Ministarka pravde Nemačke Štefani Hubig u intervjuu za list Frankfurter Allgemeine Zeitung izazvala je snažne reakcije širom zemlje izjavom da treba ozbiljno razmotriti zabranu partije „Alternativa za Nemačku“ (AfD).
Ova izjava dolazi u trenutku kada je AfD, prema poslednjim anketama, prestigao čak i vodeći blok CDU/CSU i učvrstio se kao jedna od najuticajnijih političkih snaga u zemlji.
„AfD nije partija kao sve ostale. Savezni zavod za zaštitu ustava je sada uveren da se radi o jasno desno orijentisanoj stranci. Moramo tu činjenicu ozbiljno shvatiti kao potencijalnu pretnju demokratiji“, poručila je Hubig, nagoveštavajući da bi se mogla pokrenuti procedura zabrane partije.
Međutim, proces nije ni lak ni brz. Sama ministarka priznaje da prvo Ministarstvo unutrašnjih poslova mora detaljno analizirati izveštaj Saveznog zavoda. Jer, kako naglašava, označavanje neke partije kao desno orijentisane ne znači automatski da je protivustavna.
„Da bi neka partija bila zabranjena, mora aktivno delovati protiv osnovnih vrednosti ustava“, dodaje ona. I tu dolazimo do ključne tačke – još uvek nije jasno da li se AfD uklapa u taj okvir, iako je signal sa vrha jasan.
Situacija je dodatno eskalirala kada je početkom maja isti Savezni zavod zvanično proglasio AfD ekstremističkom partijom na teritoriji cele zemlje. Ipak, to rešenje je privremeno povučeno nakon što je AfD podneo tužbu, pa se čeka sudska odluka.
Taj status bi omogućio obaveštajnim službama veći nadzor nad partijom i smatra se korakom koji bi mogao voditi ka formalnoj zabrani.
AfD već godinama izaziva podeljena mišljenja u nemačkoj javnosti, ali ovakvi institucionalni koraci protiv partije koja ima milionsku podršku dodatno podgrevaju osećaj da je u pitanju nešto više od puke političke borbe.
Naročito kada se uzme u obzir da su upravo predsednici partije, Tino Kruptala i Alisa Vajdel, najavili da je ovo direktan udar na demokratske institucije Nemačke i pokušaj gušenja opozicionog mišljenja.
Na drugoj strani, novi kancelar Nemačke Fridrih Merc pokušao je da ublaži ton, istakavši da “ne možete zabraniti deset miliona ljudi” koji podržavaju ovu stranku. On je pozvao na dodatnu analizu pre nego što se povuku bilo kakvi radikalni potezi, čime je, bar na trenutak, ublažen institucionalni pritisak.
Vredi podsetiti da je Savezni zavod još 2023. označio regionalne ogranke AfD-a u Saksoniji, Tiringiji i Saksoniji-Anhaltu kao desno orijentisane grupe. Na nacionalnom nivou, do skoro se govorilo samo o sumnji u ekstremizam, što je pravno manje značajno.
Međutim, sve se promenilo kada je u junu te godine Nemački institut za ljudska prava objavio izveštaj u kom se navodi da su svi uslovi za zabranu AfD-a ispunjeni.
AfD, sa svoje strane, tvrdi da je sve to deo šire kampanje protiv neistomišljenika. Ističu da su meta političkog progona i da vlasti koriste državne mehanizme za suzbijanje opozicije. Taj osećaj „lova na veštice“ dodatno je pojačan činjenicom da partija beleži rast podrške čak i pod optužbama koje joj se stavljaju na teret.
U trenutku kada Evropa sve češće raspravlja o slobodi govora, polarizaciji i političkom pluralizmu, pitanje mogućnosti zabrane najpopularnije partije u jednoj od vodećih evropskih demokratija ostavlja mnogo otvorenih pitanja.
Gde se završava institucionalna zaštita ustava, a gde počinje ućutkivanje političke konkurencije? I da li je demokratija stvarno jaka, ako ne može da podnese čak ni one čije ideje ne deli?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
