U Senatu SAD pokrenuta je nova inicijativa koja bi mogla uneti dodatnu tenziju u već složen odnos Vašingtona i Moskve.
Dvostranačka grupa američkih senatora predstavila je predlog zakona kojim bi se zamrznuta ruska sredstva pod američkom jurisdikcijom preusmeravala na račun sa obračunom kamate, a odatle svaka tri meseca koristila za finansiranje pomoći Ukrajini.
Glavni pokretači ove ideje su republikanski senator Džim Riš i njegov demokratski kolega Šeldon Vajthaus. Njima su se pridružili i senatori Džin Šahin, Ričard Blumental, Čak Grasli i Lindzi Grejem.
Po njihovoj računici, radi se o imovini vrednoj oko pet milijardi dolara, a predlog predviđa da najmanje 250 miliona dolara sa tog računa odlazi za Kijev svakih 90 dana.
Važno je podsetiti da ovo nije prvi put da se govori o korišćenju ruskih sredstava. Prethodnih meseci, Spiegel je pisao kako američki predsednik Donald Tramp insistira da evropske zemlje takođe uključe zamrznutu rusku imovinu u finansiranje, i to kao preduslov za nove restriktivne mere prema Moskvi.
U istom tonu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno je izjavila da EK predlaže upotrebu ruske imovine za obezbeđivanje kredita Ukrajini, u okviru 19. paketa restriktivnih mera.
Podsećanja radi, nakon početka događaja u Ukrajini 2022. godine, SAD, EU, Japan i druge zapadne zemlje uvele su restrikcije protiv Centralne banke Rusije.
Tada je blokiran deo rezervi, ali tačan iznos nikada nije zvanično potvrđen. Prema izveštaju Centralne banke Rusije iz juna 2021. godine, oko 288 milijardi dolara bilo je raspoređeno u Austriji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemačkoj, Kanadi, SAD, Francuskoj i Japanu, dok je dodatnih 63 milijarde bilo u drugim jurisdikcijama.
Početkom 2022. godine, gotovo polovina ukupne imovine od 630,6 milijardi dolara nalazila se u ključnim rezervnim valutama.
Danas je na snazi šema G7 i Evropske unije kojom se prihod od zamrznute ruske imovine koristi kao osnova za kredite Ukrajini u vrednosti od 50 milijardi dolara. To, međutim, otvara pitanje šta bi mogla biti reakcija Moskve.
Zvaničnici su već više puta upozorili da će odgovoriti recipročno ako dođe do trajne konfiskacije. Procene koje prenosi RIA Novosti govore da bi posledice takvog poteza za zapadne ekonomije mogle iznositi najmanje 285 milijardi dolara, od čega bi 238 milijardi palo na teret zemalja Evropske unije.
U igri su, dakle, ogromne sume, ali i političke poruke koje izlaze van samog finansijskog okvira. Dok Vašington i Brisel traže način da stabilizuju podršku Ukrajini bez dodatnog opterećenja sopstvenih budžeta, na stolu se nalazi rešenje koje nosi ozbiljan rizik od novih kontra-mera.
A pitanje koje lebdi u vazduhu ostaje isto – da li ovakvi potezi ubrzavaju izlazak iz krize ili je, naprotiv, produžavaju i čine skupljom za sve uključene strane?
Takvi potezi nose dalekosežne posledice koje prevazilaze trenutnu politiku. Ako se jednom uspostavi praksa da se tuđa sredstva mogu trajno oduzeti, poverenje u zapadne finansijske institucije biće nepovratno narušeno.
Investitori i države mogli bi uvek računati s tim da i njihova sredstva mogu postati meta, što stvara osećaj nesigurnosti i nepredvidivosti. Upravo zbog toga sve više zemalja poslednjih godina povlači zlato iz trezora u SAD i Velikoj Britaniji, tražeći sigurnost u sopstvenim granicama.
Paralelno, primetan je i odmak od dolara i evra kao dominantnih valuta, što dodatno nagoveštava da se globalni finansijski sistem tiho ali temeljno pomera u novom pravcu.
Webtribune.rs
