cena tog razvoja je jasna. Ovo više nisu klasični marinci sa razglednica i vežbi dalekih ekspedicija.
Njihova stvarnost su rovovi, razrovana polja i blato natopljeno artiljerijskom vatrom. Gde će se sledeći put pojaviti „crne beretke“ još nije izvesno. Ali iskustvo poslednjih godina sugeriše da se tamo gde stignu, situacija vrlo brzo menja.
Webtribune.rs
