13.novembra prošle godine, Tereza Mej je iskoristila priliku na godišnjem govoru premijera da iznese pregled nove britanske strategije nakon Bregzita. Velika Britanija namerava da ponovo uspostavi svoje Carstvo (Globalna Britanija) promovisanjem međunarodne besplatne razmene uz pomoć Kine i izbacivanjem Rusije iz međunarodnih instanci uz pomoć svojih vojnih saveznika – SAD, Francuske, Nemačke, Jordana i Saudijske Arabije, piše Tijeri Mejsan.
Retrospektivno, svi elementi koje možemo videti danas su pomenuti u ovom govoru, čak iako ih tada nismo odmah shvatili.
Vratimo se korak unazad. 2007. godine je ruski predsednik Vladimir Putin govorio na konferenciji o bezbednosti u Minhenu. On je istakao da je unipolarni svet predložen od strane NATO-a po suštini bio antidemokratski i pozvao je evropske države da se sklone od ove američke fantazije. Bez odgovora na ovaj suštinski komentar o odsustvu demokratije u međunarodnim odnosima, NATO je osudio želju Rusije da oslabi koheziju ovog saveza kako bi ga lakše ugrozio.
[adsenseyu1]
Međutim, britanski stručnjak Kris Doneli je od tada poboljšao ovu retoriku. Kako bi oslabili Zapad, Rusija je navodno pokušavala da delegitimiše njihov ekonomski i društveni sistem, osnovu za njihovu vojnu moć. To bi bio skriveni motiv iza ruskih kritika, posebno u medijima. Napomenimo da Doneli nije reagovao ništa više nego što je NATO na esencijalni komentar Vladimira Putina, mada zašto se truditi oko raspravljanja o demokratiji sa osobom koja je prvenstveno osumnjičena za autoritarizam?
Verujem da je Doneli tačan u svojoj analizi i da je Rusija tačna u svom cilju. Zapravo, Velika Britanija i Rusija su dve dijametralno suprotne kulture.
Britanija je društvo zasnovano na klasama, sa tri nivoa nacionalnosti utvrđenih zakonom i pomenutim na svim identifikacionim dokumentima, dok je Rusija – poput Francuske – nacija stvorena zakonom, gde su svim građanima “jednaka prava“ i gde je britanska podela između građanskih prava i političkih prava nezamisliva.
Cilj društvene organizacije u Velikoj Britaniji je akumulacija bogatstva, dok je u Rusiji cilj izgradnja lične individualne ličnosti. Dakle, u Velikoj Britaniji je vlasništvo nad zemljištem u velikoj meri koncentrisano na samo par ruku, za razliku od Rusije, a posebno Francuske. Gotovo je nemoguće kupiti stan u Londonu. Najbolje što se može učiniti – kao u Dubaiju – je da se potpiše 99 godina zakupa. Mnogo vekova je skoro ceo grad pripadao samo četvorici ljudi. Kada britanski državljanin umre, on ili ona slobodno odlučuje o tome kome će ostaviti svoje nasledstvo, i nije nužno da ostavi svojoj deci. Suprotno tome, kada ruski državljanin umre, istorija ponovo počinje od nule – njegova ili njena imovina se podjednako deli među decom, bez obzira na želju pokojnika.
[adsenseyu4]
Da, Rusija zaista pokušava da delegitimiše anglosaksonski model, što je još lakše uraditi jer je to izuzetak koji užasava ostatak sveta čim ga shvate.
Vratimo se Terezi Mej. Dva meseca nakon njenog govora, 22. januara 2018. godine je general Nik Karter izneo veoma važan govor koji je u potpunosti posvećen predstojećem ratu sa Rusijom, zasnovan na Donelijevoj teoriji. Izvlačeći lekcije iz sirijskog iskustva, on je opisao neprijatelja koji poseduje novo, ekstremno moćno oružje. (To je bilo dva meseca pre nego što je predsednik Putin otkrio svoj novi nuklearni arsenal). Nik Karter je potvrdio potrebu da se poseduje mnogo više kopnene vojske, za razvijanje britanskog arsenala, i pripreme za rat u kom bi slike koje emituju mediji bile važnije od pobede na terenu.
Dan posle ove šokantne konferencije na Kraljevskom institutu (Royal United Services Institute), Savet za nacionalnu bezbednost je najavio formiranje vojne jedinice za borbu protiv “ruske propagande.“
Kako se razvija britanski projekat?
Iako je Odbor za spoljne poslove Doma komuna bacio sumnju na stvarnost projekta Globalne Britanije, nekoliko njegovih tačaka je napredovalo, uprkos velikim preprekama.
Važno je shvatiti da Mejova ne pokušava da promeni, već da reorganizuje politiku svoje zemlje. Tokom poslednjih pola veka, Velika Britanija je pokušavala da integriše evropsku strukturu, progresivno gubeći prednost nasleđene iz svog bivšeg carstva. Sada je pitanje da se ne odbaci sve što je postignuto tokom tog perioda, već da se ponovo uspostavi bivša svetska hijerarhija, u kom su zvaničnici Njenog Visočanstva i gospoda živeli u klubovima širom sveta.
Na svom putu za Kinu nedelju dana nakon govora Nika Kartera, Tereza Mej je pregovarala o nekoliko komercijalnih ugovora, ali je ušla u politički sukob sa domaćinima. Peking je odbio da se distancira od Moskve, a London je odbio da podrži projekat “Put svile.“ Slobodna razmena, da, ali ne putem komunikacionih puteva pod kontrolom Kine. Od 1941. godine i Atlanske povelje, Velika Britanija deli nadležnost nad “zajedničkim prostorima“ (i pomorskim i vazdušnim) sa SAD. Njihove dve mornarice su dizajnirane da budu komplementarne, iako je američka mornarica mnogo snažnija od Admiraliteta.
Nakon toga, Kruna je aktivirala vladu svog australijskog domena kako bi rekonstruisala Četvorku, antikinesku grupu koja se sastajala tokom mandata Džordža Buša. Osim Australije, ovu grupu čine Japan, Indija i SAD.
Trenutno Pentagon radi na načinima da stvori probleme i na pomorskom pacifičkom i na kopnenom Putu svile.
Najavljeni vojni Savez je konstituisan u obliku veoma tajne “Male grupe.“ Nemačka je tada vladala kriznom vladom i isprva nije učestvovala, ali čini se da je ovaj kasni početak ispravljen početkom marta. Svi članovi ove zavere su koordinisale svoje akcije u Siriji. Uprkos njihovim naporima, tri puta nisu uspeli da organizuju hemijski napad pod lažnom zastavom u zapadnoj Guti, s ozbirom da su sirijske i ruske armije zaplenile njihove laboratorije u Aftrisu i Chifonya. Međutim, uspeli su da objave zajedničku antirusku izjavu o aferi Skripalj i da mobilišu i NATO i Evropsku Uniju protiv Rusije.
Kako se ova situacija može razvijati?
Očigledno je čudno videti kako Francuska i Nemačka podržavaju projekat koji je bio posebno dizajniran protiv njih: Globalna Britanija, u meri u kojoj Bregzit nije povlačenje iz federalne birokratije Evropske Unije, već čin rivalstva.
U svakom slučaju, danas se Globalna Britanija može definisati na sledeći način:
– promocija međunarodne besplatne razmene, ali isključivo u talasokratskom kontekstu, drugim rečima, sa SAD protiv kineskih komunikacionih puteva;
– i pokušaj da se Rusija isključi iz Saveta bezbednosti i preseče se svet na dva dela, što podrazumeva tekuću manipulaciju hemijskim oružjem u Siriji, i aferu Skripalj.
Možemo predvideti nekoliko slučajnih posledica ovog programa:
– Trenutna kriza je reorganizacija elemenata od kraja Obaminog mandata, osim što je London sada u centru igre umesto Vašingtona. Velika Britanija, koja sada više ne može računati na podršku državnog sekretara Reksa Tilersona, će se okrenuti novom američkom savetniku za nacionalnu bezbednost, Džonu Boltonu. Suprotno tvrdnjama američkih medija, Bolton apsolutno nije neokonzervativac, ali je blizak prijatelj Stiva Banona.
On odbija ideju da bi njegova zemlja mogla biti podvrgnuta međunarodnom pravu, i urla na komuniste i muslimane, ali u stvarnosti, nema nameru da pokrene neke nove ratove i želi samo da živi u miru u svom domu. On neće propustiti da potpiše sve deklaracije predložene njemu protiv Rusije, Irana, Venecuele i Severne Koreje.
London neće biti u mogućnosti da manipuliše njime da isključi Moskvu iz Saveta bezbednosti, jer njegov lični cilj nije reforma UNO-a, već da se toga u potpunosti otarasi. Međutim, on će biti veran saveznik u vezi očuvanja “zajedničkih prostora“ i protivljenja kineskom “Putu svile,“ naročito zato što je on bio inicijator Inicijative za proširenje bezbednosti – PSI 2003. godine. Zbog toga bi trebalo da počnemo da primećujemo epidemiju, tu i tamo, zajedno sa tragovima kineskih puteva, novim pseudo-građanskim ratovima koje su negovali anglosaksonci.
– Saudijska Arabija priprema stvaranje “Neoma,“ novog fiskalnog raja u Sinaju i Crvenom moru. Trebalo bi zameniti Bejrut i Dubaji, ali ne i Tel Aviv. London će ga povezati sa različitim fiskalnim rajevima – uključujući Siti, koji nije engleski, ali zavisi direktno od kraljice Elizabete – kako bi se osigurala netransparentnost međunarodne trgovine.
– Mnoge organizacije džihadista koje proizilaze iz Levanta još uvek kontroliše MI6, preko Muslimanskog bratstva i Red Naqshbandis-a. Ova vojska bi mogla biti ponovo raspoređena za upotrebu, uglavnom protiv Rusije – a ne protiv Kine ili na Karibima, što je opcija koja se trenutno proučava.
Posle Drugog svetskog rata, bili smo svedoci dekolonizacije Evropskih imperija, a zatim, nakon rata u Vijetnamu, videli smo finansiranje svetske ekonomije od strane anglosaksonaca, i konačno, nakon raspada Sovjetskog Saveza, videli smo usamljeni pokušaj svetske dominacije od strane SAD-a.
Danas, uz snažan porast moderne Rusije i Kine, fantazija o kulturološko globalizovanom svetu bledi, dok se zapadne sile – a posebno Velika Britanija – vraćaju sopstvenim imperijalnim snovima. Naravno, visok nivo trenutnog obrazovanja u starim kolonijama ih tera da ponovo razmisle o svojim modelima dominacije.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
