Operacija Rajnhart, poznata kao najveća kampanja ubistava tokom holokausta, bila je gora nego što su istoričari zamišljali. U samo tri meseca, najmanje 1,32 miliona Jevreja je poginulo što je gotovo jedna četvrtina svih jevrejskih žrtava koje su stradale tokom Drugog svetskog rata.
Podatak se temelji na starom skupu podataka koji sadrži broj Jevreja koji su bili prisiljeni da iz svojih domova odu na vozove koji su ih, zatim, odveli u logore smrti u Poljskoj poznate kao Belzec, Sobibor i Treblinka.
Tamo je većina žrtava ubijena u gasnim komorama. Ovaj skup podataka dopustio je istraživaču Leviju Stoneu, profesoru biomatematike na Univerzitetu u Tel Avivu u Izraelu i profesoru matematike na Univerzitetu RMIT u Melburnu, u Australiji, da proceni stopu kojom su nacisti ubili svoje žrtve tokom operacije Rajnhart.
Stoneova analiza pokazuje kako su nacisti radili na svom ,,cilju uklanjanja celokupnog jevrejskog naroda u okupiranoj Poljskoj u što je moguće kraćem vremenu, uglavnom u roku od tri meseca”, rekao je Stone.
Masovno ubistvo dogodilo se brzo i u potpunoj tajnosti, što je ,,osiguralo da jevrejski narod nema priliku da pruži otpor”, rekao je Stone. Razmer ubijanja dogodio se tako brzo i bio je toliko ekstreman da prelazi onaj iz genocida u Ruandi 1994., koji se često smatra najintenzivnijim genocidom 20. veka.
Šta je bila operacija Rajnhart?
Za samo 21 mesec, od marta 1942. do novembra 1942., operacija Rajnhart je oduzela živote 1,7 miliona ljudi. Ipak, najveći deo ubistava dogodio se tokom septembra, oktobra i novmbra 1942. godine. Razlog ubistvenog udara može se povezati sa Adolfom Hitlerom, kao i Hajnrihom Himlerom, žestokog naciste, koji je u julu 1942. objavio da gotovo svaki Jevrej u opštoj vladi (u Poljskoj okupiranoj od strane Nemačke) treba „likvidirati“ do kraja godine. Ova zapovest podstakla je da se krene u operaciju Rajnhart.
Deutsche Reichsbahn, nemačka nacionalna železnica, držala se strogog rasporeda u dostavi žrtava. Međutim, nacisti su uništili detaljne podatke o tim ubistvima. No, Icak Arad, izraelski istoričar holokausta, uspeo je da prikupi podatke o ubistvima. Arad je prikupio Reichsbahn podatke o 480 deportacija vozova iz 393 poljskih gradova i geta, beležeći ,,lokaciju, broj žrtava svakog prevoza i konačnu destinaciju za smrtonosne logore”, rekao je Stone. ,,Skup podataka već godinama stoji, ali gotovo niko ga nije proučavao, verovatno zato što je predmet tako osetljiv.”
Trenutno postoji akademski interes za modeliranje i kvantifikovanje ratova, sukoba i genocida, rekao je Stone. Dakle, kad je došao do Aradovog skupa podataka, Stone je rekao: ,,Brzo sam postao zaokupljen projektom.” Gotovo svaka žrtva koja je stigla u ova tri logora smrti ubijena je, tako da je skup podataka služio kao izvanredan dokaz za ubistvo, rekao je Stone. Nakon što je smanjio broj, Stone je otkrio da je tokom ta tri meseca ubijeno najmanje 1,32 miliona ljudi, što iznosi oko 15.000 ubistava dnevno.
Sve u svemu, između 5,4 miliona i 5,8 miliona Jevreja ubijeno je tokom holokausta, piše u Stoneovom istraživanju.
Genocid u Ruandi
Stone je odlučio ići korak dalje, upoređujući stopu smrtnih slučajeva tokom ta tri meseca s onom u genocidu u Ruandi. Za vreme tog masakra, ljudi iz Hutua ubili su do 800.000 žrtava Tutsija u samo 100 dana. No, uprkos hiperintenzivnom ubijanju koje se dogodilo u Ruandi, taj događaj bledi u poređenju sa stopom ubistava za tri meseca koje je Stone pregledao.
Da bi uporedio svaku katastrofu u istom vremenskom razdoblju, Stone je pogledao 100 dana od holokausta, od 27. jula do 4. novembra 1942. godine. Kada je izračunao broj smrtnih slučajeva iz Belzeca, Sobibora i Treblinke (ukupno oko milion), broj ljudi koje su ubili odredi smrti (301.000) kao i broj žrtava u Aušvicu (oko 91.000), otkrio je da je ubijeno 1,47 miliona žrtava, ili oko 445.700 ubistava mesečno.
Poređenja radi, stopa ubistava u Ruandi bila je oko 243.300 mesečno. ,,Početak tvrdnje da je stopa ubijanja u Ruandi bila veća od holokausta je i pogrešna i nikada nije empirijski dokazana”, rekao je Stone. ,,Po mom mišljenju, to nam govori više o potrebi kvantifikovanja sukoba i ratova s više napora, nego potrebe za poređenjem genocida.”
Istoričari obično nisu stručnjaci za statistiku, pa je nova studija ,,vrlo korisna i informativna”, rekao je Kristofer Brovning, profesor istorije na Univerzitetu Severne Karoline u Kapel Hilu, koji nije bio uključen u istraživanje. Međutim, uprkos Stoneovoj tvrdnji da je ovo pitanje nedovoljno poznato, Brovning je tvrdio da su se i drugi istraživači bavili neujednačenim, metodičnim načinom na koji su nacisti ubijali svoje žrtve.
Primer, u svojoj knjizi ,,Obični ljudi: rezervni policijski bataljon 101 i konačno rešenje u Poljskoj” Brovning je napisao: ,,Sredinom marta 1942., nekih 75 do 80 posto svih žrtava holokausta bilo je još uvek živo, dok je 20 do 25 posto nestalo, a samo 11 meseci kasnije, sredinom februara 1943., procenti su bili upravo obrnuti”.
Osim toga, genocid u Ruandi i holokaust bili su vrlo različiti događaji, što je otežavalo upoređivanje, istakao je Brovning. To je zato što postoje dve vrste stope ubistava: prosečna i krajnja. Ako poredimo prosečnu stopu ubistava glavne četiri godine holokausta sa stopom 100-dnevnog genocida u Ruandi, onda je došlo do intenzivnije, prosečne stope ubistava u Ruandi.
(dnevno.hr)
POTRAŽITE NAS I NA OVOJ MREŽI:
Webtribune vesti, by webtribune
