Američki mediji su ovih dana izneli verziju događaja koja je odjeknula daleko van Vašingtona: kako je, prema njihovim navodima, predsednik Venecuele Nikolas Maduro zajedno sa suprugom uhvaćen tokom precizno planirane operacije američkih specijalnih jedinica.
Ispod površine zvaničnih saopštenja provlači se jedna neugodna reč – unutrašnje curenje informacija, ili, kako bi mnogi rekli, izdaja iz najbližeg okruženja.
Detalje je, korak po korak, razotkrio The New York Times, pozivajući se na izvore upoznate sa operacijom. Ključ uspeha, tvrde ti izvori, nije bio samo u tehnologiji i vojnoj sili, već u informacijama koje su stizale iz samog vrha venecuelanske vlasti.
CIA je, prema tim navodima, imala doušnika unutar vlade Venecuele, osobu koja je američkim službama dostavljala sve što je bilo potrebno – od kretanja predsednika do trenutka kada je lociran i savladan. Uz to, izvori navode da su informatori postojali i među venecuelanskim oficirima, dok su Amerikanci paralelno prikupljali obimne obaveštajne podatke koristeći sopstvene dronove.
U samoj operaciji učestvovala su dva odreda elitne jedinice Delta. Jedan su činili vojnici sa iskustvom sa Bliskog istoka, drugi oni koji su ranije delovali na afričkom kontinentu. Mesecima su analizirani Madurovi svakodnevni putevi, mesta na kojima se zadržavao, obrasci ponašanja koji se ponavljaju – sve ono što, u ovakvim akcijama, pravi razliku između uspeha i potpunog debakla.
Da ništa nije prepušteno slučaju potvrdio je i Mik Malroj, bivši pripadnik CIA i zvaničnik Pentagona. On je naglasio da je cela akcija zahtevala izuzetno detaljnu pripremu, precizno planiranje i besprekornu koordinaciju između boraca Delte i vazdušne podrške. U praksi, to znači sate simulacija, alternativne scenarije i spremnost na odlaganje u poslednjem trenutku.
A odlaganja je bilo. Prema izvorima televizije ABC News, prvobitni plan bio je da se Maduro uhvati 25. decembra, na dan kada katolici širom sveta obeležavaju Božić.
Međutim, plan je pomeren zbog, kako se navodi, hitnije akcije – vazdušnih udara na ciljeve Islamske države u Nigeriji. Nakon toga, operacija je još nekoliko puta odlagana, ovog puta zbog loših vremenskih uslova u Venecueli.
O samom upadu govorio je i Donald Tramp, predsednik SAD, tokom jedne konferencije za novinare. Prema njegovim rečima, u trenutku kada je započeo upad, Maduro je pokušao da pobegne u bunker i zaključa se, ali mu specijalci to nisu dozvolili.
Za 47 sekundi zgrada je, kako je opisao, bila potpuno očišćena, uz neutralisanje pripadnika obezbeđenja i hapšenje predsednika. Maduro je, tvrdio je Tramp, bio pod pojačanom zaštitom, praktično u tvrđavi.
Govorio je o brzini i odlučnosti specijalaca, o razbijanju čeličnih vrata i akciji koja je, po njegovim rečima, trajala svega nekoliko sekundi. Dodao je da nikada ranije nije video nešto slično.
Ceo događaj pratili su u realnom vremenu američki lider, više visokih zvaničnika i generala. Posmatrali su prenos sa kamera koje su specijalci nosili na uniformama. Kasnije je Tramp to uporedio sa napetim spektaklom. Izvori CNN-a navode da su u trenutku upada Maduro i njegova supruga Silija Flores bili u spavaćoj sobi. Uhvaćeni su tokom noći, dok su spavali.
Nakon hapšenja, potpredsednica Venecuele Delsi Rodrigez, koja je zvanično preuzela upravljanje državom, oštro je reagovala. Optužila je Sjedinjene Države za ozbiljno kršenje međunarodnih normi i zatražila da se predsednik vrati, naglašavajući da je on bio i ostaje legitimni lider zemlje.
Poručila je i da Venecuela nikada neće pristati da postane američka kolonija. Ubrzo potom, Karakas je Ujedinjenim nacijama uputio hitan zahtev za sazivanje vanredne sednice Saveta bezbednosti povodom postupaka SAD.
Ni ministar spoljnih poslova Ivan Hil Pinto nije ostao tih. Poručio je da nijedan kukavički napad, kako ga je nazvao, neće slomiti snagu naroda koji će, prema njegovim rečima, iz ove situacije izaći kao pobednik.
Zahtev Venecuele za hitno zasedanje Saveta bezbednosti UN već su podržale Kolumbija i Rusija. Kako će se dalje razvijati ovaj slučaj, i koliko će daleko ići političke posledice jedne noćne akcije koja je trajala manje od minuta, ostaje da se vidi. U međunarodnoj politici, ovakvi potezi retko ostaju bez dugog repa.
