Američka administracija iznenadila je mnoge kada se ispostavilo da je lista razloga zbog kojih stranci mogu ostati bez ulaska u zemlju tiho proširena.
U dokumentima koji su privukli pažnju navodi se da se među faktorima sada uzimaju u obzir rak, gojaznost, dijabetes, astma i različita srčana oboljenja: To je detalj koji je, prema pisanju Washington Posta, izazvao prilično živu raspravu u diplomatskim i pravnim krugovima.
Prema informacijama iz izvora upoznatih sa procedurama, odluka je usvojena uz obrazloženje da određena zdravstvena stanja mogu postati potencijalni finansijski teret u situacijama kada je potrebno dugotrajno ili skupo lečenje.
I dok deo stručnjaka ističe da se ovde zapravo radi o pokušaju da se unapredi finansijska sigurnost sistema, drugi napominju da će kriterijumi verovatno najviše pogoditi ljude koji žele dugoročno da žive u SAD, što je već otvorilo niz pitanja iza zatvorenih vrata.
U proceduri je sada još jedan sloj provera koji se odnosi na lična sredstva podnosilaca: Iznosi kojima raspolažu, mogućnost samostalnog izdržavanja tokom boravka, ali i broj osoba koje zavise od njih, uključujući decu i stare roditelje.
U nekim slučajevima razmatraju se i specifične životne okolnosti, poput posebnih potreba ili određenih ograničenja u svakodnevnom funkcionisanju. Sve to, kako tvrde sagovornici američkih medija, ulazi u procenu ukupne sposobnosti kandidata da tokom boravka ne postane dodatno opterećenje državnim fondovima.
U senci tog dela odluke provlači se još jedna stavka, manje vidljiva široj javnosti, ali važna za razumevanje nove prakse. Strani državljani koji konkurišu za boravak ili rad u Sjedinjenim Državama biće proveravani i kroz poseban segment koji se odnosi na eventualne antisistemske stavove, veze sa zabranjenim grupama ili aktivnosti koje se smatraju problematičnim u savremenim međunarodnim odnosima.
U praksi to znači da se uvodi širi okvir bezbednosnih provera, ponekad nerazgovetnih u formulaciji, što otvara prostor za različita tumačenja.
Charles Wiler, viši pravnik iz organizacije Catholic Immigration Legal Network, ukazao je da će nova procedura verovatno najviše uticati na one koji planiraju trajni boravak.
Kako je rekao za američke medije, situacija bi mogla postati složenija nego ranije, jer se sada svaki deo dosijea posmatra u mnogo širem kontekstu nego do sada, što može iznenaditi mnoge kandidate koji očekuju rutinski proces.
Dok aktuelni predsednik SAD Donald Tramp nastavlja da provodi politiku koja se oslanja na preciznije filtriranje dolazaka, deo javnosti pokušava da razume gde se tačno povlači linija između zaštite sistema i preteranog stezanja kriterijuma. U diplomatskim krugovima već kruže pitanja o tome da li će se lista proširivati ili menjati, jer se čini da je novi pristup tek na početku primene.
I možda baš zato, u ovom trenutku deluje kao da je sve što se uvodi samo prvi korak u većoj reorganizaciji kriterijuma za ulazak u zemlju. Kako će se nova pravila razvijati i koliko će uticati na ljude koji pokušavaju da započnu život u Sjedinjenim Državama, ostaje tema koja će se tek otvarati u mesecima koji dolaze.
