Između Varšave i Berlina već neko vreme tinja napetost zbog osetljivih istorijskih pitanja, ali najnoviji slučaj kao da je dodatno potpalio osećaj da se ne poštuju granice pristojnosti.
U centru pažnje našao se aukcioni dom Felzmann iz grada Nojsa, za koji je magazin Spiegel objavio da planira prodaju više od 600 dokumenata i predmeta povezanih sa periodom koji je ostavio najdublje tragove u evropskoj istoriji.
I tu priča počinje da dobija na težini, jer među najavljenim predmetima nisu samo opšti artefakti, već i lični dokumenti žrtava tadašnjeg režima.
Poljsko Ministarstvo kulture reagovalo je gotovo momentalno: U zvaničnom saopštenju navodi se da „najoštrije osuđuje postupke aukcione kuće u Nojsu“ i da se nikako ne može prihvatiti da se „sećanje na žrtve zločina tretira kao roba“.
To je izjava koja je, prema rečima pojedinih poljskih zvaničnika, rezultat dubokog nezadovoljstva načinom na koji se istorijska sećanja izlažu komercijalizaciji, kao da je reč o običnim antikvitetima.
Ministarstvo kulture Poljske zatražilo je od organizatora da pokažu, kako se navodi, „osnovnu pristojnost“, da zaustave proces prodaje i da predmete vrate institucijama koje čuvaju tragove o žrtvama događaja iz tog vremena.
Paralelno s tim, oglasio se i poljski MIP, jasno poručujući da predmeti povezani sa događajima iz perioda Drugog svetskog perioda „ni pod kojim okolnostima ne treba da završe u komercijalnom opticaju“.
A kada se pogleda šta je zapravo bilo planirano da se nađe na aukciji, postaje jasno zašto su reakcije toliko snažne: Dokumenta žrtava, uključujući pisma ljudi koji su se tada nalazili u logorima, pojedina identifikaciona dokumenta koju su izdavale tadašnje bezbednosne službe, kao i propagandni materijali, među kojima i antijevrejski plakati.
Tu su i beleške Artura Libehenšela, čoveka koji je bio komendant logora Aušvic, a takvi sadržaji nose emotivnu težinu koja retko koga ostavlja ravnodušnim.
Cena početnog lota planiranog za prodaju bila je 180 evra, a sam događaj nosio je naziv: „Sistem terora. Tom II. 1933–1945“. Već i samo ime ostavlja osećaj nečeg što je previše delikatno da bi se našlo na listi predmeta za licitaciju.
I mada aukciona kuća tvrdi da je njihov cilj čuvanje istorijskih materijala, kritičari u Poljskoj upozoravaju da se time briše granica između edukacije i profita.
Da li će aukcija biti definitivno zaustavljena, ostaje da se vidi, jer se priča sada preliva i u diplomatske vode. A upravo u takvim trenucima, kada se prošlost ponovo otvara pred očima savremenika, postavlja se pitanje koliko je svet spreman da se suoči sa osetljivim nasleđem – i da li se granica između čuvanja istorijske istine i komercijalne zloupotrebe može povući dovoljno jasno da spreči nove sporove.
Webtribune.rs
