Najnoviji dogovor OPEK-plus o dodatnom smanjenju proizvodnje nafte u geopolitičkoj utakmici koja je u toku, predstavlja nož u leđa američkoj politici koja više nema način da države proizvođače nafte natera da slede njenu politiku, kaže za Sputnjik energetičar Miloš Zdravković.
Nakon što je asocijacija najvećih proizvođača i izvoznika nafte, OPEK plus, objavio da smanjuje proizvodnju za 1,16 miliona barela dnevno, cena nafte porasla je čak osam odsto. Tako je barel koji je prošle nedelje koštao 78 dolara, ove nedelje skočio na 83,6 dolara. Procene su da bi mogao da ode i na 100 dolara.
Smanjenje proizvodnje počeće u maju i trajaće do kraja godine, a kako je objasnila Saudijska Arabija, koja će kao i Rusija dnevno proizvoditi pola miliona barela sirove nafte manje, to je „mera predostrožnosti“ usmerena ka stabilizaciji tržišta nafte.
Nož u leđa Americi
Proizvodnju će smanjiti i Kuvajt, Oman, Irak, Alžir i Kazahstan i, kako su analitičari ocenili, jedinstvo najvećih članica OPEK-plus ukazuje na to da će se ova odluka poštovati doslednije nego što je to bio slučaj u prošlosti.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Kada je početkom oktobra prošle godine OPEK plus odlučio da za dva miliona barela smanji dnevnu proizvodnju nafte, predsednik SAD Džozef Bajden je, prema saopštenju Bele kuće, bio „razočaran kratkovidom odlukom OPEK plus“ dok traje rat u Ukrajini.
[adsenseyu1]
Zdravković smatra da je ovo ponovo nož u leđa Americi kako je Vašington već okarakterisao oktobarsko smanjenje proizvodnje nafte.
„Imamo geopolitičku utakmicu kojoj je u pozadini dedolarizacija. Znamo da petrodolar počiva na dogovoru Saudijske Arabije i SAD-a da se nafta prodaje isključivo u dolarima i ovo treba, s jedne strane, posmatrati u tom kontekstu. S druge strane, usled tektonskih geopolitičkih promena koje su u svetu vidljive, SAD jednostavno više nemaju mehanizme sile da nateraju sve države proizvođače nafte da slede njihovu politiku“, kaže naš sagovornik.
Cene stabilne i što veće
Najava toga stigla je sa ovogodišnjeg januarskog zasedanja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu kada je Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik nafte, saopštila da je otvorena za razgovore o trgovini u drugim valutama, ne samo američkom dolaru. Vest da bi Kina saudijsku naftu mogla da plaća u juanima to je samo potvrdila.
[adsenseyu4]
Političkih pritisaka SAD-a, dodaje Zdravković, sigurno ima ali i Rusija i Kina imaju svoju nezavisnu politiku. S druge strane, predviđen pad cena nafte nije se dogodio jer privrede na Istoku, u Aziji, nisu pale, iako je Zapad to predviđao.
„U ovom trenutku proizvođači nafte imaju za cilj da cena energenata prvo budu stabilna da bi mogli svoje državne budžete da formiraju, jer budžeti, pre svega zemalja Persijskog zaliva, direktno zavise od prodajne cene nafte. Pod dva, bitno je da uz predvidivost, cena bude što veća“, ističe ovaj energetičar.
Amerika nema mehanizme
Jedini mehanizam kojim Amerika može da utiče na cenu nafte sada je, smatra on, intervenisanje iz sopstvenih rezervi. Ali te količine nafte u njihovim rezervama su ograničene i Amerikanci su dobar njihov deo već iscrpli kada su prethodno pokušavali da intervenišu na svetskom tržištu nafte.
Ako ostane na snazi, najnovije smanjenje proizvodnje nafte će, po oceni analitičara, veoma zaoštriti tržište ukoliko se potražnja Kine u drugoj polovini godine vrati na 16 miliona barela dnevno. U tom slučaju bi cena nafte mogla da dostigne 100 dolara za barel.
Sto dolara za barel nije iznenađenje
Po oceni Zdravkovića ta cena, međutim, nije nerealna. On podseća da se indijska ekonomija koja je bila veoma pogođena kovidom mnogo brže oporavila nego što je bilo očekivano. S druge strane, ruska ekonomija nije potonula pod pritiskom sankcija, a Kina je opet zadržala predviđeni rast svoje privrede. Sve to je impliciralo da zemlje proizvođači imaju kome da prodaju svoju naftu.
„Kada je Rusija, naterana sankcijama, pokušala nađe zamenu za evropsko tržište, kupci su počeli da prave ugovore za budućnost. Goldman Saks je prošle godine predviđao da će cena nafte biti preko 100 dolara. Jednostavno, treba odvojiti naslove u mejn strim medijima od realnosti. Ako čitate izveštaje relevantnih kuća bilo na istoku ili na zapadu, cena nafte od 100 dolara nije nikakvo iznenađenje“, smatra Zdravković.
Komentarišući ocene da je do ovakvog poteza OPEK plus došlo da bi se eventualno predupredio scenario iz krizne 2008. kada su cene nafte za pola godine pale sa 140 na 35 dolara, on kaže da je cena nafte berzanska kategorija.
A na cene na berzi osim ekonomskih deluje i psihologija, odnosno percepcija investitora onoga što će se desiti, napominje naš sagovornik.
Iza ukrajinske pozornice mnogo veći ratovi
„Svet nije navikao na Rusiju otpornu na zapadne pritiske. Sada su svi svesni da je ruska ekonomija i ruska država mnogo otpornija nego što se pretpostavljalo, da je mnogo otpornija i kineska i indijska, a da je zavisnost pre svega arapskih petromonarhija od vlade u Vašingtonu ipak mnogo manja nego što se pretpostavljalo. Sve je to uticalo i utiče na cenu nafte koja ne može da bude takva kakva je bila 2008. godine,“ uveren je ovaj energetičar.
Rat u Ukrajini je, kako ističe, neka vrsta pozornice iza koje se u pozadini dešavaju neki mnogo veći ratovi – ekonomski ratovi, dedolarizacija, što je ključ svega.
Upravo usled rata u Ukrajini i sankcione politike Zapada prema Ruskoj Federaciji, ova odluka OPEK-a se na Zapadu doživljava kao izdaja, kao nož u leđa američkoj spoljnoj politici, zaključio je Zdravković.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
