Izgleda da svima postaje jasno da EU ne može i neće biti deo rešenja velike drame koju je Ukrajinska kriza ogolila do kraja.
Uvesti sankcije Rusiji, a koje se pojavljuju kao nezaustavljiv bumerang, beskrajno je ponižavajuće. A beskrajna glupost je nastavljati na tom ponižavajućem putu i terati Srbe da se oni pridruže njihovoj gluposti. I to se slaže.
I ovo nije maskenbal. Svi su skinuli maske, a onda se još besomučnije valjaju u blatu. Pri tom tvrdeći da njihova kolektivna blesavost, ima veliku podršku u svetu. Da nema Viktora Orbana na evro-površini ne bi bilo ni jednog talasića.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
I onda, odričići se čitavog sveta koji njih “sledi“ (ali samo u njihovoj uobrazilji) Uni-Evropljani jure da osvoje Zapadni Balkan. Balkansko ništa kao zamena za globalno sve. Balkan nikad nije bio sasvim nevažan, ali nikad nije bio ni Heartland. Posebno kad su ulozi Krim, Crno i Azovsko more, Dunav a da se o Dalekom istoku i kineskim morima i ne govori.
Ipak, evro-unijati kreću u ofanzivu na Zapadni Balkan. Množi se broj specijalnih izaslanika iz evropskih glavnih gradova koji obijaju okolo kao žedni psi, laju s vremena na vreme i – prave se da čuju prijateljski lavež isti takvih nezvanih čuvara zapadnobalkanskog stada.
Vrhunac te banalnosti je „državnički potez“ osobe koja se zove Tanja Fajon, a koja se na međunarodnoj areni isticala puštanjem krvi vladama u Beogradu (a koje, vidi čuda, u tom nisu nalazile ništa loše) – da pre tri meseca imenuje „specijalnog izaslanika“!?
Ta ministarka iz zemlje koja se ozbiljno uzima samo među političarima koji vladaju oblastima malo istočnije od Zapadne Slovenije, kako i priliči suverenoj državi, objavi najvažniju vest na Tviteru: „Obavestila sam zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijela Eskobara o imenovanju našeg izaslanika za region Zapadnog Balkana. Radujem se saradnji sa vama”.
Setićete se Čarlija Čaplina kad se igra velikim balonom koji je, u stvari, globus. Ali, to se ipak odnosilo na važnu zemlju i istorijskog vođu. Ovde je sve balon – i „veliki Fajon vođa“ i sila koja se ispilila iz mita o Karantaniji. Da je ovo ona Srbija, kad se držalo do sebe, poslala bi Nušića kao ambasadora u taj Laibach, koji se može pohvaliti da je „jedna od najmanjih prestonica u Evropi“, a i šire.
Da bocne Ljubljanskog zmajčeka pa da i taj balon pukne.
Ovako, ostaje nam da s vermena na vreme gledamo kako se u srpskoj državi na nekim, trebalo bi biti, važnim mestima sa svim službenim tretmanom prima neki srednjovečni balon iz kojeg neće imati ništa ni da izleti kad pukne.
Veliki diplomatski Fajon-balon javio se Eskobaru: nema potrebe da se ova mudrica raduje saradnji sa Vučićem, Edijem Ramom ili nekim nosiocem vlasti u Sarajevu i Skoplju. A Priština, država sa zvezdicom, ćuti jer zna šta se iza brda valja – stiže još jedan pro-velikoalbanski izaslanik (nećemo se baviti biografijom tog „specijalca“ čija istaknuća i jesu prištinska).
Ovde jedino nije jasno zašto se uvek nađe neko u Beogradu, koji je od srpskog naroda obavezan da brani srpsko Kosovo i zalaže se za opstanak dejtonske Republike Srpske – da te kartikature od diplomata prima, saslušava i „vodi dijalog“. Valjda se iz tridecenijskog iskustva moglo naučiti nešto. Valjda?
Šta ćemo ako se Aljbin Kurti odluči da imenuje „specijalnog izaslanika“ za Zapadni Balkan?
A što ne bi? Šta je Osmani manja šarža od Fajon? I, ona će se – zar to nije prednost – svim srcem boriti za antisrpski Zapadni Balkan, za razliku od Fajonove koja nema srce, nego samo pokvarene misli i bednu želju da je ne zaborave kad budu delili neke utešne nagrade u Briselu.
Ali pogledajmo sad po širokom polju „specijalnih izaslanika“. Pogled ne dopire do kraja, ali eno, nema više onog sjajnog momka koji je toliko obećavao – imao plan! – izložio ga u svim prestonicama Zapadnog Balkana i najavljivao akciju. Pišem ovako dugu rečenicu jer ne mogu odmah da se setim da se to hrabro Bošnjače zvalo – Adis Ahmetović.
Iz Brantovog (šta bi Vili Brant na to rekao?) SPD doleteo. Udarao i desno i levo. Hvatao za gušu. Momak se pošteno borio. Srčano! Da su ga pustili, mogao je čak postati predsednik opštine Kotor Varoš i da tako ispuni najveći san svojih roditelja.
Ali, Zeleni, koji su važniji u ovoj antinemačkoj vladi, pređoše preko njega kao, što se u Bosni kaže, preko turskog groblja. I javiše primačima specijalnih izaslanika u Beogradu, Sarajevu, Tirani, Podrgorici, Skoplju i najvećem gradu u državi sa zvezdicom da upamte – Manuel Saracin.
Da parafraziramo Viktoriju Nuland, koja je definisala ulogu EU, j…š Adisa, Manuel je čovek za velika dela. On vam je i iznad sarajevski oblaćenog Kristijana Šmita, koji je iz Merkelinog CDU.
A onda će vam lokalni eksperti za dostignuća Evropske unije i veliki znalci evropskih vrednosti objasniti: „Tu su pre svega akcenti na vladavini prava, građanskim i drugih slobodama, političkom pluralizmu, eliminisanju korupcije, pored onih očiglednih za tu stranku kao što je zelena tranzicija i ekološka politika. Činjenica da se Zapadni Balkan eksplicitno spominje u koalicionom sporazumu nove nemačke vlade, što ranije nije bio slučaj, govori u prilog daljoj zainteresovanosti Berlina za taj prostor“, veze prvi. Posle ovog „Danke Dojčland“ morala se najnediplomatskije oglasiti nemačka ambasadorka – jer, dobila bi otkaz za prosrpsko držanje.
„Na insistiranje Zelenih ubrzana je integracija Zapadnog Balkana u EU“, dodaje druga. Dupli pas.
Ko vidi ubrzanje, pitate se vi. Pa samo plaćeni optimisti iz NVO sektora. A koga zanima ubrzanje, pa samo NVO vidioce.
I zamislite, podseća se nas zaboravne „ta tačka se našla i u koalicionom sporazumu. Iz SPD je ranije imenovan izaslanik Bundestaga za Zapadni Balkan, što dodatno potvrđuje nameru nove nemačke vlade da ovom regionu nudi ne samo perspektiva, već i da se preduzmu konkretni koraci u tom pravcu.“ Ne, ovo nije ironija, dragi čitaoče. To NVO-misliockinja ozbiljno.
I ne budimo deca, dodaće ova NVO-znalkinja izvanredna (ne zaboravite nikad Nuland: J…š EU!): „Osnovni motiv za postavljanje specijalnih izaslanika iz SAD, EU, Velike Britanije i Nemačke jeste rešavanje otvorenih pitanja u regionu, kao što su BiH i Kosovo, integracija u evropske i evroatlantske strukture, smanjenje uticaja tzv. trećih aktera, Rusije i Kine, ekonomski razvoj i unapređena regionalna saradnja.“
E, kad im je to cilj, moramo to podržati! Makar nas i ne bilo.
Može li pošten čovek da bude protiv „rešavanja otvorenih pitanja“, ma šta da su rešenja – i bolje jedan dan u toplom u zagrljaju Tanje Fajon i onog Manuela, nego sto godina budućnosti sa zlim Istokom koji nam ne nudi ni jedno od tih divnih samoubilačkih rešenja.
Eto, niko nikad u Briselu neće razumeti Srbe (taj narod, jer znaju oni da bi se u vladama u Nemanjinoj 11 našlo razumnih i kooperativnih) koji ne žele da uvedu sankcije Rusiji, pa da zajedno s njima – sa porodicom evropskih naroda – sebi pucamo u kolena, svakom dobrom prilikom. Da to neko ne želi, to je neverovatno!
Savetuju ih najbolji među Evropljanima, specijalni izaslanici (specijalni!, pa ni Ursula fon der Lajen nije specijalna) kao Gabrijel Eskobar, a javi se ponekad i Grenel; pa Miroslav Lajčak osedi uništavajući balkanštinu na Zapadnom Balkanu, a mi smo tako nezahvalni i ne cenimo pravedni napor tog bezličnog čoveka; Stjuarta Piča možete zamišljati u uniformi na kojoj ima više epoleta i zvezdica nego na dečjoj odeći za novogodišnje praznike; plus tri-četiri Nemca koji nastupaju SS-korakom; pa na taj plus i plus takve dve gromade kao što su mislioci iz kabineta francuskog predsednika i nemačkog kancelara; stići će i neki Italijan – javili su; i plus Slovenac od formta, a znate li vi šta je slovenački format (a ako treba poslaće Slovenci još dvoje-troje formatiranih). A ti ludi Srbi, ni da beknu.
Zalud su im organizovali Evroprajd! Mali je napredak. Čak i ona koja je organizovala Evroprajd poče da sumnja u dobre namere Unije.
Tu ne bi dovoljna ni korona. Tu mora da se udri jače. Možda da se primene i stare mere – goveđa žila po turu! – jer biće toga sad kad Holanđani pokolju zle krave.
Nešto se uraditi mora. Što je mrtvija Evropska Unija na svetskom planu, ona će grčevitije da kopa po Zapadnom Balkanu.
A njeni NVO-pomagači na terenu će nalaziti da je mrtvaja „jedini mogući i jedini patriotski izbor Srbije, koji je u interesu njenih građana, ‘da postane deo evropske porodice’.“
Porodica naroda koji uništvaju porodicu i u tragovima!?
Kako će to ići, pitatete se vi, ali Nacionalni konvent – kakvo uzvišeno ime za jednu mutnu NVO – odgovara superiorno „većina građana ove zemlje, bez obzira na rezultate anketa o stavu prema Evropskoj uniji, i dalje želi taj put“. E, pred ovim bi se i baron Minhauzen postideo.
Ovo je već ozbiljna zapadnobalkanska mutacija Minhauzenovog sindroma kada osobe i organizacije (nije obavezno NVO) imaju neverovatnu potrebu da preuveličavaju svoja stvarna i nestvarna dostignuća. Ako rezultat nije prisutan, osobe sa ovim sindromom će ga izmisliti i bez prestanka odlaziti u svoje evronjuz-medije i ponavljati narativ. To više nije laž, jer ljudi koji lažu znaju šta je realnost, ali im ona ne odgovara.
To, da i ta kontrolisana istraživanja pokazuju jedno a umni konventi ih odbacuju, zarobljenim umovima izgleda potpuno logično. Jer, šta će oni raditi ako im padne narativ „Evropa ili smrt“? Zato im trebaju dokazi za sad već sasvim dobar narativ „Evropa i smrt“.
Pošto ne može pomoći sebi, istorijska misija Evropske unije je da – zatvori „otvorena pitanja“ na Zapadnom Balkanu.
Jer, zašto bi se Unija sama gušila u svom dreku (za ovu priliku je dobra ova hrvatska reč) ako može, konačno, da i nas ugura u „evropsku porodicu naroda“. Hitler nije uspeo, ali fon der Lajen, potpomognuta artiljerijom srpskih NVO, ne želi da propusti istorijsku šansu.
Dok NVO truba svira „juriš“ – fon der Lajen sama sebi izgleda jača. I sad kad su ona i muž toliko uradili na vakcinalnom lečenju Evrope (za svakog stanovnika EU po deset Fajzerovih vakcina!), i kad je ostao tako lep profit, glupo je da ne uradi i nešto – istorijsko. Za čitavu „evropsku porodicu“, plus ti divljaci sa Zapadnog Balkana.
S Rusijom će to „nešto“ teško ići. Kini je sve teže pljunuti pod prozor. Ali Beograd stalno namiguje „evropskom putu“. Istina, na Podgoricu se sve manje može računati, jer podvodne vode vuku Mila. Sarajevo je zbunjeno. Sluđeno Skoplje nema prigovor. A Edi Rama na to gleda kao na „trojku“ koju će neko umesto njega ubaciti s pola terena.
Tačno, to sve iz dana u dan izgleda neuverljivije, ali zašto EU to ne bi probala. Među svim besmislicama koje čine, izgleda im da će ih ova najmanje koštati.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Slobodan Reljić (sveosrpskoj.com)
