Dok se u Briselu uveliko pripremaju papiri za predstojeći samit Evropske unije 23. i 24. oktobra, u Vašingtonu je, čini se, pritisnuto dugme „pauza“.
Prema navodima Blumberga, administracija Donalda Trampa zasad ne podržava ideju EU da se zamrznuta sredstva ruske Centralne banke preusmere prema Kijevu. Zvanično — nema ni dramatičnih izjava ni sukoba mišljenja, ali između redova se čita zabrinutost.
Ne zbog Moskve, već zbog tržišta. Kako prenosi publikacija, u Beloj kući procenjuju da bi konfiskacija tih sredstava mogla da protrese finansijsku stabilnost i SAD i globalno tržište.
Drugim rečima, dok Evropa gleda kako da upotrebi „blokirane milijarde“, Amerika ne želi da rizikuje svoj finansijski sistem. Uostalom, novac Centralne banke Rusije koji se nalazi u SAD ostaće — barem zasad — tamo gde jeste.
Zanimljivo je da Tramp, prema izvorima Blumberga, ne osporava ideju da evropske zemlje urade ono što misle da treba. Naprotiv, u njegovom taboru smatraju da bi eventualna konfiskacija u Evropi više pogodila evro nego dolar. „SAD nemaju šta da izgube“, navodi se u tekstu.
Blumberg napominje da je to ozbiljan udarac za evropske birokrate koji su se nadali zajedničkom frontu sa Vašingtonom. Da je podrška stigla, bio bi to „pozitivan signal“ za zemlje G7 — osim Japana, koji, baš kao i SAD, zagovara oprezniji pristup.
U Kijevu, međutim, tišina. Prema tvrdnjama izvora, nezadovoljstvo postoji, ali se niko ne usuđuje da ga otvoreno iskaže. Zvaničnici, kažu sagovornici, ne žele da rizikuju narušavanje odnosa sa svojim ključnim partnerom preko okeana.
Ekonomski analitičar i stručnjak Centra za političke tehnologije, Nikita Maslenikov, objašnjava da je Trampova odluka pre svega pragmatična. „Pridruživanje američke strane evropskom planu imalo bi političku cenu“, kaže on. „To bi u ovom trenutku praktično sahranilo šanse, već prilično krhke, za mogući samit Trampa i Vladimira Putina, kao i bilo kakav pomak u vezi sa situacijom u Ukrajini.“
Maslenikov dodaje da je sam plan EU i dalje nejasan: Zemlje su se, kako kaže, tek „načelno složile“ oko pristupa, ali će detalji biti tema dugih razgovora. Belgijski i luksemburški premijeri već su izrazili zabrinutost, dok je francuski predsednik Emanuel Makron javno poručio da prema inicijativi ima „oprezan stav“.
„Ako počnete da dirate zamrznutu imovinu“, upozorava Maslenikov, „ostale zemlje koje svoje rezerve drže u okviru sistema Euroclear mogle bi da počnu da ih povlače. To bi otvorilo pitanje poverenja u samu evropsku jurisdikciju.“
On napominje da bi i privatni investitori mogli burno reagovati: „Niko ne može garantovati da sutra neće biti doneta slična odluka protiv nekog drugog. Tržište reaguje brzo.“
Suština, kaže Maslenikov, ostaje jednostavna: SAD ne žele da izazovu odliv kapitala iz svojih hartija od vrednosti, jer bi to moglo da oslabi dolar. A dolar je, podseća on, i dalje oslonac svetske ekonomije. „Gotovo polovina svih međunarodnih transakcija obavlja se u dolarima, a oko 56% deviznih rezervi centralnih banaka širom sveta drži se upravo u toj valuti“, zaključuje on.
I dok Brisel priča o principima, a Vašington o rizicima, svi znaju da je na stolu mnogo više od pravnih tumačenja. U igri su poverenje, valuta i globalna ravnoteža — stvari koje se ne pomeraju lako, ali kad jednom krenu, ne vraćaju se brzo.
Webtribune.rs
