Kada je jedan zatvorenik pitao da dobije vodu naterali su ga da popije razređivač. Član OVK naredio je dvojici pritvorenika da se skinu i imaju seks.
U ćelijama su ih napadali slepi miševi svuda po telu. Udarani su čekićem. Cigarete su im gašene po koži.
Ovo je samo deo svirepih metoda mučenja iz jednog od improvizovanih zatvora u Prizrenu, opisanog u optužnici koju je Specijalni sud za zločine na Kosovu i Metohiji podigao protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, prenose Novosti.
Pripadnici terorističke OVK terete se da su na nekoliko lokacija širom KiM i severne Albanije, u periodu od marta 1998. do septembra 1999. izvršili zločine protiv čovečnosti, ubistva, progone, mučenja i kidnapovanja nad najmanje 400 ljudi, za koje su smatrali da ne podržavaju OVK i kasnije privremenu vladu Kosova.
U pitanju su Srbi, Romi i Aškalije, katolici Albanci za koje se verovalo da sarađuju sa srpskim vlastima ili da komuniciraju sa Srbima, koji su podržavali Demokratski savez Kosova ili druge „neprijateljske“ partije.
Teška premlaćivanja i psihološko zlostavljanje
Osim detaljnih opisa zločina u optužnici se navodi da je „četvorka“ sa saradnicima imala ključne uloge u zločinima, nelegalnim otmicama, hapšenjima, mučenjima i ubistvima.
Kako se navodi, Tači, Veselji, Seljimi, Krasnići i drugi članovi udruženog zločinačkog poduhvata delili su „zajednički cilj da uspostave i sprovedu kontrolu nad celim Kosovom, koristeći nezakonito zastrašivanje, maltretiranje, nasilje, pa čak i uklanjanje onih koji su označeni kao protivnici, sprovodeći progone, hapšenja, zatvaranja i druge nehumane akte – torturu i ubistva“.
Četvorka je, tvrdi se u optužnici, davala instrukcije i naređenja u vezi sa „protivnicima“. Dokazi o tome postoje i u nekim policijskim dokumentima i internim propisima donošenim u okviru OVK. Da stvari budu još strašnije, optužnica tvrdi da su oni i lično, na terenu, učestvovali u nekim akcijama, uključujući zastrašivanje, saslušanja, maltretiranja.
„Između novembra 1998. i juna 1999. godine, pritvorenici u Klečki, držani su, između ostalog, u podrumskim prostorijama sa prljavim podovima, zidovima zamazanim krvlju, lošim higijenskim i sanitarnim uslovima…
Pojedini pripadnici OVK rutinski su podvrgavali zatočenike teškim premlaćivanjima i psihološkom zlostavljanju. Zatočenici, kojima su ponekad bile vezane oči, udarani su pendrecima, cevima i komadima žice, tukli su ih nogama, šakama i pretili smrću.
Mogli su da čuju i vide teško zlostavljanje drugih pritvorenika“, samo je jedan deo opisa mučenja iz optužnice.
„Nepodobne“ tukli lopatama, daskama i bejzbol palicama
Između ostalog se navodi da su ljudi u Klečku dovođeni i da su ih ubijali pripadnici OVK pod komandom Fatmira Ljimaja. Opisujući događaje u Mališevu, napisano je da su zatvorenici držani u prenatrpanim privremenim ćelijama, bez hrane, vode i medicinske nege.
„Redovno su tučeni gvozdenim šipkama, palicama, pesnicama, šutirani su, prećeno im je smrću. Mogli su da čuju i vide kako muče i druge zatvorenika nazivajući ih špijunima koji sarađuju sa Srbima“.
Po istom principu, postupalo se u Glogovcu i Prištini gde su zatvorenike tukli i lopatama, u Vitini, gde su „nepodobne“ udarali i daskama, u Likovcu i bejzbol palicama.
Pominje se da je jedan bračni par srpske nacionalnosti maltretiran u njihovoj kući, koju je OVK zapalio. Mučenja je bilo i u Uroševcu, školi u Gnjilanu, bivšoj policijskoj stanici u Suvoj Reci. Jednom Srbinu u Novom Brdu pripadnici OVK gurali su pištolj u usta.
U dokumentu suda se navodi da su u julu 1998. napadnuti Srbi u Orahovcu i okolnim selima, kidnapovani i prebačeni u bivšu policijsku stanicu u Mališevu, a da su optuženi bili prisutni u blizini, a Krasnići je čak i bio u prostoriji sa otetim ljudima.
Glavni mučitelj Srbinu odsekao glavu motornom testerom
U delu optužnice koji se odnosi na ubistva, navedeni su oni koji su direktno ubijeni ili su skončali od posledica mučenja i torture. Ubistva su se događala u logoru Likovac, u Jablanici i Lapušniku, gde su žrtve poslednji put viđene žive.
Istražitelji su naveli da je iz logora u Lapušniku odvedeno 30 zatvorenika. Podeljeni su u dve grupe od po 15 ljudi. Jedni su pušteni, a druga grupa je streljana na brdu Beriša. Među njima je, ranije je navođeno u javnosti, bio i profesor ruskog jezika, Albanac, kojeg je televizija iz Rusije zamolila da im bude prevodilac. To je platio životom.
Ubijanja je bilo u Drenovcu, Mališevu, Bajgori, Majacu, Lapaštici, Zlašu, Prizrenu, Orahovcu, Prištini…
U nekadašnjoj fabrici metala u Kukešu na severu Albanije, zatvorenici su svakodnevno maltretirani i na kraju ubijeni ili umrli od posledica mučenja. Ovde se kao glavni mučitelj pominje Sabit Geci, koji se u našoj javnosti spominjao kao zločinac koji je srpskom policajcu odsekao glavu motornom testerom.
Svaki događaj iz optužnice prate iskazi svedoka, čija su imena, kao i imena žrtava, tajni.
