Francuska veruje u evropsku budućnost Srbije, poručuje ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar.
On ističe da se zato od Beograda očekuje da “shvati težinu dešavanja“ u Evropi i da se pridruži naporima da se rat u Ukrajini što pre okonča, te da naša zemlja, koja se uskladila sa određenim brojem sankcija EU, to usklađivanje treba da nastavi.
Košar u intervjuu za Tanjug podseća da su se zemlje kandidati za članstvo u EU obavezale da će uskladiti spoljnu politiku sa EU i da se o tome govorilo i pre rata u Ukrajini, ali da je, kako kaže, to pitanje agresijom Rusije postalo ““još osetljivije““.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
“Ono čemu se nadamo je da sa Srbijom delimo iste obaveze i svest o ontome što se dešava. Srbija se uskladila sa određenim brojem sankcija, između ostalog i prema Belorusiji, i to treba da se nastavi. Nadamo se i činimo sve što je u našoj moći da objasnimo zašto to očekujemo. Dijalog sa srpskim vlastima je stalan, uveren sam da predsednik (Aleksandar) Vučić zna koji je naš stav““, kaže Košar.
Navodi da je napad Rusije na Ukrajinu doveo u pitanje temeljne vrednosti, poput poštovanja ljudskog života i međunarodnog prava, a kojima je, podseća, Srbija odlučila da se priključi.
Dodaje da Francuska pozdravlja dosadašnje poteze Srbije kada je glasala u Generalnoj skupštini UN za rezolucije kojim se osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu, kao i kada je, kako ističe, pokazala solidarnost prihvatajući izbeglice iz Ukrajine.
Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Košar kaže da sankcije EU imaju za cilj da spreče rusku vojnu mašineriju da nastavi ““agresivni rat i destrukciju““ u Ukrajini i da su usmerene na ruske kompanije i okruženje predsednika Vladimira Putina, a ne na stanovništvo Rusije.
Na pitanje šta Srbija može da očekuje od Francuske ako ne uvede sankcije Rusiji, Košar ističe da njegova zemlja ““ne primenjuje pritiske i ucene““ i da veruje u evropsku budućnost Srbije.
“To je razlog zbog kojeg verujemo da će Srbija shvatiti težinu onoga što se dešava na našim granicama i da će zajedno sa nama raditi na tome da rat u Ukrajini što pre prestane i da Ukrajina može da uspostavi svoj teritorijalni integritet i suverenitet“, kaže Košar.
Na konstataciju da je stupajući na dužnost ambasadora najavio da će Srbija imati važno mesto u aktivnostima Francuske tokom predsedavanja EU, koje se završava idućeg meseca, i pitanje koje aktivnosti smatra posebno važnim u proteklom periodu, Košar navodi da je francusko predsedavanje EU sadržano u tri ključne reči – snaga, oporavak i pripadanje i da prve dve govore o neophodnosti strateške autonomije za EU, a treća o zajednici vrednosti.
Ističe da je predsedavanje Francuske EU obeležio i rat koji je, kako kaže, Rusija započela protiv Ukrajine i da je bilo potrebno prilagoditi se tome, ali da to nije dovelo u pitanje najavu predsednika Emanuela Makrona u decembru prošle godine da će Zapadni Balkan biti među prioritetima francuskog predsedavanja.
“To će biti prioritet i na konferenciji EU-Zapadni Balkan, koja će biti održana 23. juna, a na kojoj ćemo, nadam se, potvrditi i pokazati solidarnost prema Zapadnom Balkanu i želju da taj region što pre uđe u EU , kao i kako da se u ovom teškom vremenu zajedno suočimo sa novom situacijom“, kaže Košar.
Na pitanje o ideji predsednika Makrona o evropskoj političkoj zajedniciKošar kaže da bi ona trebalo da omogući da se brzo i efikasno odgovori na očekivanja zemalja kao što su Ukrajina, Gruzija i Moldavija da se približe EU, ali da započeti procesi pristupanja EU time nisu dovedeni u pitanje.
Na pitanje o ocenama dela javnosti u Srbiji da je ta ideja usmerena ka tome da proširenje bude stavljeno „ad acta“, a da se stvore drugi mehanizmi kojima bi se države kandidati i one koje to treba da postanu vezale za EU u političkom smislu, Košar kaže da je bio iznenađen takvim interpretacijama i naglašava da je Makronov predlog jasan i da u njemu nema dvosmislenosti.
Kako kaže, radi se o tome da se stvori prostor solidarnosti, bezbednosti i saradnje sa zemljama koje nisu članice EU, ali koje zbog geopolitičkog konteksta i pretnji agresijom žele da se uključe u EU.
Podseća da je predsednik Makron jasno rekao da taj predlog ne menja poziciju zemalja Zapadnog Balkana koje su kandidati za članstvo, poput Srbije, a koje su prešle određene etape u pregovorima
“Za njih ostaje trasiran put prema punopravnom članstvu u EU, mi želimo da se to što pre desi, ali potrebno je da se sprovedu reforme u svim oblastima, pre svega u vladavini prava“, napominje Košar.
Za sada je to, kaže, predlog Francuske i njenog predsednika o kojem treba da se razgovara u okviru EU.
“Predsednik Makron o tome razgovara sa kancelarom Olafom Šolcom, a veoma smo zadovoljni što je Šarl Mišel, takođe, zastupao tu ideju, koja je vrlo otvorena. Potrebno je da EU novim idejama odgovori na novu situaciju na evropskom kontinentu, moramo da budemo reaktivni kako bismo pomogli svojim prijateljima“, smatra Košar.
(tanjug)
