„Korona je doprinela da se uvidi značaj psihičke stabilnosti nosilaca javnih funkcija, a naročito predsednika vlade i predsednika republike. Ponašanje vlasti tokom pandemije koronavirusa je katastrofalno, ali od nje se ništa drugo nije ni moglo očekivati“, rekao je sociolog i političar Jovo Bakić.
Smatra da u srpskom društvu ne postoji jedinstvo i da je neophodna društvena solidarnost jer je nema dovoljno. Ostaje pri stavu da će “građani juriti po ulicama tih nekoliko lupeža koji su opljačkali zemlju i zaluđivali narod“.
Kako vam izgleda Srbija tokom ovih mesec dana vanrednog stanja?
– Izgleda tužno, kao i kada nema vanrednog stanja. Ipak, prija mir, jer sada je i u Beogradu tiho kao na selu, ali ne prija provincijalni i ksenofobični duh, jer on otkriva da je i na društvenim mrežama horizont veoma sužen. Drugim rečima, ne može čoveku skučenih duhovnih vidika pomoći ni internet ni sav neporecivi tehnološki napredak.
[adsenseyu1]
Jesu li ti ljudi sa skučenim vidicima većina u Srbiji?
– Ne znam da li čine većinu. Većina u Srbiji se ne obaveštava o politici na društvenim mrežama, već posredstvom duhovnih trovačnica s nacionalnom pokrivenošću i tabloida, pa se može pretpostaviti da je verovatno reč o većini. Ipak, nadam se da nije, jer u protivnom ovom društvu nema spasa.
Ima li jedinstva u vreme koronavirusa u srpskom društvu?
– Nema ga, a ne treba ni da ga bude. Neophodna je, međutim, društvena solidarnost. Na žalost ni nje nema dovoljno, iako je ima više no u uobičajenim okolnostima, kada je njen nedostatak bolan. Uzgred, nikako ne treba pominjati „socijalnu distancu“, već isključivo fizičko odstojanje, jer prva se odnosi na neprihvatanje biološki, kulturno i društveno različitog, a drugo samo na držanje fizičkog odstojanja u odnosu na bilo koga, a u cilju očuvanja kako tuđeg tako sopstvenog zdravlja. Možete s nekim biti u veoma bliskim ne samo društvenim nego i u emotivnim odnosima, pa iako se s njim ne grlite i ne ljubite (postoji društvena i lična bez fizičke bliskosti), a možete s nekim da budete u bliskom fizičkom, pa iako niste ni u kakvom socijalnom niti osećajnom odnosu.
Kako bi ocenili ponašanje vlasti u vanrednom stanju?
– Katastrofalno, ali ništa drugo se od nje ni ne može očekivati.
[adsenseyu4]
Šta vam najviše smeta u ponašanju vlasti prema građanima tokom pandemije?
– Vlast se trudi da stiče političke poene umesto da služi građanima; ovde stranački rezon odnosi prevagu nad državnim, jer živimo u partijskoj a ne u pravnoj državi. Pogledajte poslednji primer gde prvi na listi SNS-a ide da rešava krizu u Nišu pošto tamo očigledno SNS nema nikoga ko je iole za to sposoban, iako je čovek iz Srema, dok zapostavlja svoju osnovnu dužnost ministra poljoprivrede. Istovremeno, pčelari vape za pomoći, a čitava poljoprivreda i svi mi kao društvo možemo katastrofalno da prođemo, ako pčele stradaju u većoj meri. No, svakako najkatastrofalnija bila je prva reakcija, kada su napravili onu klovnovsku konferenciju za štampu, na kojoj je dr Nestorović bio glavni klovn, a predsednik SNS-a, pajac koji neuspešno glumi predsednika Srbije, njegov asistent. Zadocnelo se s vanrednim merama za oko nedelju dana, a onda je, kada je shvaćeno da je vrag odneo šalu, i da ionako urušenom zdravstvenom sistemu sledi slom, uvedeno vanredno stanje s nenormalno strogim policijskim časom. Tu se uključila i lična psihička jednačina predsednika SNS-a, koji je svojim svakodnevnim usplahirenim pojavljivanjima zastrašivao i nervirao građane, šireći paniku uokolo. Utoliko je korona doprinela da se uvidi značaj psihičke stabilnosti nosilaca javnih funkcija, a naročito predsednika vlade i predsednika republike. Kada imate psihički labilnu osobu na čelu, svedočite svakakvim ludostima, a one katkad mogu da budu i veoma društveno opasne.
Gde je opozicija, kako nju vidite?
– NJoj nije lako u vanrednom stanju, jer tada uvek igru vodi onaj koji je vanredno stanje proglasio. Ipak, i sada je ponašanje opozicije reaktivno umesto proaktivnog, a pošto veći deo nje poznajemo i iz vremena kada su ti ljudi bili na vlasti, onda se ne možemo nadati izuzetnim dometima.
I vi ste zvanično deo opozicije, ali vas nema, nevidljivi ste, zašto?
– Mi smo opozicija ne samo ovoj autoritarno-mafijaškoj vlasti, već i celom oligarhijskom sistemu (kojega, uz vlast, čini i najveći deo opozicije, te krupni kapital, povezan kako s vlašću tako s opozicijom). Prema tome, mi smo opozicija u sistemu, ali smo i opozicija samom sistemu. U tom smislu, nama je teže da dođemo do izražaja, jer nas ne simpatišu kako provladina tako i proopozicina sredstva masovnog opštenja. Pored toga, u vanrednom stanju, po definiciji, nema normalnog političkog života, jer nema mogućnosti za okupljanja. Kada me novinari pozovu, govorim otvoreno šta mislim. Ima nas na Fejsbuku, ali je to, naravno, nedovoljno prisustvo u javnosti.
[adsenseyu1]
Pratite li izveštavanja o stanju po pitanju koronavirusa?
– Naravno, pratim kako mišljenja domaćih tako i mišljenja stranih stručnjaka. A zabavlja me i dr Žeks. No, šalu na stranu, taj nesretnik ne odgovara ni za propagandu nadrilekarstva jednako kao što ne odgovara ni za svoju višedecenijsku zločinačku karijeru.
Na šta tačno mislite kada kažete “zločinačka karijera”?
– Pink je duhovna trovačnica koja je nastala još ’90-ih u kuhinji JUL-a Mire Marković. Odatle se, još od tog doba, bez prestanka, jer je trovačnicu oberučke prihvatila i oligarhija nakon 5. oktobra, širi duhovni otrov, pa se političari svih vrsta, samo ako su na vlasti, ratni zločinci, kriminalci, manje ili više nedarovite pevaljke, šarlatani i starlete podmeću kao veliki znalci i moralni uzori omladini. U tom smislu, reč je o masovnom i dugotrajnom zločinu protiv duha i kulture sopstvenog naroda, jer se stvara i propagira za društvo dugoročno pogubni kulturni obrazac. Naravno, ostaje posebno pitanje zašto različite vlasti kao i različite ekipe REM-a odnosno ranije RRA nisu vodile postupke protiv ovakvih televizija, jer nije tu reč samo o Pinku, već i o TV Hepi, iako antinarodno delanje vlasnika i urednika potonje masovne duhovne trovačnice traje kraće.
Šta čeka Srbiju posle ukidanja vanrednog stanja, osim izbora?
– Sve nas očekuje ozbiljna privredna recesija. Da stvar bude rđavija, glavni udar neće biti ove godine – pa će se vladajući plitkoumnici hvaliti statističkim pokazateljima pošto će oni, u čisto brojčanom pokazateljima opadanja privredne aktivnosti, biti bolji no drugde (zato što nam je početna pozicija neuporedivo najrđavija), jer na periferiji svetskog kapitalističkog sistema sve kasni, pa i kriza – već tek u narednim godinama. Moguće je da će svetovni pastiri, poučeni dosadašnjim iskustvom sa svojim stadom, pokušati da iskoriste priliku i prenesu sopstvena, ionako već zloupotrebljena ovlašćenja, iz vanrednog i u redovno stanje.
[adsenseyu4]
Gde su građani i njihova prava?
– Građane ovde niko ozbiljno ne uzima, a zato uveliko sami snose odgovornost. NJima sve ogavnosti vlasti i sva najozbiljnija kršenja ljudskih i građanskih prava prolaze i bez proglašenog vanrednog stanja (podsećam na aferu “Helikopter”, kada je izgubljeno 7 ljudskih života samo zbog želje dvojice ministara da se slikaju sa spašenim novorođenčetom i kada je sve to bagatelisano rečenicom predsednika SNS-a da on jednostavno “ne da Batu Gašića i Lončara”; podsećam na “Beograd na vodi” i rušenje sirotinjske imovine u Hercegovačkoj ulici tokom izborne noći; podsećam na aferu “Krušik”, u kojoj su oštećeni kako država tako i svi poreski obveznici; kao i na aferu “Jovanjica”). Ni jednu od pomenutih afera ne bi ni u političkom ni u sudskom smislu preživala nijedna vlast u bilo kojoj civilizovanoj zemlji, a ovde je ova vlast uspela sve da preživi i učvrsti svoj položaj. Da li se Aleksandar Vulin, taj tetkin crni ratnik i pokrovitelj Jovanjice, može zamisliti na ministarskom položaju bilo gde, osim u Srbiji? Naravno, građani imaju i opoziciju, a ne samo vlast, kakve zaslužuju, pa nam ostaje da se svi kuvamo u jednom loncu zločina, lopovluka i gluposti.
Šta je sa “Samoodbranom”?
– Napravili smo par saopštenja za vreme vanrednog stanja s idejom da upozorimo vlast da ne prekoračuje ustavna ograničenja tokom vanrednog stanja, ali i da podržimo građanke i građane Republike Srbije u ovim teškim trenucima.
To znamo, ali ono što ne znamo je da li se i dalje sastajete ili je ta priča “pukla”?
– Čim se oglašavamo, to znači da nije “pukla”. Nismo u mogućnosti da se sastajemo u vanrednom stanju, ali smo svakodnevno na vezi. “Samoodbrana”, kao što je poznato, odustala je od obrazovanja političkog pokreta, već deluje kao grupa intelektualki i intelektualaca spremnih da pomognu ugroženim građanima ili da ukažu javnosti na ugrožene društvene vrednosti. U ovakvim društvenim uslovima kada je jedna autoriarno-mafijaška vlast otela našu republiku, to nije tako malo kao što se, možda, na prvi pogled čini. Druga je stvar što je jedan deo javnosti od nas očekivao da se uključimo u praktičnu politiku, a za taj korak nije bilo dovoljno spremnosti u samoj Samoodbrani.
Hoćete da kažete da se držite teze “kakav narod – takva vlast, a i opozicija”?
– Tako je, jer političari su lice u moralno ništavilo potonulog naroda. Kako je moguće da ljudi decenijama trpe ista lica na čelu stranaka, dok je društvo kojima su te stranke upravljale u stanju sistematskog propadanja?
Šta je sa vašom strankom, dokle se stiglo?
– Stranka nije moja. U ovom trenutku sam običan njen član. Ona se u vanrednom stanju otežano razvija pošto se, uz hroničnu oskudicu, ne možemo ni okupljati. Naravno, ono što sam prethodno govorio o vlasti i o opoziciji uopšte, važi u jednoj manjoj meri i za nas, kao deo ovoga društva, jer nismo se proslavili ni pre proglašenja vanrednog stanja.
Nije lako biti političar, to hoćete da kažete? Da li ste zažalili što ste ušli u sve to?
– U načelu sam invidivualac, ali ako se bunite kao pojedinac malo šta možete da promenite tokom svog života. Zbog toga sam se odazvao pozivu jednog broja ljudi koje cenim da im se pridružim. Naime, samo kolektivno delanje može da donese neophodnu promenu na društvenom nivou. Pojedinac može uticati samo na pojedine ličnosti, što nikako nije beznačajno, naročito ako su te ličnosti darovite i mogu u budućnosti dovesti do promena, ali mene privlači mogućnost da se nešto uradi na društvenom planu, pa iako sam bolno svestan da su prilike ne samo u našoj od mafije zarobljenoj republici na periferiji svetskog kapitalističkog sistema, već i u samom centru ovog sistema, veoma nepovoljne za suvereno političko delanje i odlučivanje. No, vidite, borci se ne kaju kada ulaze u bitke, pa ne bi u redu bilo da se kaju ni kada iz nje izlaze. U mom slučaju, nisam u bitku čestito ni ušao.
Izlazite na izbore ili ne?
– Najverovatnije ne, iako bih voleo da grešim. Hronična je oskudica, nema dovoljno samopouzdanja, pa iako ima iskrenog oduševljenja pametnih ljudi, a ima, na moju veliku žalost, dečijih političkih bolesti.
Verujete li da ćete uspeti da sve to u dogledno vreme prevaziđete i spremite se za neke naredne izbore, ima li dovoljno voljnih ljudi u Srbiji da se bave politikom na način na koji vi mislite da je ispravan?
– Ima dosta pametnih, obrazovanih i čestitih drugarica i drugova, nekompromitovanih učešćem u dosadašnjoj stranačkoj politici, a veoma nezadovoljnih vlašću oligarhije, kako pre tako i posle 2012, društvenom nejednakošću, nepravdom i opštom društvenom situacijom u kojoj se nalazi od nas oteta republika. Društvena nejednakost je i pre 2012. bila najveća u Evropi, ovdašnji bogataši i velikaši već decenijama vređaju dobar ukus i zdrav razum, dok tlače sirotinju, izbacujući je iz kuća zbog beznačajnih dugova, a istovremeno praštaju višemilionske poreske dugove samima sebi i zapošljavaju svoje stranačke prijatelje, često bez potrebnih ili s krivotvorenim kvalifikacijama, na dobro plaćena i ugledna radna mesta. Sada se aplaudira zdravstvenim radnicima, a oni su decenijama potcenjeni, baš kao i prosvetari. Da li će nas to bar malo osvestiti? Nema srećnog i naprednog društva, ako je stanovništvo neprosvećeno i bolesno, a ono je takvo ako lekari i profesori nisu na odgovarajući način plaćeni. Utoliko, ako Srbija želi da izađe iz blata do guše, u kojem se sada nalazi, biće neophodno da ova politika nađe svoj put, nezavisno od toga kakva će moja uloga u tome biti.
Da li će korona biti prepreka za ponovni masovni izlazak nezadovoljnih građana na proteste?
– Kada dođe do trenutka u kojem će čak i građanima Republike Srbije biti svega dosta, ovu vlast ni takve saveznice kao što su bile kuga i kolera ne be mogle spasiti, a kamoli korona kojom su se trenutno krunisali.
Ostajete pri stavu da će “građani juriti po ulicama tih nekoliko lupeža koji su opljačkali zemlju i zaluđivali narod”?
– Ne vidim drugu mogućnost.
Šta mislite da li Vučić izlazi kao pobednik i iz ove krize, kratkoročno ili na duge staze?
– Na duge staze, zaista ne bih voleo da budem u njegovoj koži, kao ni njegovih bliskih saradnika. Kratkoročno, ne bi me iznenadilo da, uz one koji iz interesa pristaju uz štetočinsku politiku autoritarno-mafijaškog režima, još jednom prevari dovoljan broj lakovernih građana.
(Nova)
