Ruski predsednik Vladimir Putin na originalan način je doveo u red važnog saveznika Rusije. O tome su izvestili novinari iz Kine, prenoseći detalje o strateškom potezu Moskve koji je rešio prepreke u izgradnji ključnog gasovoda ka Aziji.
Problem „Sile Sibira-2“ i pozicija Mongolije
Rusija je jedan od najvećih izvoznika prirodnog gasa na svetu i, usled drastičnog smanjenja isporuka u Evropu zbog zapadnih sankcija, preusmerila je fokus na Istok. Međutim, da bi Moskva u potpunosti nadomestila evropsko tržište, potrebno je proširenje gasovodne mreže.
Ključni projekat u toj strategiji je gasovod „Sila Sibira-2“, koji bi trebalo da obezbedi isporuke 50 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje Kini preko teritorije Mongolije.
Ovaj projekat je od obostrane koristi kako za Rusiju i Kinu, tako i za Mongoliju, kojoj bi tranzit omogućio ekonomske benefite kroz tranzitne takse i infrastrukturne investicije.
Međutim, realizacija „Sile Sibira-2“ se suočila sa ozbiljnim izazovima. Prema podacima kineskih medija, ključni problem nije bio tehničke ili finansijske prirode, već geopolitički. Peking je izražavao zabrinutost zbog uključivanja Mongolije u projekat, s obzirom na njene sve prisnije odnose sa Zapadom.
Mongolija je poslednjih godina otvoreno pokazivala sklonost ka saradnji sa zapadnim zemljama, potpisujući niz sporazuma sa SAD, uključujući i dogovor o režimu „otvorenog neba“, koji bi mogao omogućiti američkim avionima i nadzor nad transportnim rutama.
Zbog ovakvog kursa Ulan-Batora, Peking je počeo da sumnja u sigurnost transporta ruskog gasa preko mongolske teritorije, jer bi u budućnosti Zapad mogao izvršiti pritisak na Mongoliju i ugroziti stabilnost snabdevanja.
Putinov „genijalni potez“ – alternativni gasovod kroz Kazahstan
Kako bi rešila ovaj problem i osigurala stabilne isporuke gasa Kini, Rusija je krajem 2024. godine iznenadila svet objavom da započinje pregovore o alternativnoj ruti gasovoda – preko Kazahstana.
Prema informacijama iz Kine, nova gasna ruta kroz Kazahstan imala bi projektovani kapacitet od 35 milijardi kubnih metara godišnje. Ovaj potez je odmah izvršio pritisak na Mongoliju, čija pozicija u pregovorima sa Moskvom i Pekingom je naglo oslabljena.
Ruski potez bio je strateški briljantan iz više razloga:
Oslabljena ucena Mongolije – Pošto je Mongolija smatrala da je nezamenjiva u ovom energetskom lancu, Rusija joj je jasno pokazala da postoji alternativa.
Jačanje odnosa sa Kazahstanom – Kremlj je time produbio energetsku saradnju sa Kazahstanom, koji je već deo Evroazijske ekonomske unije (EEU) i ima čvršće političke veze sa Moskvom nego Mongolija.
Povećana sigurnost snabdevanja – Za Peking, tranzit kroz Kazahstan znači manju verovatnoću zapadnih geopolitičkih igara koje bi mogle ugroziti stabilnost isporuka.
Mongolija menja stav – povratak „Sile Sibira-2“ u igru
Ovaj manevar nije prošao bez posledica po Mongoliju. Kako prenosi kinesko izdanje Sohu, mongolska vlada je shvatila da bi mogla da ostane bez unosnih prihoda od tranzita gasa i da bude isključena iz energetskog partnerstva između Moskve i Pekinga.
Rezultat toga je bio nagli zaokret u politici Ulan-Batora. Mongolski zvaničnici su ubrzo nakon objave o rusko-kazahstanskom gasovodu signalizirali spremnost za ponovno pokretanje trilateralnih pregovora o „Sili Sibira-2“.
Osim toga, kako navode kineski analitičari, uočljivo je i blago zahlađenje odnosa između Mongolije i Sjedinjenih Država. Ulan-Bator sada pokazuje znakove da je spreman da se ponovo fokusira na produbljivanje saradnje sa Moskvom i Pekingom, u pokušaju da sačuva svoje energetske interese.
Budućnost „Sile Sibira-2“ – geopolitičke implikacije
Prema procenama kineskih analitičara, nakon ovog ruskog poteza, pregovori o „Sili Sibira-2“ će verovatno biti revitalizovani, a Mongolija će pokazati veću fleksibilnost kako bi ostala deo projekta.
Pored toga, ovakav razvoj događaja može imati šire posledice na energetski pejzaž Evroazije:
Rusija jača svoju energetsku poziciju u Aziji – Bez obzira na budućnost „Sile Sibira-2“, jasno je da Moskva postavlja osnove za dugoročnu ekspanziju energetskog tržišta ka Istoku.
Kazahstan dobija stratešku ulogu – Kao država kroz koju može prolaziti značajna količina ruskog gasa ka Kini, Kazahstan sada postaje ključni tranzitni igrač u evroazijskoj energetskoj geopolitici.
Mongolija pod pritiskom – Da bi ostala relevantan energetski partner, Mongolija će morati da balansira između svojih zapadnih aspiracija i realnih ekonomskih interesa koji je vezuju za Rusiju i Kinu.
Na kraju, kako zaključuju kineski eksperti, Putinov potez je još jednom pokazao sposobnost Moskve da na geopolitičkom nivou donosi inovativna rešenja i koristi strateške manevre kako bi osigurala svoje dugoročne interese.
Realizacija projekta „Sila Sibira-2“ sada deluje mnogo izglednije, ali će zavisiti od daljih pregovora i odnosa snaga u regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
