Crveni, sočni, puni vitamina – a opet često na optuženičkoj klupi. Paradajz se godinama nalazi u centru rasprava: jedni ga slave kao čuvara zdravlja, drugi ga krive za bolove u zglobovima. Istina, kao i obično, nije ni crno ni belo.
Najveći deo stručnjaka danas ističe da paradajz nema nikakav uticaj na artrozu, degenerativnu promenu hrskavice. Ali kada je reč o artritisu i naročito hiperurikemiji, priča dobija nijanse.
U ovim slučajevima alakoidi u kombinaciji s purinima zaista mogu dodatno da opterete organizam. Ipak, kako naglašavaju reumatolozi, da bi se osetio ozbiljan negativan efekat, morali biste da jedete paradajz bukvalno na kilograme i to još nezreo, što se u praksi retko dešava.
Jedina situacija u kojoj lekari preporučuju da se paradajz potpuno izbaci iz jelovnika jeste period pogoršanja hiperurikemije. Ali i tada postoje namirnice koje donose daleko više problema – meso i morski plodovi su mnogo bogatiji purinima od povrća.
Podsetimo, hiperurikemija je stanje direktno povezano s povišenim nivoom mokraćne kiseline u krvi. Ovaj višak nastaje upravo zbog unosa hrane bogate purinskim jedinjenjima. Još su antički lekari primećivali da bolest prati ljude sklone „prejedanju i vinopijenju“. Savremena nauka je to potvrdila: bez kontrole mokraćne kiseline nema ni kontrole toka bolesti.
Tu na scenu stupa ishrana. „Svaki pacijent s dijagnozom hiperurikemije, osim lekova, dobija i preporuke za ishranu“, kaže reumatolog Veronika Gončarova iz NII kliničke i eksperimentalne limfologije – filijale Instituta citologije i genetike SO RAN. Njena praksa pokazuje da pacijenti gotovo uvek pitaju: šta smeju da jedu, a šta nikako ne smeju.
Upravo tada nastaje konfuzija, jer različiti izvori umeju da stave na listu zabranjenog i mlečne proizvode, i žitarice, i povrće, pa čak i voće. Najviše sumnji uvek pada na paradajz.
Gončarova, međutim, jasno naglašava: najveći neprijatelj nije povrće, već alkohol. „On podiže mokraćnu kiselinu na dva fronta – usporava njeno izlučivanje i podstiče njeno stvaranje“, objašnjava ona. Ako se pacijent ne odrekne alkohola, rizikuje stalne napade bola u stopalima.
Drugi i treći na listi „opasnih“ namirnica jesu crveno meso i morski plodovi. Docent sa Penzijskog politeha, hemičar i biotehnolog Sergej Solodnikov, podseća da prekomeran unos govedine, svinjetine, jagnjetine ili čak pojedinih delova živine, kao što su bataci i karabataci, može dovesti do taloženja soli mokraćne kiseline u zglobovima. Te kristalne „iglice“ izazivaju zapaljenje, otok i snažan bol.
A šta kaže nauka o samom paradajzu? Najnovije studije idu u prilog povrću. Purini biljnog porekla, objašnjava Gončarova, ne remete metabolizam mokraćne kiseline na isti način kao životinjski. Naprotiv, čak postoje radovi koji ukazuju da paradajz sos sa maslinovim uljem može imati zaštitni efekat.
Logičan zaključak: povrće treba uključiti u ishranu, smanjiti unos životinjskih masti i jednostavnih šećera, alkohol potpuno izbaciti – i time značajno olakšati stanje.
Zašto onda pojedini pacijenti prijavljuju poboljšanje kada izbace paradajz? Lekari objašnjavaju da to može biti posledica individualne nepodnošljivosti ili alergije, koja se „naslanja“ na već postojeći reumatološki problem i pojačava simptome. Drugim rečima – nije univerzalno pravilo.
Za većinu ljudi, pa i onih s hiperurikemijom, zreli paradajz ostaje prijatelj zdravlja. U njemu su likopen, kalijum, pektini i čitav niz vitamina. Oni zajedno podupiru rad srca, krvnih sudova i imuniteta.
Ostaje, ipak, otvoreno pitanje – koliko zapravo poverenja treba pokloniti sopstvenim osećajima i da li individualna reakcija na hranu ponekad ima veću težinu od naučnih statistika? To je dilema koja će, izgleda, ostati na stolu i narednim generacijama lekara i pacijenata.
