Unuk doživotnog predsednika SFRJ Josip Joška Broz u ekskluzivnom intervjuu za Espreso otkriva najveće tajne njegovog dede druga Tita, ko je ubio Jugoslaviju, gde je nestalo maršalovo blago i šta je mislio o Jovanki Broz!
Otišli smo sa Joškom Broz u Kumrovec (Hrvatska), rodnu kuću njegovog dede Josipa Broza Tita, tamo smo u kafani „kod Starog“ gde je svojevremeno i sam maršal boravio razgovarali o svim tajnama „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“.
Posle koliko godina ste u rodnoj kući Vašeg dede?
– Tu sam posle 5. godina, jednostavno ne mogu da stignem da dođem. Ovde se obično održavaju manifestacije dan pre ili posle 25. maja. Meni je žao što ne mogu da stignem tada ovde, jer u Beogradu tih dana takođe bude mnogo delegacija iz svih Republika i to moram ispoštovati, a ovo je daleko.
[adsenseyu1]
Kakve Vas uspomene vežu za Kumrovec?
– To su porodične uspomene. Deda je rođen tu, tu je odrastao, evo pogledajte slike one dovoljno govore čak i onima koji tvrde da on nikada nije dolazio u Kumrovec, da on nije odavde. Pogledajte samo slike, to su sve meštani odavde koje je on poznavao, sa kojima je razgovarao. Ti tvrde da ga meštani Kumrovca ne poznaju, tako i novine pišu, a evo ovde se sve može videti, kao i to da su sve te njihove insinuacije pale u vodu.
Videli smo da meštani i Vas prepoznaju, da Vas vole, cene?
– To je normalno, jer su poštovali i njega. Ja sam naslednik te njegove ideologije i trudim se da odbranim to vreme i da odgovorim na sve ove napade koji su u poslednje vreme sve češći. Ja uvek volim da istaknem činjenicu, a to je da se svaki dan govori o Titu. Svaki dan, bilo da je loše ili dobro, ali se o njemu govori. Niko drugi se iz istorije ne spominje osim Tita, to znači da je ipak nešto značio.
Rekli ste da ste jedini koji ima pravo da brani njegovu ideologiju, koliko je to danas teško raditi u Srbiji?
– Nije teško jer, sama njegova dela brane tu ideologiju. Mis smo u ono vreme imali državu koja je bila prava država, imali smo besplatno školstvo, zdravstvo, imali smo sve privilegije, topli obrok, prevoz, regres, imali smo najbolju policiju, vojsku, na kraju krajeva imali smo demokratiju. A sad to što ti ne možeš da pljuješ po državi i predsedniku države, to nigde u svetu nije moguće, već samo kod nas sada. Znate ono što smo imali tada, danas ne mogu da nam pruže ni deseti deo od toga. Pre neki dan sam gledao na televiziji neke disidene iz tog doba, dvojica sa Golog otoka i jednog robijaša i sva trojica su se složila u jednoj pretpostavki da je u Titovo doba 10 odsto bilo loše, a sve ostalo dobro, dok je danas 90 odsto loše, a samo 10 odsto dobro. Kad su se oni složili onda o čemu dalje da pričamo? Ja nudim svakom političaru da sednemo da stavimo list papira i on neka piše šta je bilo loše, a ja ću šta je bilo dobro. Nijedan to još nije prihvatio, niti će da prihvati jer ne može. Sve ovo što se priča o njemu su političke igre. Tito se stalno spominje, najviše pred izbore i to je tako.
Šta je to što Vam najviše smeta u odnosu prema Titu?
– Evo vidimo da u Hrvatskoj i ovde ispred njegove kuće postoji spomenik Titu, kod nas u Beogradu nema njegovog spomenika, nemamo ni ulicu zar to nije sramota? On je bio Jugosloven, u svim drugim republikama imamo nešto i svi poštuju to, osim nas u Srbiji. Da je on bio iz Srbije, danas bi i čačkalice u Srbiji bili sa njegovim likom. Ne znam zašto se toliko boje? Neki se boje i mrtvog Tita nakon 40 i kusur godina.
Kada se pomene Tito i danas su aktuelne razne teorije zavere vezane za njega. Jedna od njih je da je postojao drugi Tito, neki eksperti iz Amerike tvrde da on čak nije ni postojao?
– Da, Tito je bio marsovac i ja to uvek govorim. Neka nam ponovo dođe takav marsovac i ja ću biti zadovoljan. neka nam pruži ono što smo tada imali. Uvek sam govorio neka dođe ko god na mesto predsednika države samo da mi živimo kao onda što smo živeli. To niko više nije sposoban da nam omogući. Te sve teorije zavera protiv Tita su zavere protiv levih snaga u Srbiji i bivšim Republikama. Naprimer u Makedoniji sme da se spomene Tito, ali komunizam i Jugoslavija ne sme da se pomene. Ne sme! U Hrvatskoj je zakonom zabranjena komunistička partija. U Sloveniji i u Bosni još poštuju te neke vrednosti, možemo mi da pričamo šta hoćemo, ali narod nije niko pitao za raspad Jugoslavije. Narod nije niko ništa pitao. Šest političara je donelo odluku da se razbije zemlja.
[adsenseyu4]
Šta je sa onim silnim referendumima?
– Koji referendumi? Nije nijedan održan, niko nije pitao narod.
A u Hrvatskoj, a u Sloveniji?
– Ma nigde nije bio referendum. Jednostavno šest ljudi je donelo tu odluku.
Kada krenu napadi na Tita uvek se spominju razna zlodela, da je bio diktator, a šta je zaista istina, kakav je on bio?
– Kakv je to diktator koji nijednu pobunu u državi nije rešio vojnim putem? Nijednu. Ni 68. ni bilo šta drugo. Mi smo kasnije i Kosovo rešavali vojnim putem i policijom, on to nije radio. Drugo, opet govorim nije bila diktatura, već nisi mogao da pričaš protiv države. Gde to možeš? Zašto Englezi to ne daju? Oni imaju Hajd park, tamo se popneš na neku klupu i možeš da pričaš šta hoćeš, ali čim siđeš sa klupe nema više, čim progovoriš ode u zatvor. Ja opet kažem, evo neka dođe ponovo neki diktator kako ga oni zovu, a da nam bude kako nam je bilo, a ne da živimo od neke crkavice. Imam 50 godina radnog staža, a primam 33.000 dinara penziju. Pola mi radnog staža nisu priznali.
Zbog čega Vam nisu priznali?
– Ne znam.
Da li je to neki revanšizam?
– Verovatno jeste, čim mi sad odbijaju penziju i još plus ostajem dužan banci za kredit. Gde to ima?
Kako komentarišete priče Borisava Jovića da je Tito kriv za raspad Jugoslavija?
– Borisav Jović je jedan šarlatan da se ne lažemo. Čovek koji je, izgleda ušao u tu politiku samo da bi nešto dobio. On sad pravi političku senzaciju zbog svoje knjige i da bi što više primeraka prodao. Služi se neistinama, te Tito odneo dokumenta o Jasenovcu u Vatikan, Ranković je pao zbog toga i toga i takve stvari. To su gluposti. Da li je to čovek koji je normalan ili je skrenuo? Znate, to je bio čovek koji je bio predsednik države i ne može neko ko je obavljao tu funkciju da kritikuje sve. On je jedan od tih saučesnika u svemu tome, jer je bio u sistemu koji je srušio Jugoslaviju i normalno je da on sada napada ono što je bilo pre njega.
Da li je onda Jugoslaviju razbio Tito, Borisav Jović ili Slobodan Milošević?
– Jugoslaviju je razbio Slobodan Milošević. Ne on lično, ali u to vreme je počelo prvao neslaganje sa Slovencima i tako su svi učestvovali u tome. I Slovenci i Hrvati, jer svi su hteli da budu Tito u svojim republikama i imitirali ga na neki način. Tuđman je oblačio belu uniformu, Sloba je pušio cigaru i pio viski itd. Dakle svi su pokušavali da budu Tito dok ne otvore usta i ne počnu da pričaju, onda se sve zna. To je bio njihov cilj i zato su razbili Jugoslaviju. Taj raspad je odgovarao svetskim silama. Zašto? Jugoslavija je bila osnivač UN, a ko je danas njen gospodar? Amerika. Drugo Jugoslavija je bila osnivač Pokreta nesvrstanih, danas taj pokret gotovo da i ne postoji, a bili su dve trećine čovečanstva. Najveća sila na zemlji bili su Nesvrstani. Sve je to nekome odgovaralo i sad se radi na razbijanju. Mnogi rade na tome da zavade narod.
[adsenseyu1]
Kako da zavade narod?
– Ja sam pre neki dan gostovao u nekoj emisiji sa Čotrićem. On traži tri stvari: prvo – da se skloni kuća cveća, drugo – da se oduzme doktorat Titu i ako je to zakonski nemoguće, treće – da se zabrani petokraka. Kako da se zabrani petokraka kad se pred međunarodnim sudom donela odluka da to ne može da se zabrani. Čekajte, zašto tražite nešto što ne može da se uradi? Znači da je cilj – zavadi pa vladaj. Pogotovo što su oni krivi za mnogo što se dogodilo pre i za vreme rata. Je l Vuk Drašković potpisao da strane trupe mogu da prođu kroz Jugoslaviju i da maltene ubiju koga hoće? Vuk Drašković je potpisao da njih ne sme niko da dira.
I Vojislav Šešelj je tražio da se sruši Kuća cveća?
– Jaoj, sve su to političke igre. I Vuk Drašković i Šešelj su bili komunisti. Da bi se oprali od toga pokušavali su na razne načine to da urade i govorili svašta. Ja sam rekao i Vuku i Šešelju. Šešelj je bio najmlađi komunista u BiH i u Jugoslaviji, sa 17 godina primljen je u partiju, pisao je pesme o Titu, diplomski rad radio o njemu. Vuk Drašković bio u CK, šef kabineta kod predsednika CK KPJ Mike Špiljka. Odatle ga ja znam.
On je bio njegov šef kabineta?
– Da, pod Titovom slikom je sedeo. Znam kada samišao kod Mike, bili smo dobri i komšije pa sam odlazio kod njega. Prema tome, o čemu pričamo? Ja ne mogu da se promenim, ja sam ono što sam bio i umreću takav.
[adsenseyu4]
Kada se pomene Tito, neizbežna je priča o njegovoj imovini i zaostavštini, kako je moguće da njegova porodica nije dobila ništa?
– Odmah ću vam reći. Sudija donosi presudu da niko ne može ništa da nasledi?! To je protiv Ustava. Kako ne može kad ordenje koje je dobio i na njegovoj poleđini lepo piše: „Orden nasleđuju naslednici“. E ali njih boli Orden Suvorova, koji je najskuplji na svetu.
Koliko on vredi?
– Ne znam tačno, otprilike 4-5 miliona dolara. Sve ostalo je pokradeno, ja ne znam šta se dešava, u to nema niko uvid. Znate kada se otvara sef, koji je navodno Titov sef, bez prisustva porodice, advokata itd. Šta se tu radi? Gde je to i u kojoj zemlji normalno? Ako Predsedništvo SFRJ donese odluku protiv Ustava da niko ništa ne može da nasledi, pa se to posle pobije i niko ne odgovara za to. Sudija mene nakon suđenja zove i kaže mi: „Ja ne smem da presudim, znam da je toga pola pokradeno, a to nismo ukrali ni Vi, ni ja već neko iz vlasti“. Ako to neki sudija kaže sve je jasno.
Da li je to i dalje razlog zašto i danas ne znamo šta se nalazi u Titovom sefu, ako je to uopšte bio Titov sef?
– To uopšte nije bio Titov sef. NJega tako nazivaju. To je sef iz Belog dvora u kome je sve što je ostalo posle kralja smešteno. Da li je to kralju plaćeno kroz apanažu, pošto je kraljevska porodica do 1956. godine dobijala apanažu od SFRJ to ne znam. Druga stvar, ništa od posuđa nije uništeno, sve je smešteno u podrume i kada se princ vratio sve je zatekao. A šta je ostalo od Titovog? Ništa, sve su razgrabili pa ja moram da kupujem neke suvenire koji su ukradeni iz zgrade.
Šta ste kupili?
– Uzeo sam od čoveka koji je rođak jednog od ađutanata za 800 nemačkih maraka u ono vreme komplet šolja za crnu kafu.
To je sa Dvora odneseno?
– Jeste, kako znam, jer je komplet sa pet šolja, a šestu sam ja kao dete na jednom rođendanu slučajno razbio. Ja znam da je to taj, od kobalta iz Češke i da je to taj. Ja sam to kupio.
Kako ste ga pronašli?
– Čim je rođak od ađutanta Tita ima moj broj telefona. Čovek me je zvao i rekao: „Vidi imam nešto od Tita hoćeš li da kupiš“. Otišao sam, video kupio sam to. Kupio sam tu i tamo još neke čaše sa grbom SFRJ i to je jedino što imam. Drugo nemam ništa.
Da li ste se od srpskih političara obratili za pomoć kada je u pitanju nasledstvo?
– Zatražio sam zvanično od Skupštine Srbije pomoć. Postavio sam pitanje za 14 stavki za koje znam da fale. Numizmatika, filatelija, slike, puške, srebrni escajg, sve fali. Satovi fale, evo najskuplji sat koji je prodat na jednoj akuciji u svetu je Titov sat koji je on kupio u Beogradu to je Filip patek iz 1950. godine. On je prodat za 3.500.000 švajcarskih franaka, a on ga je kupio za 330 švajcaraca.
Kako to da se država nije javila na aukciju i kupila taj sat?
– Ko da se javi? Je l oni koji su to ukrali? Onaj koji je organizovao krađu? Slike se prodaju, oružje sve se prodaje. NJegovim odlaskom u bolnicu krenuo je javašluk.
Gde ste bili kada je Tito prebačen u bolnicu?
– Bio sam u Igalu. Primali smo vilu u rad, posle zemljotresa i on je trebao tu da dođe da dočekamo Novu godinu, onda su nam javili da ne može da dođe i da on ide za LJubljanu. Ujutru da izađemo iz hotela palo je pola metra snega, ja sam nekako došao do Beograda i odatle za LJubljanu kod njega.
Kada ste poslednji put razgovarali sa Vašim dedom?
– Poslednji put sam pričao posle prve operacije u LJubljani, gde se on u celoj muci setio da mi je obećao da će mi dati jedan njegov karabin i pištolj za lov. On me je pozvao kod njega i dao mi karabin i pištolj.
Da li ste tada mogli da naslutite da je tu kraj?
– Ne, tu ima mnogo neraščišćenih pojmova. Prvo greška je to što je njegov šef kabineta Berislav Badurina otišao kod njega i rekao mu: „Druže Tito i Ajzenhauer je vladao bez noge“. On mu je tada rekao: „Ja sam na ovaj svet došao sa dve noge i otići ću sa dve noge“. Onda je krenula polemika da li da se seče ili ne. Da mu je odmah odsečena noga Tito bi živeo još najmanje 5 godina. Zmate, kada je došlo do toga da mora da se seče noga bilo ga je jako teško ubediti. Na kraju se ispostavilo da je ta operacija kasno urađeno, gangrena je krenula već na bubrege, onda sepsa, zatim veštačka koma i onda su ugašeni aparati.
Da li je Tito pred smrt zvao popove i pričao na japanskom?
– Sada svašta pričaju, te zvao popove, govorio na stranim jezicima, te da je pevao neke pesme kineske i japanske. Kako zvao kada je bio u komi? LJudi, on nije progovorio nijednu jedinu reč. Jedino mu se, poslednje veče, to je bila subora mrdnula mu se desna obrva. Ja sam u nedelju ujutru krenuo za Beograd, da uzmem čiste stvari i završim neke poslove. Samo što sam došao javili su da je umro. Ja sam samo rekao, da nikome nište ne govore dok ja ne stignem. Odmah sam se vratio u LJubljanu, ja sam ga ubacio u kovčeg, prisustvovao sam kada je taj sanduk zavaren, stavio sam mu prsten na ruku i to je to.
Zašto onda postoje teorije da on nije bio u sanduku, da je tu bio pesak i slično?
– Jeste, to je izjavio šef UDBE. On je čovek lud. Zašto bi bio pesak? Kažu da se ne širi smrad. Kako da se usmrdi? Zato je i stavljen u metalni sanduk, koji je zavaren i taj sanduk je stavljen u drveni kovčeg. Nisam se odvajao od tog sanduka dok nije na njega stavljena stena od 9 tona.
Kakav ste mu prsten stavili?
– To je bio njegov prsten. On je to tražio. To je prsten koji je dobio od Staljina na poklon i sa njim je sahranjen. Posle se pojavila kopija takvog prsten i ona je prodavana po Zagrebu i slično. To je još jedna od ružnih teorija.
Da li je Tito zaista umro tada ili mnogo ranije?
– To nije tačno. Branko Lalević je isključio taj aparad tada. Zašto to pričaju? Taj čovek je mrtav, što ga stalno vraćamo iz groba? To su sve gluposti. Moraju ljudi da shvate da se Titovo vreme ne vraća, mi smo tada bili gospoda, crveni pasoš je bio pojam. A sada…
Šta je sa Golim otokom i Jasenovcom?
– Znao je za Goli otok, ali nije znao šta se tamo događa. Tek posle odlaska Rankovića tamo, on mu je preneo sve šta se dešava i nakon šest meseci nije bilo više Golog otoka. Što se tiče Jasenovca, nije tačno da nije bio tamo. Doduše nije bio zvanično jer nije hteo da izaziva nacionalnu mržnju. Tu su dva člana njegove porodice streljani i sahranjeni. Baš zato nije odlazio tamo jer bi morao da se pokloni senima, a koga onda da optuži? Nije hteo da se tu napravi nacionalna mržnja, koja evo sada bukti.
Da li su to dva bliska člana porodice?
– Da, veoma bliska. Sestrić i od brata sin.
Da li je Jovanka radila o glavi Josipu Brozu Titu?
– Ne, nikada. To ja vrlo dobro znam. Odrastao sam zajedno sa njima. Ona je toliko njega volela da je ta ljubav prešla u paranoju. Ništa ona nije htela da se meša u ono što nije trebala. Sad to što nije on njoj to dozvoljavao, to je druga stvar. I to je sve puklo zbog njenog pokušaja da proturi spisak sa Đokom Jovanićem, jednog čistog ličkog generala koji je zaista bio lojalan. On to nije dozvoljavao, njoj je rekao da u kući može da radi šta hoće, ali u druge stvari da se ne meša. U Baru joj je na otvaranju pruge rekao Beži tamo, pred svima. Nije joj dozvoljavao da se meša u unutrašnju politiku.
Kako je on podneo rastanak sa Jovankom?
– NJemu je to jako teško palo. To znam, bio sam prisutan. To kada je puklo, odmah smo otišli za Karađorđevo. On mi je rekao: „Idemo“ ušao je u kola i bez obezbeđenja je krenuo u Karađorđevo. Tek u Bačkoj Palanci postavljene su patrole za regulisanje saobraćaja. On mi je tada rekao: „Ti ne ideš nigde, ostaješ ovde. Tako sam i do zadnjeg dana ostao sa njim“. Posle toga kada god sam ušao kod njega, on sedi i ćuti i samo izgovori: „Uh šta joj je to trebalo“. Teško mu je palo, ali nije hteo da se razvede, ona je njegova zakonita supruga bila i ostala i ako su to od njega tražili. Sve je to uradio Stane Dolanc koji je bio nemački špijun. Dobro se sećam da Dolanc prvi put kada je došao iz Slovenije Jovanka je pitala: „Tito, ko je ovaj mali debeli?“ On je odgovorio da nema pojma, znači da ga on nije postavio. Već je po ključu dolazio iz republika.
Da li je onda opravdana izjava da je Tito izdao Rankovića zarad Kardelja i Dolanca?
– Ne, to nema veze. Rankovića je namestio Stevo Krajačić. Rekao mu je daj Marko (Ilegalno ime Rankovića) da postavimo neke uređaje, ipak je Tito stariji čovek pa da imamo. Kasnije ga je on prijavio za prisluškivanje. Isti ti uređaji su nakon smene Rankovića smešteni i u kupatilo i svuda. Sećam se da je jednom posle pada Rankovića Stari mene pitao: „Šta radi Marko?“. Kažem: „Nemam pojma, ali ću ići da ga vidim“. Rekao mi je deda tada: „Pozdravi ga i reci mu da bih želeo da ga vidim“. Otišao sam do njega i reka mu: „Pozdravio te je deda i rekao da bi želeo da te vidi“. On mi je odgovorio: „Pozdravi ti njega i reci mu da i jedan i drugi znamo da nam je to bila nameštaljka, ali ne bi bilo dobro za njega da se mi sada viđamo jer bi to mnogi iskoristili“. Ja sam mu preneo svaku reč i dobro se sećam, Tito je skinuo naočare, krenule su mu suze i rekao: „Znao sam, Marko je uvek bio i ostao moj“. Oni su kumovi i nikada Marko nije nijednu ružnu reč rekao o Titu.
Šta je još Ranković pričao?
– On nije ništa pričao, niti je pisao, kao što nije ni Žeželj. Kasnije su se pojavile neke lažne priče i knjige, ali oni nisu ništa pisali.
Da li je tačno da je Tito radio sve protiv Srba i da Srbija nestane?
– Kakve su to priče? Ko je naselio Vojvodinu Srbima? Što nije Hrvatima naselio? O čemu pričamo? Zašto se izokreću stvari? Komunistička partija je bila i u Srbiji, a u njoj je sedela tzv jagnjeća brigada koja nije vodila računa o državi, počevši od Draže Markovića pa nadalje. Sve druge su Republike vodile računa o nečemu, Srbija nije. Srbi su večito bili spremni na neku svađu, ogovaranje, a to je i danas tako, nažalost.
Da li je Tito obećao Albancima Kosovo?
– Ne, on to nikada nije uradio. Sve što se oko Kosova događalo događalo se na republičkom nivou, njega niko nije mnogo ni pitao. Jedino kada dođe do eskalacije onda je bilo: „Druže Tito pomagaj“. On se posvetio spoljašnjoj politici.
Kako izgleda Vaša saradnja sa Ivicom Dačićem?
– Odlično! Ivica je, da se ne lažemo jedini školovan političar u Srbiji. Velike zasluge ima za povlačenje potpisa u vezi Kosova. To je uspeo samo zato što se vratio na postulate komunista. On stalno viče da je naslednik Tita, to i jeste. Ivica je izuzetan čovek, mnogo radi i brinem se za njegovo zdravlje, ali mislim da je on još jedini sposoban da drži SPS u vrhu.
U kakvim ste odnosima sa porodicom Karađorđević?
– U normalnim. To mi i zameraju mnogi. Sreo sam se sa Prestolonaslednikom na nekoj izložbi, prišao mi je portparol i rekao da bi Karađorđević hteo da se upoznamo. Rekao sam zašto da ne. Kultura je jedno i nema tu šta. Vuk Drašković mi je takođe prišao jednom u SIV-u i rekao: „Nisam verovao da ćeš mi pružiti ruku?“. Rekao sam: „Zašto ne bih? Razlike su jedno, a kultura drugo“. Mićunović mi nikada nije prišao i o njemu ću uvek reći ono što jeste.
Šta je to što imate da kažete o Mićunoviću?
– Bio je komunista, koji je tri puta isterivan iz partije. Bio je na Golom otoku, jahao popa posle. Istina je samo jedna i ne može se od nje pobeći.
Šta je sa unukom Dragoljuba Draže Mihailovića?
– Sreli smo se jednom, nedavno. Rukovali se, kulturno, pozdravili se. Ja imam mnogo prijatelja sa te druge strane. Vuk Bojović je iz četničke familije, a mi smo bili i ostali kućni prijatelji i išao sam na njegove krsne slave. To nema veze.
Kakav je stav bio Josipa Broza Tita o crkvi?
– On je poštovao Crkvu, čak je i u Ustavu bilo dozvoljena veroispovest. Nije bilo dozvoljeno da se Crkva meša u državu. Sećam se da kada je došao patrijarh German, deda je pitao vozača: „Jeli šta vozi patrijarh?“ On mu je odgovorio: „Vozi neku fiću, raspalog“. On mu je tada rekao: „Imaš li nekog mercedesa tamo. Dajte mu. Ne može patrijarh da se vozi u fići“: Svaki praznik velikodostojnika bilo koje crkve slao je sa Briona mandarine, svoje vido, posle diplomatskog lova slao je svima divljač.
Bili ste na Hilandaru?
– Jesam, o tome niko nije niko pisao. Neko nije dao. Bila mi je životna želja da odem na Hilandar. Primili su nas izvarendno. U roku od pola sata svi su znali da je Titov unuk stigao. Ugostili su nas bez blagoslova, normalno jer kao komunista to ne mogu da dobijem ali veoma lepo i bilo je prijatno.
Kakve utiske nosite sa Hilandara?
– Video sam jedno veliko poštenje. Poslednje jutro prišao mi je jedan čovek i pitao: „Joška jesi li to ti“ i počeo da mi ljubi ruku. Mene je tri puta špricao sveštenik naprimer, sve je jednom ali mene tri puta. (smeh) Drago mi je da sam to video, obišao sam i rusku i grčku crkvu. Kažem, ostvario sam svoju životnu želju. Znate to pravoslavlje ovde, nije kao što je tamo, odakle izvorno potiče.
Da li je Tito preko UDBE kontrolisao SPC i da li su pojedini sveštenici bili saradnici te UDBE?
– Nije Tito. Služba je to radila. Država je to radila. Pa i Kavaja je radio za službu takođe.
Kavaja koji je hteo da ubije Tita?
– Pokušao đavola. NJega je Radonjić postavio tu da on izazove incident. I šta je bilo? Osuđen na 12 godina, a posle 3 godine oteo avion, ajte molim vas. On je trebao da uđe u te krugove u srž emigracije da bi izvlačio informacije.
Da li je Tito i u Vatikanu imao svoje ljude?
– Ne, to su sad priče. Nije imao potrebe za tim. Nitije posebno nešto taj Vatikan gledao i cenio. On je uvek gledao svoj narod i državu. Kada sam ga pitao: „Koja je tvoja najveća greška?“ Rekao mi je: „Ustav iz 1974. godine“. On nije potpisao, stajao je 10 dana na njegovom stolu, a potpisali su ga Špiljak i Gligorov. Tada mi je rekao: „Greška je što nisam stavio veto na njega, a mogao sam. Nisam hteo da idem sam protiv večine“. Zato je i tako Ustav donešen. Tako je počeo raspad Jugoslavije.
Da li je Tito bio mason?
– Ne, to su gluposti. Od toga tolike priče sada ispredaju i lupaju gluposti.
Kada će ponovo Srbi, Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Slovenci, Bosanci ponovo biti drugovi i drugarice?
– Kada se međunarodni zlotvori kao što su Amerika, Engleska ne budu mešali u našu politiku, jer narod je za zajedništvo.
(Espreso.rs)
