Za Srbiju se predlaže odgovarajući pritisak, za BiH obuka vojnika po „ukrajinskom modelu“, a za tzv. Kosovo nova platforma saradnje s NATO-om
Za Parlamentarnu skupštinu NATO koja je nedavno u status pridruženog člana unapredila Skupštinu tzv. Kosova, pripremljen je i izveštaj koji pokazuje kakve su namere Severnoatlantske alijanse prema Srbiji.
Odnosno kako bi želela da se obruši na nju i kada je u pitanju Kosovo i Metohija, ali i kada je reč o Republici Srpskoj.
Pod nazivom „Zapadni Balkan: novi bezbednosni izazovi na pragu NATO-a“ izveštaj je sastavio engleski lord Mark Lankaster i u njemu praktično predlaže ograničavanje postojećih ovlašćenja Republici Srpskoj do neprepoznatljivosti, a daje i nove ideje kada je reč o saradnji tzv. Kosova i NATO-a.
Što se tiče Srbije, njoj je namenjen „odgovarajući pritisak“, rečeno u stilu engleskih lordova.
Ukrajinski model
tački 78 izveštaja navodi se da na prvom mestu NATO saveznici, Evropska unija i njihovi partneri „moraju da nastave da vrše odgovarajući pritisak na Beograd i Prištinu da odblokiraju dijalog“, a sve u cilju normalizacije odnosa, kako se navodi.
Kako se ne traži od Prištine da prizna Beograd, već obrnuto zarad „normalizacije odnosa“, jasno je kome je pritisak NATO i partnera namenjen.
NATO saveznici moraju da učine više u regionu, naročito na „Kosovu“ i BiH, šire govoreći to uključuje veće angažovanje sa partnerima sa Zapadnog Balkana u NATO institucijama, inicijativama i misijama, piše u izveštaju u jednoj od završnih tački.
To podrazumeva novi pristup zajedničkim vežbama i obuci, sugeriše lord Lankaster i predlaže za BiH „ukrajinski model“ koji primenjuje britanska vojska koja trenutno radi sa ukrajinskim vojnicima.
To nije i jedina inovativna ideja ovog izveštaja: dve zaslužuju posebnu pažnju.
Razvlašćivanje Srpske
Jedna se odnosi na pritisak koji EU, Velika Britanija i SAD treba da izvrše na BiH kako bi izvršila suštinske konstitutivne reforme. Posebne izazove u tom smislu predstavlja politička centralizacija, razvijanje izvan modela konstitutivnih naroda i smanjivanje prava na veto uključenih strana, kako piše u izveštaju.
Kao potporu za tvrdnju o prevaziđenosti modela tri konstitutivna naroda izveštaj se (tačka 13) poziva na presudu Evropskog suda za ljudska prava. Radi se o slučaju Sejdić-Finci protiv BiH u kojem je presuđeno u korist ovog Roma i Jevrejina koji su se žalili da im je tripartitnim ustrojenjem Predsedništva BiH, narušeno demokratsko pravo da budu birani u ovo telo.
U dokumentu NATO-a tako su neobično otvoreno i direktno data „uputstva za korišćenje“ BiH i razvlašćivanje Republike Srpske upakovana u birokratski jezik izveštaja, a opet tako nedvosmislena, da liče na ono što se nekad u Bosni zvalo „svilen gajtan“.
Može se pretpostaviti da se pod centralizacijom podrazumeva utapanje RS u BiH i njeno nestajanje, kao što bi srpska strana isparila i iz „prevaziđenog modela“ tri konstitutivna naroda, a iz ruku bi im bilo izbijeno i pravo veta kao poslednja linija odbrane sopstvenih interesa.
Povod za takve pretpostavke ne daju ni teorije o britanskim zaverama, ni animozitet Srba prema NATO-u koji ga je bombardovao s obe strane Drine, već ono što piše u samom izveštaju. Ali na drugom mestu.
U tački 26 i 28 jasno je navedeno da je Republika Srpska kamen spoticanja za NATO integracije BiH.
Glavna prepreka za usvajanje Akcionog plana za članstvo (MAP) bilo je protivljenje rukovodstva RS da učestvuje u ovom programu, navodi lord Lankaster. A zatim dodaje i da su iz Komisije za saradnju sa NATO-om povučeni srpski predstavnici.
Iako se ne kaže direktno, da se naslutiti da u slučaju neposlušnosti RS treba da bude spreman i odgovor. Engleski lord poziva u izveštaju da se misiji EUFOR-a u BiH obezbede neophodna sredstva i budžet „kao sredstvo za suprotstavljanje opasnim trendovima u zemlji da se razbije posleratni dogovor“.
Od tog dogovora, kao što se vidi iz izveštaja, jača je sudska presuda Sejdić-Finci na koju se autor poziva kada traži konstitutivne reforme u BiH.
Partnerstvo za Kosovo
Druga inovativna ideja ovog izveštaja odnosi se na tzv. Kosovo i njegove oružane snage.
Posebno poglavlje bavi se Kosovskim bezbednosnim snagama (KBS), još jednom institucijom koja, kao ni razdruživanje konstitutivnih naroda, nije bila predviđena potpisanim međunarodnim sporazumima.
Konstatuje se da od 2018. Kosovo povećava ulaganja u KBS, da su se modernizovali neodređenom količinom dronova „bajraktar“ kupljenih od Turske i protivtenskovskim raketama „džavelin“ čiju je prodaju odobrila američka vlada. U sledećoj tački 39 nabrajaju se međunarodne misije i vojne vežbe u kojima su učestvovale KBS, uglavnom sa američkom i britanskom vojskom.
Podseća se i na glasanje Skupštine tzv. Kosova iz 2018. da u narednoj deceniji KBS transformiše u oružane snage „Kosova“.
Zatim na protivljenje Srbije takvom potezu jer je u neskladu sa međunarodnim sporazumima i odgovor generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga i tadašnje ambasadorke Britanije pri UN Karen Pirs da je na Kosovu da odluči o tome.
Kad smo utvrdili osnovne postavke oko oružanih snaga Kosova, poput Srbija se protivi njihovom osnivanju, mi ne, sledi i konkretan predlog.
Saveznice se pozivaju da razmotre članstvo tzv. Kosova u NATO programu Partnerstvu za mir, „što će omogućiti bolju platformu za saradnju“, kako se navodi u tački 80d izveštaja.
Ovo je nova ideja i prvi put se otvoreno predlaže pristupanje tzv. Kosova Partnerstvu za mir, programu u kojem Srbija već učestvuje. Možda bi baš iz tog razloga Srbija trebalo da razmisli da li joj je mesto u istom programu u kojem je i tzv. Kosovo.
Kina glavni konkurent
Pominju se, neizbežno, i strani uticaji koje treba suzbiti kada je u pitanju Zapadni Balkan: vrlo konkretno se izdvaja Kina, a naravno tu je i Rusija.
Kada je u pitanju NATO, strateško takmičenje se odvija širom planete, ali to što se ono odvija na pragu alijanse na Zapadom Balkanu je od posebnog značaja, naglašava se u izveštaju.
A onda se odmah u sledećoj rečenici pominju Rusija i Kina za koje se navodi da imaju široke veze s regionom, ali i da je Kina najveći takmac.
Naglašava se da bi EU trebalo više da se ekonomski angažuje u regionu kako bi se suprotstavila uticaju Kine (tačka 82c).
Valjda da bi EU znala čemu ekonomski treba da parira, u izveštaju se beleži da je Kina investirala na Zapadnom Balkanu 32 milijarde evra između 2009. i 2022. Ali i da je postala najveći pojedinačni investitor u Srbiji sa ulaganjem od 1,4 milijarde evra u 2022.
Naglašava se da postoji saradnja i u vojnoj industriji kada su u pitanju Srbija i Kina, odnosno da je Kina postala najveći snabdevač oružjem i vojnom opremom naše zemlje.
U izveštaju lorda Lankastera neizostavno je svoje mesto pronašla i Rusija za koju se navodi da je njen glavni uticaj na Zapadnom Balkanu politički (tačka 63).
Konstatuje se da su odnosi Moskve i Beograda posebno prijateljski, a da su još čvršće veze Rusije i Srpske. Navodi se i da se Rusija „dosledno protivi nezavisnosti Kosova“. Dok je Dodik, kako se ističe, evropski lider koji je najviše puta bio u Moskvi od početka sukoba u Ukrajini.
Što je veoma neobično onima koji pišu izveštaje u kojima savetuju normalizaciju odnosa Beograda i Prištine kroz „odgovarajući pritisak“, a za Republiku Srpsku predlažu samoukidanje kroz konstitutivne reforme.
Jelena Čalija (rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
