Moskva je poslala poruku koja u Jerevanu teško može da prođe nezapaženo: menjanje operatera železnica u ovom trenutku moglo bi da izazove ozbiljan potres u čitavom transportnom sistemu zemlje.
Dok je premijer Jermenije Nikol Pašinjan u Varšavi uveravao da će ruska vojna baza u Gjumriju ostati i da Jerevan nema nameru da kvari odnose sa Moskvom, u Kremlju su reagovali na, kako ocenjuju, daleko osetljiviji potez – pokušaj da se Rusija potisne iz upravljanja strateškom infrastrukturom.
Inicijativa da se koncesiona prava nad železnicama, koje od 2008. godine kontroliše ćerka-firma RŽD – Južnokavkaska železnica (JKŽD), prebace trećoj zemlji, već je izazvala otvoreno upozorenje iz Moskve.
Kao mogući novi operateri pominju se Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati ili Kazahstan – države koje održavaju dobre odnose i sa Moskvom i sa Jerevanom. Ipak, u ruskoj prestonici smatraju da takav eksperiment nosi ozbiljan rizik.
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu ocenio je inicijativu kao „neprovereno rešenje“ koje može da uruši celu transportnu mrežu. „Sistem koji je građen gotovo dve decenije može se jednostavno slomiti preko noći.
Odgovornost za to, naravno, neće snositi nikakve ‘prijateljske zemlje’“, rekao je Šojgu u intervjuu za TASS. U toj poruci sadržana je i jasna politička nota – Moskva smatra da iza retorike o „transformaciji“ savezničkih odnosa stoji pokušaj redefinisanja strateškog balansa.
Pašinjan, sa druge strane, tvrdi da sadašnji model upravljanja odbija potencijalne investitore i koči realizaciju regionalnih projekata, posebno u kontekstu jermensko-azerbejdžanskog otvaranja komunikacija.
„Jermenija gubi strateške pozicije i konkurentske prednosti“, poručio je premijer, praktično predloživši da Jerevan otkupi koncesiona prava od ruske strane.
Međutim, ruski argumenti su konkretni i zasnovani na brojkama. Tokom 20 godina u infrastrukturu je, kako navode, uloženo više od 30 milijardi rubalja. Obnovljeno je 520 kilometara pruge, a posao obezbeđuje za više od 2,5 hiljade jermenskih građana.
Prema ruskom tumačenju, sistem izgrađen takvim ulaganjima nema jednostavan mehanizam zamene, niti je moguće bez posledica promeniti operatera preko noći.
Na širem planu, spor oko železnica uklapa se u složeniju geopolitičku slagalicu. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin upozorio je Jerevan da istovremeno članstvo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji i u Evropskoj uniji nije moguće.
Dodao je da Zapad koristi Jermeniju kao instrument u konfrontaciji sa Moskvom. Tako iza diplomatskih fraza o očuvanju vojne baze u Gjumriju izbija suštinsko pitanje – ko će kontrolisati ključne poluge jermenske ekonomije.
U međuvremenu, Mađarska je blokirala 20. paket sankcija EU i kredit Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra, što pokazuje koliko su odnosi unutar Evrope već opterećeni različitim interesima. Paralelno, pregovori Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država pomereni su za mart, čime se dodatno produžava period neizvesnosti.
Sve to stvara atmosferu u kojoj pitanje koncesije nad železnicom prerasta tehnički spor i postaje simbol šireg izbora – između postojećeg savezništva i traženja novih partnera.
Hoće li Jermenija proceniti da joj je promena operatera zaista potrebna ili će odustati pred upozorenjima o mogućem kolapsu sistema, zavisiće od političke računice koja se tek formira.
Jedno je sigurno: cena te odluke neće se meriti samo u kilometrima pruge, već i u smeru kojim će zemlja krenuti u narednim godinama.
